“Kada se rodio naš prvi sin, on se potpuno promenio. Nije preuzeo odgovornost za ulogu oca, pa je sav teret pao na mene. Nikada se više ništa nije vratilo na staro“, kaže za Euronews Srbija Katarina Matić, iz jednog manjeg mesta na jugu Srbije, navodeći da se nadala da će se njen odnos sa partnerom jako brzo vratiti na staro, ali kako dodaje, kada se ubrzo rodilo i drugo dete, shvatila je da je pogrešila.
“Nije više bilo komunikacije u braku, nije više bilo poverenja i normalnih odnosa. Samo smo živeli u istoj kući. Njegov problem je bio da shvati da smo mi sada kompletna porodica. Razvod je bio izvestan”, kazala je ona.
Gotovo da nema stanovnika u Srbiji koji ne može da ispriča sličnu priču, bilo iz ličnog ili iskustva iz “okruženja”. Jako često se citira i Šekspirova rečenica koja glasi: “Dobro otvori oči kada se ženiš, a posle ih sklopi”, međutim i pored “sklopljenih kapaka” dešava se često da se parovi u Srbiji, umesto priče da su “živeli su srećno i dugovečno”, odluče za ono drugo – “živeli su srećno, ali razdvojeno”.
Naime, ovo potvrđuju i poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da se gotovo svaki treći brak u Srbiji završi razvodom, ali i da u proseku traje oko 13 godina. Ovo dodatno potrepljuje podatak i da je prošle godine razvedeno 10.175 brakova, odnosno za 3,7 odsto više nego 2022. godine.
Podaci dalje kažu da prosečna starost muževa pri razvodu braka iznosi 45,2 godine, a žena 41,7 godina. Takođe, najviše je razvoda zabeleženo u brakovima sa decom i to 51,8 odsto, a u 49,7 odsto takvih brakova supružnici su imali jedno dete. Deca su, kažu dalje podaci, nakon razvoda najčešće dodeljivana majkama i to u 68,6 odsto.
Što se sklopljenih brakova tiče, RZZS navodi da je kada se sagleda 2023. godina, broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosio 4,9. Zabeležen je blagi porast, ali kako se navodi ne dovoljno. Parovi, kažu podaci, ulaze sa nešto više godina u brak neko ranijih godina. Mladoženje su u proseku imale po 34,1 godinu, dok su mlade bile tri godine mlađe i u proseku imale po 31,1 godinu.
Socilog porodice Dragan Stanojević kaže za Euronews Srbija da ovakvi podaci ne iznenađuju, budući da su alternativne forme partnerstva u odnosu na brak sada opšte prihvaćene. Porodica i partnerski odnos, objašnjava, više nije stvar institucija, već lični izbor, pa to dalje vodi i lakšoj odluci da do razvoda dođe.
Ipak, kako navodi, kada bi se Srbija uporedila sa drugim evropskim zemljama, brak kao zakonska zajednica dvoje ljudi, uprkos ovim pesimistinijim podacima, i dalje se dobro kotira kod mladih.
Zbog čega dolazi do razvoda?
Prema rečima Stanojevića problemi koji su najčeći u braku i zbog kojih njihova zajednica puca su loša komunikacija, prevare, nemogućnost da se do kraja iznese ono što im smeta i neizrečene potrebe, ali i nasilje u porodici.
“Razvod braka je uvek pokazatelj nekih problema koji postoje u partnerskim odnosima. Postoje istraživanja koja mi sprovodimo ovim povodom, ali nisu česta. Poslednje istraživanje iz 2011. godine, kaže da se ljudi kod nas razvode najčešće zbog brojnih činilaca i to od neslaganja do nekog oblik rodno zasnovanog nasilja. Ekonomski faktori su isto važan činilac u odluci da do razvoda dođe. One žene koje imaju dovoljno sredstava da žive samostalno, pre se odluče da izađu iz disfunkcionoalnih veza. Nemaština je, sa druge strane, vrlo često uzork ostajanja u tim disfunkcionalnim odnosima”, kaže on.
Komentarišući podatke Republičkog zavoda za statistiku Stanojević kaže da na prvi pogled to izgleda dosta dramatično.
Međutim, objašnjava, da kada se posmatra malo duži trend sklapanja, odnosno razvoda braka, primećuje se da ovi podaci zapravo prate jedan širi trend koji je evropski i globalni.
“Ono što mi vidimo je da te stope razvoda zaista na duži rok skaču. Poslednjih par godina imamo neki tik-tak, čas skoče pa padnu i tako u krug. Ukoliko pogledate generalne podatke, to nije velika varijacija u poslendjih 20-ak godina. Ono što kažu podaci od prošle godine zapravo znači da se radi o dugoročnom trendu“, objašnjava on.
Na pitanje kako shvatiti podatak da bez sumnje postoji trend porasta broja razvoda, Stanojević kaće da u širem kontekstu on može da se shvati kao jedan od pokazatelja liberalizacije na individualnom nivou, odnosno lakše odluke da postoji mogućnost da se izađe iz disfunkcionalnih veza koje ih ne ispunjavaju.
