Roditeljske brige i plivanje: Da li moje dete UNAPRED treba da ZNA da PLIVA

Ovih dana okružen sam sa roditeljima koji vode decu na testiranje, za polazak u školu. Pitanja bezbroj… Očekivanja, ali i strepnja velika. Ne zna se ko je uzbuđeniji deca, mame ili tate. Nakon roditeljskih priča, stekao sam utisak da sve više današnji klinci mogu slobodno da preskoče prvi i odmah uskoče u drugi ili treći razred. Čini mi se da odjednom svi mališani sa šest-sedam godina i pored svih tih video igrica čitaju ćirilicu, latinicu, sabiraju, oduzimaju, znaju strane jezike… Pa bravoooo! 

Foto: Swimming Dad

E onda me je danas pitanje jedne mame dobro prodrmalo: 
 

Da li moje dete koje ima šest godina, i koje želi da ide u letnju školu plivanja treba unapred već da ZNA da PLIVA? Šta se od njega očekuje? 

Bio sam zbunjen, ali pitanje je ustvari bilo na mestu, jer se od đaka prvaka danas izgleda dosta očekuje.
 

U plivanju su stvari drugačije postavljene. Deca koja žele da nauče da plivaju nije potrebno da imaju prethodno iskustvo sa vodom. Ako ga imaju to je bonus za neke, a za neke je loše iskustvo, čije posledice treba sanirati. Od dece koja žele da steknu životnu veštinu, kao što je plivanje, na startu nema potrebe da se bilo šta očekuje. Zato postoje škole plivanja i stručan kadar koji se sa njima bavi. 

Znam, ima dece i roditelja čiji su mališani u vodi od rođenja, i to je sasvim uredu, blagodet za sve, ali ima i one dece koja bazen vide tek sa sedam godina, ili kasnije. 
 

Šest najčešćih roditeljskih briga o plivanju, iz mog iskustva:

1. Kada će moje dete da nauči da pliva? 

Ukoliko želite da dete, uzrasta od tri godine pa na više, pravilno nauči da pliva, taj proces traje i do godinu dana u kontinuitetu. Da bi dete potpuno ovladalo osnovnim tehnikama koje su prilagođene uzrastu i snalaženju u vodi, da bi se napredak video potrebno je dva do tri puta nedeljno da je dete u bazenu tokom cele godine. 
 

Naravno da ima dece koja mnogo brže savladaju plivanje od svojih vršnjaka. Nemojte se tada gorditi, jer uvek je dovoljna sekunda naše nepažnje da zbog nečega dete stvori strah i odbojnost od vode i plivanja. 
 

Cilj plivanja za decu predškolskog uzrasta treba da bude u vidu kupanja i zabave, jer kroz takav pristup dete postaje samostalno i sigurno u vodi.

Foto: Swimming Dad
 

2. Šta je važno da deca nauče, pre nego što krenu da plivaju? 

Ono što je u početku bitnije od samih tehnika plivanja je da dete nauči pravilno da diše u vodi. Zatim, da se održava na vodi, konkretno da pluta na stomaku i leđima, od čega kasnije sve polazi, svaka kretnja po površini vode. Naravno, kretanje po vodi sa nekim od rekvizita. Tu ne mislim na mišiće ili šlauf, koji samo otežavaju deci da kasnije nauče pravilno da plivaju, već se odnosi na Nudlicu (popularni crvić ili špagetu) koja zna da početnicima bude pravi prijatelj u vodi. Takođe je bitno i da deca znaju da zadrže vazduh pod vodom, dohvate nešto sa dna. Sve to deca postepeno uče uz igru sa osobama od poverenja i iskustva u vodi. 

3. Sa koliko meseci beba može da počne da ”pliva”? 

Neke plivačke sile i njihove škole u svetu smatraju da je poželjno da bebe krenu sa tri-četiri meseca na bazen, čak i ranije. Moje iskustvo kaže da je beba spremna sa šest meseci. Naravno ima izuzetaka. To zavisi ne samo do bebine fizičke spremnosti, već i od roditeljske opuštenosti u glavi. Sasvim je normalno da se roditelji plaše prvog susreta novorođenčeta sa bazenom. Jer da bi beba bila u vodi neophodno je da roditelji budu tu kraj nje – relaksirani, a ne u grču.

Moja deca su od četvrtog meseca u vodi, to ne znači da su plivači, već da su vodu prihvatili kao jednu sredinu koja ih asocira na opuštenost, igru, zabavu, porodično vreme, sigurnost. 

