Stručnjaci tvrde da svi imamo određene genetske predispozicije za empatiju, ali da to koliko ćemo biti saosećajni umnogome zavisi od obrazaca koje ćemo usvojiti iz primarnog okruženja.
Deca o tome najviše uče od roditelja, pa odrasli ne bi imali prava da se u kasnijim godinama ljute što njihovi naslednici nisu dovoljno empatični i ne umeju da ih saslušaju i pomognu im – zaključak je istraživača koji su radili studiju o ovoj temi na 1.200 ispitanika.
– Saosećajno dete ćete prepoznati po tome što primećuje brige svojih vršnjaka, priča o njima, skreće ostalima pažnju na njih sa zabrinutim izrazom lica, grli drugove kada vidi da su tužni, šalje im srca u porukama ili im ih crta – objašnjava Majkl Koks, vođa tima.
.jpg)
Foto: Fotolia
– Roditelji su za razvoj dečje empatije najviše odgovorni, pa kada ih vaspitavaju rečenicama: “Baš te briga za druge, vodi računa samo da je tebi dobro, nemoj da se opterećuješ njihovim problemima”, definitivno odgajaju mališane u neempatične ljude.
Rezultati ove studije su pokazali da čak 65 odsto ljudi reaguje u svakodnevnoj situaciji bez empatije. Ispitanici su dobili zadatak da pregledaju fotografije osoba, među kojima su bila i nasmejana i zabrinuta lica. Trebalo je da opišu šta vide na slikama koje su izabrali i kažu šta osećaju prema ljudima na njima.
Većina ispitanika se pokazala kao hladna i bezosećajna, čak i kod onih fotografija koje prikazuju srećne ljude. Kao objašnjenje su naveli da im je tako bilo lakše, jer sam opis zahteva manje mentalnog napora, pa su procenili da su manje šanse da će pogrešiti u izvršenju zadatka.
Izvor: Novosti.rs
Komentari (0)