Osobe rođene od 1981. do 1996. čine generaciju milenijalaca. Generacija X je sastavljena od ljudi rođenih između 1965. i 1980. godine, a generaciju Bejbi Bum čine oni rođeni od 1946. do 1964. godine.
Foto: Canva
Tate milenijalci menjaju paradigme očinstva
Istraživanja i stručnjaci usredsređuju se na to šta čini tatu milenijalca. Evo šta su otkrili.
Većina milenijalaca razlikuje se od svojih prethodnika iz Bumer i generacije X na mnogo načina, ali istraživači i stručnjaci usredsređuju se na jedan poseban aspekt - BITI OTAC.
Mnogi očevi milenijalci uče iz svojih iskustava iz detinjstva i primenjuju ih u praksi podizanja svoje dece, ali istraživanja pokazuju da postoji dodatni aspekt.
Dublja veza – Vreme koje tate milenijalci posvećuju deci
Prema istraživanju iz 2017. godine očevi milenijalci provode tri puta više vremena sa svojom decom u poređenju sa muškarcima pre dve generacije. Novi očevi žele biti bolji partneri majkama svoje dece, preuzimajući više odgovornosti u kući i prema deci, prema dodatnim istraživanjima.
Foto: Canva
Izazovi i novi standardi – Tata milenijalac u evoluciji očinstva
Anketa iz 2019. godine pokazuje da je 85% očeva tada bilo spremno „učiniti sve da bi bili kod kuće sa svojom bebom”.
Mnogi očevi milenijumci pokušavaju promeniti društvene percepcije o očinstvu, insistirajući da nikada ne „čuvaju” svoju decu, već samo obavljaju ono što bi trebali biti - RODITELJI.
1982. godine, neverovatnih 43% očeva tada prilikom istraživanja priznalo da nikada nisu promenili pelenu. Taj broj se nedavno sva sreća smanjio, a dodatna istraživanja ukazuju da je to zaista sjajna stvar. Evo i zašto. Kada očevi previjaju, kupaju i oblače svoju novorođenčad, produbljuju odnos između oca i deteta, koji raste zajedno s detetom.
I dok mnogi roditelji iz Bumer/generacije X zaslužuju priznanje za svoje sjajno roditeljstvo, promene u vremenu i okolini znače da nove tate milenijalci imaju drugačije standarde koje treba dostići i nove puteve koje treba utabati.
Foto: Canva
Ali šta su oni? Šta znači biti „Tata milenijalac?”
U tekstu koji je napisao Džozef Bernštajn za Nju Jork Tajms u junu ove godine, koji je i sam tata milenijalac istražuje šta on veruje da je novi „kanon očinstva” ili drugačije rečeno „kultura očinstva” u „visoko specifičnoj, očigledno subjektivnoj taksonomiji onoga o čemu današnji očevi ne prestaju da nose, čitaju i razgovaraju o tome”.
Bernštajn kaže da je kontaktirao desetine očeva milenijalaca i pitao ih šta, po njihovom mišljenju, definiše ulogu oca u današnjem svetu. Kaže da su svi bili voljni da podele postavljaju već neko vreme.
Ono što je Bernštajn otkrio jeste da moderni očevi milenijalci izražavaju „stvarnu želju” da „bolje definišu društvenu ulogu koju su preuzeli”.
Tehnologija, ukus i identitet – Otac milenijalac i savremena očinska kultura
„Društvenu ulogu koja je duboko, iako neodređeno, promenjena našim evoluirajućim shvatanjem muškosti i toga ko je odgovoran za kućne poslove”, piše Bernštajn. „Koja je prava ravnoteža između onog koji pruža i onog koji neguje? Šta pozitivno razlikuje očinstvo od majčinstva – i zašto čak i najviše prosvetljeni, egalitarni među nama i dalje žele da ta identifikacija bude posebna?”
Foto: Canva
Iz Bernstinovih saznanja izlaze određeni obrasci, piše on. Tehnologija i praktičnost značajno su uticale na savremeno očinstvo, pri čemu su tradicionalne „očinske veštine” poput čitanja mapa tokom putovanja ili menjanja ulja na automobilima zamenjene digitalnim veštinama, poput snalaženja po postavkama iPad-a i telefona.
Očevi milenijalci su takođe uglavnom „sofisticirani potrošači” koji „demonstriraju” svoju „moć kroz prikazivanje ukusa”, kaže Bernštajn. Kao primer naveden je sofisticiran ukus u kafi i aparatu za kafu, kao i deljenje omiljenih stvari poput knjiga, muzike, filmova, pa čak i video igara.
Većina očeva s kojima je Bernštajn razgovarao nije osećala potrebu da odlože „dečje stvari” poput video igara i kolekcionarstva. Fantazi fudbal takođe je naveden kao omiljena aktivnost milenijumskih očeva.
„Može se reći da je tata milenijalac zarobljen u večnoj adolescenciji. Ali to mi se ne čini tačnim, barem ne meni, i sigurno ne mojim kolenima, koja osećam svakog dana u mojih 38 godina”, piše Bernštajn. „Mislim da nova kultura očinstva odražava nešto pozitivno, pa čak i simpatično – da se od američkog oca očekuje pravednost, da više pruža svojoj porodici – svoje vreme, svoja osećanja, pa čak i svoje dečačke hobije”.
Izvor: themessenger.com
Prevod i adaptacija roditeljski portal Bebac
Komentari (0)