4. Sa koliko godina deca mogu na časove plivanja, nezavisno od roditelja? 

Već sa pune tri godine, dete može slobodno da ide na časove plivanja bez pratnje roditelja. Naravno, tu ne mislim da dete ubacite u školu plivanja u grupu od tridesetoro mališana, već se sa decom tog uzrasta radi u znanto manjim grupama, maksimalno četiri klinaca istog uzrasta i znanja. 

Zašto? Zato što svako dete može da dobije kvalitetnu pažnju u vodi za nekih trideset minuta časa, kako bi dete svojim tempom napredovalo a da se pri tome ne smrzava u vodi, ne gubi pažnju dok čeka svoj red. Sa druge strane bezbednost dece je na prvom mestu u i oko vode.

Foto: Swimming Dad

5. Kada se preporučuje da deca počnu da plivaju sa naočarima?
 

Kada deca sa bebi plivanja, koje traje od šest meseci do treće godine, pređu na viši nivo, tj. u školu plivanja, e tada ih treba ”upoznati” sa naočarima za plivanje. 
 

Međutim, čim deca počnu da koriste plivačke naočare, tada se javlja fenomen plivačkog ”zaslepljenja”… O čemu je reč? Dešava se da deca koja znaju da plivaju sa plivačkim naočarima, kada im ih skinete ponašaju se kao neplivači. 
 

Apsurd zar ne? 
 

Onda volim da se našalim sa malim plivačima, i pitam ih: Gde si kupio ove naočare za kraul? Da li su ti ovo nove naočare za leđno? Kada počnu čudno da me gledaju, sledi novo pitanje: Da li je  tvoje umeće i znanje o plivanju u ovim gumenim plivačkim naočarima ili u tebi i tvojoj glavi… E tada se nasmeju, zapitaju onako širom otvorenih očiju. Treba im vremena, ali shvate, da su oni ti koji znaju da plivaju, nezavisno da li imaju ili nemaju plivačke naočare. Mnogo puta savetujem i roditeljima da ponekad, slučajno zaborave i ne ponesu naočare, bar jednom u dve nedelje…
 

Nema potrebe u početku raditi časove plivanja i učiti decu da budu samo sa naočarima u vodi. Pustite ih neka se izbore i bez njih. Jer sutra kada budu sa društvom na plaži, na bazenu, teško da će neko od njih imati plivačke naočare u svom rancu. Naravno, treba naći balans za sve pa i za korišćenje naočara tokom učenja plivanja kod najmlađih uzrasta.
 

6. Da li i kada je poželjno da deca koriste peraja dok plivaju? 

Tek kada krenu da uče tehnike plivanja, preciznije, tek kada ih savladaju, e onda deca mogu da koriste peraja kao dodatni ”alat” koji će im pomoći i unaprediti tehniku. Kod mlađeg uzrasta, deca peraja mogu da koriste da bi se ispravili nepravilni udarci nogama tj. da bi stekao osećaj drugačijeg položaja nogu, da bi se noge iz savijenog dovele u ispružen položaj. 
 

Naravno da neće peraja detetu naškoditi ukoliko ih je koristio tokom leta na moru, ali objasnite mu da ukoliko želi stvarno da oseti vodu i pravilno nauči da pliva, za početak poželjno je da ih odloži kraj bazena. 

Plivanje i čitanje za mene su osnovna kultura življenja! Ali svako dete je individua kako u plivanju, tako i u pisanju, čitanju. Zato, pustite decu neka se igraju što duže, jer kada sednu u školsku klupu, odu na prvi trening plivanja, biće im mnogo zanimljivije.

 Vladimir Anušić je profesor fizičkog vaspitanja i trener plivanja, kao i Magistar menadžmenta u sportu. Pre svega je tata jedne ajkulice i jedne ribice! Zahvaljujući njima svako jutro za njega ima novu dimenziju. Izazov pre svega, kao tate u svetu roditeljstva, ali i u svetu plivanja.



Već više od dve decenije Vladimir je u svetu sporta, plivanja, i radu sa decom svih uzrasta, počevši od beba, tinejdžera, studenata, vrhunskih plivača. Ni iskustvo sa veteranima mu nije strano, kao i rad sa decom sa smetnjama u razvoju.



Veruje u dobre, a ne u pametne ljude. Obožava dobar basket i muziku. Voli da svira saxofon, gitaru i peva pod vodom!



Osnivač je Baby Swim kluba u Beogradu i Novom Sadu koji je trenutno u stanju mirovanja, dok ne pronađe odgovarajuće uslove za ono što želi da radi sa bebama i decom u Srbiji. Osnivač koncepta i autor bloga Swimming Dad.



Ukoliko želite da saznate nešto više o Vladimiru i lepezi njegovog dosadašnjeg profesionalnog iskustva, projektima, edukaciji, potražite ga na  Linkedin profilu ili jednostavno pišite na [email protected].