Seksualno zdravlje je neraskidiv deo opšteg blagostanja, ali u svetu prenatalne nege ono prečesto ostaje u senci medicinskih testova i pregleda. Iako su promene u fizičkom i emotivnom smislu očekivane, nova studija objavljena u februaru 2026. godine u časopisu Nature (International Journal of Impotence Research) donosi važne uvide u to kako se parovi nose sa intimnošću, posebno kada se suočavaju sa dijagnozom visokorizične trudnoće.
Istraživanje sprovedeno na uzorku trudnica sa različitim medicinskim profilima – od onih sa gestacijskim dijabetesom do onih sa rizikom od prevremenog porođaja – osvetljava aspekte koji su do sada bili zanemareni.
Mitovi o riziku i stvarnost zadovoljstva
Najznačajnije otkriće studije jeste da nivo seksualne želje i opšteg zadovoljstva ne opada nužno sa porastom medicinskog rizika. Naučni podaci ukazuju na to da se parovi u visokorizičnim trudnoćama suočavaju sa gotovo identičnim izazovima kao i oni čija je trudnoća uredna.
- Sličnost iskustava: Iako se beleži opšti pad učestalosti odnosa (kod oko 65% učesnika), taj trend je prisutan u obe grupe.
- Emotivna povezanost: Percepcija partnerove želje i lično zadovoljstvo odnosom ostaju stabilni, bez obzira na to da li trudnica mora da vodi računa o šećeru u krvi ili miruje zbog skraćenog grlića materice.
Ovi podaci sugerišu da je potreba za bliskošću konstanta koja ne zavisi od kliničke slike, već od partnerske podrške i međusobnog razumevanja.
Strah kao prepreka, a ne medicinska zabrana
Istraživanje je jasno identifikovalo da najveća barijera za intimnost nije sama dijagnoza, već strah od ugrožavanja deteta. Veliki broj parova intuitivno izbegava odnose zbog brige od prevremenog porođaja ili pobačaja, čak i u situacijama kada za to nema direktnih medicinskih indikacija.
Posebno je interesantan nalaz kod trudnica sa gestacijskim dijabetesom. Iako ovo stanje zahteva disciplinu i medicinski nadzor, ono naučno ne opravdava restrikcije u intimnom životu. Ipak, nedostatak jasnih informacija često dovodi do nepotrebne distance među partnerima, što dodatno opterećuje ionako izazovan period.
Propusti u komunikaciji sa stručnjacima
Studija je razotkrila ozbiljan jaz u modernoj prenatalnoj praksi. Iako više od 40% ispitanika izražava jasnu potrebu za stručnim savetom o seksualnom zdravlju, poražavajuća je činjenica da svega 21% parova dobije informacije koje inicira sam lekar.
Razlog za to često leži u nedovoljnoj edukaciji medicinskog osoblja o ovoj temi ili u zastarelim tabuima. Naučnici ističu da bi proaktivni razgovor o intimnosti trebalo da bude standardni deo svakog pregleda, jer adekvatno savetovanje drastično smanjuje nivo anksioznosti kod roditelja.
Zdravlje je i u bliskosti
Rezultati istraživanja iz 2026. godine šalju snažnu poruku o važnosti holističkog pristupa trudnici. Razbijanje strahova kroz edukaciju i otvoreni dijalog sa lekarima ključni su koraci ka očuvanju kvaliteta života para.
Kada se parovi oslobode neosnovanih briga, intimnost postaje prostor za regeneraciju i jačanje veze koja će im biti neophodna u periodu koji dolazi nakon porođaja. Visokorizična trudnoća zahteva medicinsku opreznost, ali ona ne bi smela da bude razlog za gubitak emotivne i fizičke povezanosti partnera.
Komentari (0)