Surogat materinstvo: Želja za potomstvom jača od propisa

Donedavno, kupovina reproduktivnih ćelija bila je moguća samo u inostranstvu i dostupna osobama s dubokim džepom. Zahvaljujući novim pravilnicima Zakona o lečenju neplodnosti, parovima iz naše zemlje omogućena je donacija polnih ćelija i embriona i pružena mogućnost ženama bez partnera da postanu majke. Biće dozvoljen i uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija iz banaka u inostranstvu koje ispunjavaju međunarodne kriterijume i uslove, za one parove koji ne mogu da dobiju odgovarajuću ćeliju iz domaće banke.

Međutim, embrioni se neće moći uvoziti, niti izvoziti. Osim toga, Zakon o lečenju neplodnosti još uvek ne prepoznaje surogat-materinstvo kao postupak potpomognute oplodnje, dok je kreiranje embriona od obostranog doniranog materijala takođe zabranjeno.

„Suština novih pravilnika, koji praktično omogućavaju primenu Zakona o lečenju neplodnosti, koji je donesen 2017. godine, jeste u tome da osobe u našoj zemlji mogu da doniraju jajne ćelije ili spermatozoide banci reproduktivnih ćelija, ali isključivo besplatno. Drugim rečima, za ovu donaciju neće dobiti nikakav novac”, kaže Sandra Jovanović, predsednica udruženja „Šansa za roditeljstvo”.

Osim toga, onemogućeno je doniranje reproduktivnih ćelija za braću, sestre i rođake.

„Dakle, doniranje je omogućeno isključivo za anonimne osobe. Ukoliko je paru ili ženi bez partnera neophodna donacija reproduktivnih ćelija ili embriona – ovu proceduru će moći da izvedu u jednoj od ustanova koje ispunjavaju određene uslove propisane zakonom i pravilnicima. Važno je naglasiti da se ovi pravilnici ne odnose na finansiranje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje od strane RFZO-a. Oni definišu način sprovođenja postupka donacije reproduktivnog materijala u Srbiji”, ističe Jovanovićeva.

Iako je u našoj zemlji surogat-materinstvo zabranjeno, u Srbiji živi nekoliko stotina dece koju su rodile surogat-majke u Češkoj, Ukrajini, Americi i Indiji, kao i mališana koji su rođeni uz pomoć „banke reproduktivnih ćelija” iz Danske, koja je najveći izvoznik reproduktivnog materijala i koje se iz milošte nazivaju „viking bebama”. Najveća „banka beba” nalazi se u univerzitetskom gradu Orhusu, a iz nje svakodnevno odlaze desetine kutija s reproduktivnim materijalom u zemlje širom Evrope. One uglavnom stižu na adrese klinika koje ih naručuju, u zemljama u kojima je to dozvoljeno, a najveći broj žena iz naše zemlje odlazio je u bolnice u Severnoj Makedoniji. Od 20. aprila pružena je zakonska mogućnost za otvaranje „banke reproduktivnog materijala” i u našoj zemlji, a kako objašnjava predsednica udruženja „Šansa za roditeljstvo”, donacija podrazumeva primanje doniranog reproduktivnog materijala koji se koristi u procesu vantelesne oplodnje, što znači da jednom paru može biti donirana jajna ćelija, spermatozoid ili embrion. Ukoliko žena nema svojih reproduktivnih ćelija, za oplodnju se koriste jajne ćelije donatorke, a ukoliko muškarac nema svojih spermatozoida, za oplodnju se koriste donirani spermatozoidi. Ukoliko par nema ni jajnih ćelija ni spermatozoida – koriste se donirani embrioni. Kreiranje embriona je zabranjena procedura, što znači da se mogu donirati samo embrioni koji su preostali paru koji je prolazio kroz postupak veštačke oplodnje. Oni te embrione mogu da doniraju bez nadoknade drugom paru uz pisani pristanak.

„I za davaoce reproduktivnih ćelija i za davaoce embriona važe isti uslovi – reproduktivni materijal može da donira muškarac do 40. godine i žena od 21. do 34. godine. Preduslov je da je osoba fizički i psihički zdrava, da nije narkoman, da se nije podvrgla tetovaži u poslednjih 12 meseci, da nema žuticu, da ne konzumira alkohol i ne puši, da ima normalan nalaz spermograma, odnosno da je očuvana ovarijalna rezerva, da nije primalac matičnih ćelija, tkiva, organa i krvi, da ne boluje od hroničnih bolesti, da nema dijagnozu demencije, da nema anamnezu homoseksualnih odnosa u poslednjih pet godina i da je optimalne telesne težine. Osim toga, davaoci moraju da se testiraju kako bi time bile isključene virusne i bakterijske infekcije i bolesti, hemofilije i drugi poremećaji koagulacije, cistična fibroza, a u nekim slučajevima i tropske bolesti”, navodi Sandra Jovanović.

Naša sagovornica dodaje da par koji uz pomoć donirane ćelije dobije dete može ponovo koristiti reproduktivni materijal iste donorke ili donora za ponovni postupak. Te iste ćelije ne može koristiti više parova, dakle, isključena je mogućnost rađanja braće i sestara, osim u okviru iste porodice. I još nešto – pravilnici ne predviđaju starosne granice za parove ili osobe koji ulaze u postupak s doniranim materijalom.