Uprkos velikom strahu od korišćenja aditiva u prehrambenim proizvodima, mesta za paniku i strah nema. Vesti koje su kružile pre desetak godina o tome koliko su ovi dodaci štetni ostale su nepotvrđene i svode se na pretpostavke.
U mesnoj industriji aditivi se koriste dugo, a ako se ne prekorači stepen doziranja u gotovom proizvodu, nema mogućnosti da oni naprave neki zdravstveni problem.
Nevolja je što ima i proizvoda koji se ne kontrolišu tako lako i tako često, poput pekarske industrije, koja ne daje deklaracije za hleb i kifle. Njima možemo samo da verujemo na reč – navodi Marjanović i napominje kako je obaveza svakog proizvođača da stavi na deklaraciju upravo ono što se nalazi u proizvodu, a to podrazumeva i sve aditive.
Pakovanje važnije od deklaracije
Inženjer tehnologije Jovan Marjanović pojašnjava za Radio 021 da su aditivi hemijski izmenjeni prirodni proizvodi. Tako da, na primer, oznake za aditive koje se obeležavaju brojevima od 1000 i na više uz čuveno E, označavaju hemijski modifikovane skrobove koji nisu štetni i koriste se kod pravljenja kečapa, majoneza, tople čokolade.
Sanitarna inspekcija uzima uzorke namirnica, pa i aditiva koji se uvoze, a analize se rade u laboratorijama Tehnološkog fakulteta, instituta za javno zdravlje ili u nekoj akreditovanoj laboratoriji. Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Milka Popović kaže kako dosadašnje iskustvo pokazuje da proizvođači na etiketama navode pravo stanje.
– Kontroliše se prisustvo određenih aditiva, kao i njihova količina. U veoma malom broju slučajeva utvrđujemo prisustsvo nekog aditiva koji se koristi za drugu grupu namirnica, ili se utvrdi količina koja je van pravilnika koji definiše i količinu aditiva za pojedine vrste namirnica. Retki su slučajevi kada se utvrdi odstupanje od zakonske regulative – pojasnila je Popovićeva.
Deklaracija je bitna, zato što je ona ogledalo nekog proizvoda, smatra Milić Marković iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ali kaže kako ona kupcima ipak nije važna. Marković kaže kako kupci ne znaju koja su im prava i ne umeju da pročitaju i protumače deklaraciju.
– Većina građana čak uopšte ne obraća pažnju na etikete sa sadržajem i sastavom proizvoda, nego gledaju samo ambalažu, odnosno spoljni izgled proizvoda i to ih opredeljuje u kupovini – priča Marković.
Aditivi u dozvoljenim i zakonom propisanim količinama ne mogu da naprave nikakvu štetu zdravlju, ali će se pravo stanje njihovog delovanja pokazati tek za 50 ili 100 godina. U svakom slučaju, hrana može da se pravi i bez aditiva. Osim što bi bila skuplja, definitivno bi bila manje ukusna od one na koju smo navikli.
Komentari (0)