Osim što se svakodnevno brinu o deci, samohrani roditelji u Novom Sadu moraju da suočavaju sa raznim predrasudama. Bez obzira na kvalifikacije, poslodavci nisu voljni da ih zaposle jer smatraju da će, zbog obaveza prema detetu, davati tek polovične rezultate na poslu.
Njihovi život često dodatno otežava i neredovna ili nikakva alimentacija koju, prema podacima Udruženja samohranih roditelja, polovina razvedenih Novosađana izbegava da plati.
– Staša je imala četiri godine kada smo se suprug i ja razveli. Ja nisam iz Novog Sada, niko od rođaka mi ne živi u blizini i bilo je veoma teško da organizujem normalan život za nas dve. Išla je u vrtić, ali je često bila bolešljiva, zbog čega sam morala da odsustvujem sa posla. Naravno, poslodavac je iskoristio prvu priliku da me se reši – iskustvo je Nade S., samohrane majke čija ćerka sada ima osam godina.
Njih dve poslednje tri godine žive u iznajmljenom stanu koji plaćaju150 evra, a to je polovina njene mesečne zarade.
– Od kako je Staša krenula u školu, uspela sam da nađem posao u jednoj privatnoj firmi. Srećom, vlasnica je i sama razvedena i samohrana majka, tako da je imala razumevanja za mene. Bivši suprug se samo povremeno pojavljuje u Stašinom životu, a alimentaciju isplaćuje tek kad sam proceni koliko može da da – kaže Nada S.
Prema procenama stručnjaka, u Novom Sadu trenutno ima više od 30.000 samohranih roditelja, a 96 odsto njih su samohrane majke. One su, u većini slučajeva, samohrani roditelji postale razvodom, posle kog im je dodeljeno starateljstvo nad decom.
Kada se izuzmu malobrojni slučajevi gde se roditelji dogovore oko zajedničkog starateljstva, većina samohranih roditelja, pored životnih, mora da vodi i sudske bitke oko dobijanja alimentacije.
Prema podacima Udruženja samohranih roditelja u Novom Sadu, svaki drugi razvedeni roditelj ima problem sa naplatom alimentacije.
– Saznati koliki su mesečni prihodi očeva koji rade kod privatnika je posao koji zahteva gomilu strpljenja i upornosti. Većina roditelja koji bi trebalo da plaćaju alimentaciju dogovore se sa vlasnikom firme za koju rade da ih prijavi na minimalac – objašnjava Sanja Popović iz Udruženja samohranih roditelja.
Zahvaljujući tome, njena ćerka je donedavno od oca primala svega 700 dinara mesečno. Tek posle višegodišnje upornosti i skupljanja podataka o stvarnoj zaradi bivšeg supruga, Popovićeva se izborila za pristojnu alimentaciju za ćerku.
Samohrane majke trpe i na društvenom i emotivnom planu, jer uglavnom imaju najmanje vremena za sebe.
Teško dokazati razlog otpuštanja
U Sekretarijatu za zapošljavanje i ravnopravnost polova ističu da je otpuštanje samohranih roditelja diskriminacija i narušavanje ljudskih prava. Bez obzira što porodičan status ne sme da bude merilo prilikom odabira radnika, većina poslodavaca izbegava da zaposli samohranog roditelja. I kada ih otpuste sa radnog mesta, urade to pod drugim izgovorom, tako da su ovakvi slučajevi teško dokazivi.
Komentari (0)