“U sociološkom smislu razvod braka je pokazatelj ostvarenja ličnih sloboda. Brak je kod nas toliko liberalizovan da vi možete sada sporazumno i bez sudskog procesa da se razvedete. Do 90-tih godina ste morali da pokrenete postupak i da se dokazuje bračna krivica. Država je ranije kroz svoje instucije destimulisala razvod. Da ne pričamo o peridou pre Drugog svetskog rata kada je bilo gotovo nemoguće da se razvedete. Sada je, kroz institucije, to malo drugačije”, objasnio je on.
Upitan da li na rast broja razvoda utiče i ne tako davna prošlost u vidu pandemije korona virusa kada smo svi bili suočeni sa karantinom, Stanojević naovdi da ne postoje tačna istraživanja koja bi na to ukazala, ali da može da se pretpostavi da je doskorošnja “nova realnost” svakako imala uticaja na produbljivanje međuljudskih odnosa.
“Kovid jeste doneo nove solidarnoste unutar porodičnog doma, ali i nove konflikte, ili pojačao stare. Ta situacija koja je bila stresna za mnoge, za jedan broj parova je bila sigurno okidač da se konflikti prodube. Međutim, nema tačnih podataka koji ukazuju na to da je korona jedan od razloga za rast broja razvoda, ali možemo da spekulišemo da skvako ima uticaja”, rekao je.
Šta je sa brakom?
Što se braka kao zakonske zajednice dvoje ljudi tiče, Stanojević kaže da se on i dalje visoko kotira u našoj zemlji, ali dodaje i da na podatke oko toga koliko ga ima utiču brojni činioci.
“Brakovi se i dalje sklapaju, ali na njihov broj pre svega utiče demografija. Naša populacija neminovno stari i u relativnom smislu broj ljudi koji sklapaju brakove su sve manje i manje. Dakle, oni ljudi koji imaju godine u kojima se brak obično sklapa, od 25 do 45 godina starosti, ima manje, odnosno ta kohorta se smanjuje, pa se to dalje odražava za kompletnu sliku braka”, kaže.
Međutim, drugi deo efekta, kaže, povezan je sa promenom univerzalnosti braka, odnosno shvatanja da je brak jedini ili najbolji oblik ostvarenja partnerstva između muškaraca i žena.
“Treba imati u vidu i da jedan broj ljudi ne želi da sklopi brak, da jedan broj njih živi u kohabitacijama, ali i da jedan broj njih nema partnera sa kojim bi ušli u brak ili zajednicu”, kaže on.
Kako dalje navodi, kada se pogleda struktura populacije koja ne ulazi u brak, uočavaju se dve grupe.
“Te grupe su dominantne. Jedna su visoko obrazovane žene, i to mnogo češće u odnosu na žene drugih obrazovanja i druga grupa su nisko obrazovani muškarci koji žive po unutrašnjosti Srbije, posebno u seoskim sredinama. Tu imam izazov nesklapanja braka. Naravno, postoje i drugi profili ljudi i njihove okolnosti, ali ova dva profila dominirauju u odnosu na njih”, rekao je.
Srbija u odnosu na Evropu?
Stanojević kaže da kada uporedimo Srbiju sa drugim zemljama što se tiče braka i razvoda, primećuje se da mi spadamo u red zemalja koje karakteriše prilično visoka stopa bračnosti.
“Ljudi su uglavnom u braku. To se vidi i preko drugih pokazatelja kada merimo stavove prema braku, i tada vidimo da mladi ljudi sebe vidi tako. Brak kao institucija je nešto što je ljudima kod nas veoma značajno. Alternativne zajednice jesu u blagom porastu ali se još uvek doživljavaju kao uvod u brak”, rekao je.
Srbija, u poređenju sa drugim zemljama, pa i sa komšilukom, i dalje, kaže, neguje tradicionalne vrednosti.
“Ukoliko pogledate mlade u Sloveniji ili Bugarskoj, a tek skandinavske zemlje, videćete da imate veliki broj mladih koji žive u kohabitacijama. Njima nije važno uopšte da uđu u brak. Srbija ne, mi spadamo u red zemalja koji visoko cene brak”, kaže.
Takođe, dodaje, što se tiče razvoda, podaci kažu da Srbija spada u red zemalja koja nema dramatično visoke stope razvoda u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
“Neke od njih imaju stope i do 50 odsto u odnosu na broj sklopljenih brakova. Kod nas je to negde ispod 30 odsto. Srbija i dalje sapda u red tradiconoalnih društava. Kod nas čak i ljudi koji se razvedu često ne ulaze u drugi brak. Tih ponovljenih brakova je jako malo. Pre se nakon razvoda odluče za neku vrstu kohabitacije. Taj prvi brak je nešto što ima na važnosti”, rekao je on.
Izvor: Euronews Srbija
Komentari (0)