Svako dete je umetnik

Rano je jutro, negde oko 05.45. Bude me gukanje i neka uporna nespretna priča. I noge u visu. Vasja je prespavala celu noć, spremna je na dan i počinje da širi svoju prvu umetnost i na mene – umetnost smejanja. To je nekako zarazno, prelazi i krećemo da gučemo zajedno. Ne znam kako da vam opišem to da je moje mehaničko ustajanje tako rano nonšalantno preraslo u tepanje, grljenje, ljubljenje, previjanje i dojenje.

Mama je otkrila još jednu umetnost koju ona poseduje: voli ljude. U pitanju je izuzetno brzo mahanje i rukama i nogama, smeh, širenje očiju i otvaranje usta. Raduje se svakom čoveku, a tek je ušla u peti mesec.

Kako smo tako brzo porasli?

Nevezano za gore navedene umetnosti, kako sam ih ja slobodno krstila, počeli smo i da čitamo bajke. Primetila sam fidbek u našem malecnom razgovoru, što me je izuzetno obradovalo, jer sam videla da to što ja čitam, a ona ništa ne razume, ne sprečava to maleno stvorenje da izgovara različite glasove. Pored toga što je ta aktivnost izuzetno dobra i za memorsanje našeg glasa u tu glavicu, čitanje je jedna od zajedničkih aktivnosti koja pospešuje i napredak našeg deteta – socijalni razvoj i mentalne veštine.

Pretpostavljam da u to ne veruju baš svi roditelji, ali različiti stručnjaci su pokušali baš takve da razuvere. Mislim da je suvišno spominjati koliko je čitanje korisno za decu stariju od godinu dana, međutim koja je dobrobit u čitanju bebama?

Gotovo svi se slažemo sa tim da bebe osećaju, a kroz čitanje osećaju i naše emocije i ekspresiju, što opet podstiče bebin emocionalni i društveni razvoj. U prilog tome moram spomenuti snimak bebe koja plače dok joj mama peva tužnu pesmicu – jasno zbog čega je postao viralan i verujem da ste ga gledali. Čitanje, takođe, stimuliše oponašanje kod beba i prepoznavanje onoga što joj se nudi.

Kad Vasja igra i peva

Smatram da je slušanje muzike isto toliko korisno koliko i čitanje bebama, taman je kao šlagvort dobro poslužio gore pomenuti primer bebirončeta koje plače dok mu mama peva izuzetno emotivnu pesmu.

Muzika je nešto što je sastavni deo mog života i od početka smo bebu navikavali na sredinu u kojoj ne dominira tišina. Tako sam polako počela da joj uvodim i muziku – izabranu uglavnom, ali i to je okej. U mojoj glavi postoji teorija da ako joj ponudim neke opcije koje se tiču muzičkog pravca i izvođača, možda podsvesno kasnije budem uticala i na njen izbor. Ovo je samo moj neki subjektivni osećaj i nadanje.

Ipak, mnoge studije su potvrdile iznenađujuće aspekte ranog muzičkog kapaciteta kod beba. Beba razlikuje elemente kao što su ritam, visina i melodija, a razvijajući ove elemente, bebe koriste svoja znanja i na taj način uče o svetu koji ih okružuje, kažu stručnjaci. Postoje i dokazi da bebe više vole muziku od govora, kao i da najviše vole majčin glas i njeno pevanje u odnosu na direktni govor. 

Kako su pevanje i igranje bili neki moj hobi svojevremeno, majčinstvo je odličan momenat da pokušam i tu ljubav da prenesem na ćerku. Već duže vreme pevamo dečije pesmice, prešaltamo se na Biljana platno beleše ili na Idole i njihovu Čokoladu, a koreografije smišljamo uz Lennija Kravitza i Michaela Jacksona; piljimo u svet Sunđer Boba, a humor skupljamo uz Prijatelje.  

Nikad se ne zna… Možda neka od umetnosti, kako ja volim da kažem, ostane nešto što će ona i kasnije da voli, a i ko zna šta će mama još da otkrije, a onda i da podstiče kod nje.

Kakvu ste umetnost vi, drage mame, pronašle i negovale kod vaših najvoljeniji bića?