Srbija i roditeljstvo: Vajber grupe kao mesto za informacije, ali i dokonost i opsesiju

U Vajber grupama bi trebalo da se dele informacije koje su za opšte dobro cele grupe, nešto što se odnosi na organizacione stvari, izlete, roditeljske sastanke, kaže za BBC News na srpskom Ana Mirković, psiholog sa Instituta za digitalne komunikacije. Ipak, neki ljudi prelaze granicu pristojnosti, posebno kada imaju različito mišljenje od drugih o određenoj temi, kaže Ana.

” Ne postoji bonton u digitalnim sferama, već univerzalni bonton, ali pošto se ni u realnom životu njega ne pridržavamo, onda je nepristojnost sada očiglednija na internetu ” objašnjava Mirkovićeva.

Ćerka Marije Mikić ide u privatni vrtić u Beogradu. Sara ima pet godina, a toliko traje i Marijino prisustvo u Vajber grupi kojoj se pridružila čim joj je ćerka pošla u jaslice.

U početku je Marija smatrala da je grupa odlična stvar i da roditeljima i te kako pomaže i koristi. Već u prvim danima boravka u grupi, međutim, shvatila je da je komunikacija, kako kaže, „u najmanju ruku intenzivna”.

” Milion pitanja i potpitanja, stikeri svih vrsta i oblika stizali su mi na Vajber, bez obzira da li je podne ili kasni večernji sati ” priča Marija. ” A da ne spominjem hiljadu puta ponavljanje „OK” i „Hvala”, ali i prozivke i nepristojne reči ” dodaje.

Marija kaže da se Vajber grupa posebno „usija” početkom marta, kada se roditelji sete da treba nešto pokloniti osobi koja čuva, vaspitava i uči njihovu decu.

Jednom je predložila da deca nacrtaju vaspitačici nešto po sopstvenom izboru, „za dugu i lepu uspomenu”. Njen predlog nije naišao na odobrenje ostalih članova u Vajber grupi, a komentarisalo se i da je Marija „cicija”, kao i da „jednom godišnje može da izdvoji određenu sumu novca za poklon”.

Posle toga, Marija je prestala da se oglašava u grupi.

Sin Radeta Anđelkovića ide u 6. razred osnovne škole, a ovaj brižni tata kaže da se broj poruka u njegovoj Vajber grupi znatno povećao otkako su se deca prebacila na onlajn-nastavu po izbijanju pandemije koronavirusa.

” Poruke su rafalno stizale ” kaže Rade.

Njega interesuje kako mu dete napreduje u školi, ali smatra da ne mora da čita sve poruke.

Priča da su pre početka pandemije redovno dobijali poruke ko je kome uzeo gumicu, ko je koga pogodio zgužvanim papirom u glavu, uz obavezan komentar danas papir, sutra kamen, pa flaša, potom ko se s kim druži i ko je kome rekao da su mu patike ružne.

” Dešavalo se da se i roditelji posvađaju među sobom zbog dečijih čarki ” dodaje.

Rade je zato odlučio da grupu utiša i čita samo ono što ga interesuje. Ostalo preskače.

” Ako mi se ne čita sve, pitam na grupi, a neko već ponovi bitnu informaciju ” kaže on.

Prisetio se i kako je jedna mama slučajno poslala selfi na grupu uz poruku „Vidi macu” i da je prošlo nekoliko sati dok joj neko nije javio šta je uradila.

” Onda je obrisala poruku, ali samo za sebe, umesto za sve. Inače je bila baš lepa slika ” priča Rade kroz smeh.

Psiholog Ana Mirković kaže da je slanje neprimerenih i nepristojnih poruka u Vajber grupama često.

” Ne poštuju se pravila ponašanja, posebno vreme kada se poruke šalju ” dodaje.

Beskonačno ponavljanje istih poruka, kada učiteljica ili nastavnica pošalje servisnu informaciju, rešava se „obeležavanjem” srca, odnosno označavanje da nam se nešto dopada ” u ovom slučaju, da smo poruku videli.

” Hiljadu notifikacija i hiljadu hvala jeste spam, odnosno poruka koje nismo želeli da dobijemo, a koje mogu da uznemiravaju ” kaže Ana Mirković. Dodaje da će mnogi roditelji reći da su grupe „mjutovane” (utišane), što nije poenta, jer one treba da nam budu „na oku”.

” To samo govori koliko je to za nas opterećujuće ” zaključuje Mirkovićeva, koja i sama članica dve grupe.

Vajber grupa se posebno „zatrpava” u danima kada su deca na izletu ili na rekreativnoj nastavi. Nekada su se sa putovanja slale razglednice, a sada su vaspitačice ili učiteljice zadužene da pošalju fotografije dece.

Marija kaže da kada je njeno dete išlo sa grupom na put, bilo je raznih pitanja ” od onih zašto se dete ne vidi lepo na fotografiji do „Zbog čega je tako smrknuto?!”.

” Bilo je i komentara na račun odevnih kombinacija u koje su decu vaspitačice presvlačile dok su bili na rekreativnoj nastavi ” dodaje Mikić.

Dobro se seća kada je jedna poruka na Vajberu probudila.

” Neka mama je pitala da li su budili dete da ide do toaleta. A bilo je pola jedan ujutru ” kaže Marija.

Tokom komunikacije na društvenim mrežama ne treba zaboraviti na bonton u virtuelnom svetu, ali s obzirom na to da nam kulture manjka u realnom, to se samo održava i na ovaj digitalni, kaže psihološkinja. Savetuje da bi bilo dobro da učiteljica ili razredni starešina, koji je administrator grupe, postavi određena pravila ponašanja.

” Mada mislim da bi i pored toga vrlo brzo svako nastupio kako želi ” kaže Ana Mirković.