Osećate li da je vrhunac praznične euforije prošao sa starom godinom? Povratak u svakodnevicu – podsećaju stručnjaci – donosi postprazničnu depresiju. Idemo iz krajnosti u krajnost. Nekoliko dana novogodišnje euforije. A onda tu lepotu, doslovno preko noći, nova godina odnese i donese pustoš na ulicama. Rečnikom psihologije, stigli su dani post praznične depresije.
Istraživanja pokazuju da 25% ljudi oseća neraspoloženje i prazninu posle praznika i odmora, a zašto je to tako, objašnjava dr Zoran Milivojević, psihoterapeut.
Razočaranje je korisno osećanje jer nas primorava da se suočimo s realnošću i prihvatimo je čak i kad nam se ne dopada.
Izvor: Picjumbo
Uzroka osećaja praznine i potištenosti koji nas obuzmu kad se iz praznične idile vratimo u stvarni život ima mnogo, i ne treba ih zanemariti. Svako neprijatno osećanje, pa i ovo, važna je informacija o tome da nečim nismo zadovoljni, ali i da neke kapacitete ličnosti možda nismo razvili u dovoljnoj meri, objašnjava dr Milivojević. Nekada se razlog našeg nezadovoljstva nalazi u realnosti. Tada teskoba, koja je samo intenzivirana u oštrom sudaru naših stvarnih životnih okolnosti i prazničnog nerealno lepog raspoloženja, može da nam posluži kao okidač da nešto promenimo nabolje. Nekada je pak problem u našem doživljaju realnosti i subjektivnim kriterijumima i procenama situacije. Kad je tako, bolje je promeniti ugao gledanja na stvari nego menjati nešto po svaku cenu. Mudrost je zapravo razlikovati ta stanja, pa ako čovek ne može sam to da razluči, pomoć psihoterapeuta ili savetnika dragocena je i može da nam ukaže put ka rešenju.
INFANTILNOST: Detinjasti više pate
Dešava se da se za Novu godinu na nekoj žurki ili putovanju upoznamo s novim ljudima i toliko se dobro provedemo da nam se čini da se znamo celog života i da ćemo sigurno nastaviti druženje. Desi se i flert ili avantura. A kad prođu praznici, od svega toga uglavnom ne ostane ništa, a mi splasnemo kao balon.
– U vreme odmora ljudi se trude da funkcionišu sasvim drugačije nego u svakodnevnom životu. Posebno se to vidi u odnosu prema zabavi jer na putovanju imaju slobodno vreme koje žele da provedu kvalitetno, u društvu drugih ljudi. Tada se u ljudima oslobađa ono što zovemo „dete u čoveku”, i to su retke prilike kad sebi dozvoljavamo da se pustimo, da igramo, da budemo slobodni i rasterećeni. Međutim, kada se vratimo običnom životu, u kome vlada rutina, svakodnevni mentalni sadržaji potisnu utiske s putovanja i zabava, pa nekako nemamo vremena da se posvetimo negovanju kontakta i odnosa koje smo uspostavili – objašnjava dr Milivojević.
RAZMAŽENOST: Najteže je razmaženima
Naši prioriteti se menjaju zavisno od situacije. Ono što je u vreme praznika bilo važno više nije. Čovek se okreće obavezama i, mada želi da se javi novom prijatelju, po inerciji to odlaže. I tako iz dana u dan, sve dok lepi zajednički trenuci ne izblede. Kad su ljudi zreli, oni shvataju i prihvataju da život tako funkcioniše. Tada nema prevelikog oduševljavanja novim prijateljstvima, ali zato nema ni posebnog razočaranja. Razočaraju se oni koji su bili očarani. Iako neprijatno, razočaranje je u stvari veoma korisno osećanje jer je to trenutak kad čovek razumeva stvarnost, koja mu se, manje-više, ne sviđa. Oni manje zreli doživljavaju snažniji protest onoga što nazivamo „unutrašnje dete”, koje se raspojasalo tokom praznika. A praznici se tako zovu jer su prazni, zato što se ne radi. Dakle, onaj dečji deo u nama je uživao i sada ne bi da ponovo počne da radi. Najteže se u kolotečinu vraćaju ljudi koji nemaju radne navike, koji su pomalo razmaženi i koji sebe doživljavaju kao žrtve rada. Anksioznost te vrste može da nas navede na važne uvide o sebi, pa tako podstakne i promenu nabolje.
Izvor: Picjumbo
OTUĐENJE: Vratite bliskost u porodicu
Kada su ljudi siromašni, kada teško žive, onda je šira porodica veoma važna jer od solidarnosti koja vlada u njoj nekada zavisi preživljavanje. Na tome počiva mentalitet u kome su rođaci veoma važni. I to je naša tradicija. Ali novi način života doneo je velike promene u toj sferi. Ljudi su prestali da zavise od rođaka, u stanju su da se sami pobrinu za sebe i svoju decu, pa je normalno da rođačke emocionalne veze slabe. Ako osetite da ste se otuđili od rodbine, ne dozvolite da vas to oneraspoloži. Neka vas to neprijatno osećanje podstakne da u budućnosti češće organizujete zajednička viđanja, da se više družite i ponovo zbližite.
PREMOR: Ne preterujte s pripremama
Ima i onih koji posle svih priprema, angažovanja i burnih događaja osećaju prazninu.
To najčešće znači da nisu dobili ono što su očekivali, da je neka njihova potreba ostala nezadovoljena. Nekada se nije desilo ono čemu su se nadali, nekada nisu bili dovoljno uvaženi ili pohvaljeni za uloženi trud, a nekada su jednostavno premoreni. U našem narodu cene se dobri domaćini, i mi se zato veoma trudimo da se tokom praznika dokažemo gostima, a to je sve veoma naporno. Kada prođu praznici, tokom kojih je trebalo da se odmaramo, mi smo umorni, a umor može da stvori depresivno raspoloženje. Zato od ove godine ne preterujte s pripremama, bolje čuvajte dobro raspoloženje.
Izvor: www.zena.blic.rs
Komentari (0)