Mnoge žene ne mogu da uživaju u dražima drugog stanja zbog bojazni da se njihovoj bebi ne desi nešto loše. Doktor Nebojša Zečević, ginekolog-akušer, otkriva koja su najrizičnija stanja u trudnoći.
Da biste potpuno uživali u majčinstvu, važno je da se opustite i uživate u svojoj trudnoći. Ne treba paničiti, a najvažnije je da neprekidno osluškujete svoje telo i pridržavate se uputstava ginekologa.
Dijabetes
Dijabetes je poremećaj regulacije šećera (ali i metabolizma proteina), koji može da nastane u toku trudnoće i da se posle porođaja povuče ili pak zadrži. Trudnoća je sama po sebi dijabetogena: žena može da dobije neodoljivu potrebu za slatkišima, što dovodi do gojaznosti, a često i do povećanja koncentracije šećera u krvi i daljih komplikacija.
Ukoliko posle 25-26 nedelje trudnoće (5. i 6. mesec) plod naglo počne da raste, uz još neke simptome, lekar će posumnjati na dijabetes i uputiti buduću majku na kontrolu jutarnje vrednosti šećera u krvi (na prazan stomak). Ukoliko je njegova vrednost preko 5, radiće se test opterećenja (trudnica guta 100 g šećera odjednom, pa joj se u vremenskim razmacima od sat, dva i tri vadi krv, šalje na analizu i utvrđuje da li se zaista radi o dijabetesu).
Vrlo je važno da se uradi i test na insulin jer šećer može biti u granicama normale, a vrednosti insulina vrlo visoke. Kontrola glikoliziranog hemoglobina koji ukazuje na regulaciju šećera u trudnoći u poslednja tri meseca takođe je veoma važna, a blagi poremećaji tretiraju se dijetom.
Trudnice kod kojih se posumnja na dijabetes hospitalizuju se i podvrgavaju takozvanom dnevnom profilu glikemije gde se, uz propisanu ishranu prema određenoj šemi, radi analiza šećera na svakih nekoliko sati. Visok nivo šećera u krvi neće ubiti fetus, ali je zato veoma opasan izrazito nizak šećer, tokom takozvane noćne hipoglikemije. Dokazano je da neregulisan šećer može biti fatalan po fetus u terminu porođaja i da se to, najcešče, dešava noću. Situacija je znatno komplikovanija kod žena koje su i pre trudnoće imale povišen nivo šećera u krvi.
Naravno, i one mogu postati majke, ali tada doze insulina moraju dodatno da se koriguju prema dnevnom unosu obroka, uz češću kontrolu glikoliziranog hemoglobina i UZ preglede. Ukoliko je vrednost glikoliziranog hemoglobina na početku trudnoće preko 10, velika je mogućnost da dođe do anomalija ploda. I dok se u zapadnim zemljama, u ovakvim slučajevima, automatski vrši prekid trudnoće, kod nas to nije slučaj, već se ženi ostavlja mogućnost izbora.
Fetusi dijabetičarki, a kasnije i bebe, po pravilu su krupni, rađaju se sa preko 4.000 g, često pomoću carskog reza. Lekari ih zovu "džinovi na staklenim nogama" jer iako su veliki, pokazuju visok stepen neurološke nezrelosti i, po pravilu, provode više vremena na intenzivnoj nezi. Kod njih je adaptacija sporija ali se, posle izvesnog vremena, oporave.
Hipertenzija
Visok krvni pritisak može da se javi u toku trudnoće, a ukoliko je dijagnostikovan pre toga, postoji opasnost da se u drugom stanju i nakon porođaja još više pojača. Hipertenzija može nauditi i majci i bebi (krvarenja u posteljici, rana smrt ploda). Osim redovnog uzimanja lekova za snižavanje pritiska, neophodni su i neslana dijeta, umereno kretanje i češće UZ kontrole.
Ukoliko krvni pritisak i dalje raste, dolazi do preeklampsije, stanja u kojem se, pored hipertenzije, javlja i otok nogu, dok analize pokazuju prisustvo proteina u urinu što je znak da postoji oštećenje bubrežnih tubula. Ako se preeklampsija ne zaustavi, dolazi do teškog poremećaja – eklampsije, a u tom slučaju trudnoća se mora što pre završiti pošto majka i fetus nisu više kompatibilni – plod i posteljica, kao induktori oboljenja, moraju se u kratkom roku ukloniti. Kod hipertenzije u trudnoći najčešće dolazi do usporenog rasta ploda, a kasnije i do smanjenja plodove vode, što je apsolutna indikacija za završetak trudnoće.
Zastoj u rastu ploda
Zastoj u rastu ploda nastaje usled neodgovarajućih intrauterinih faktora koji nastaju zbog poremećaja u lučenju majčinih hormona, infekcije, hipertenzije ili poremećaja u posteljici (nepravilna placentacija ili poremećaj u cirkulaciji unutar posteljice). Ovo ne podrazumeva uvek loš ishod trudnoće, ali predstavlja rizik za plod u vidu prevremenog porođaja ili nezrelosti na rođenju. Teži oblici zastoja javljaju se već oko 24. nedelje trudnoće i imaju loš ishod, dok se oni koji se jave nakon 30. nedelje, smatraju lakšim oblikom.
U svakom slučaju, zastoj u rastu ploda može signalizirati i da se radi o hromozomopatiji, kao što su Edvardsov i Daunov sindrom. Kordocenteza je agresivna metoda koja podrazumeva uzimanje fetalne krvi iz pupčane vrpce pomoću specijalne igle, nakon čega se uzorak šalje na analizu. Naravno, zastoj u rastu ploda može nastati i ako je sve u najboljem redu, ali je veličina bebe manja od uobičajene, dok su funkcije njenog organizma sasvim normalne.
Multiple trudnoće
Učestalost blizanačkih trudnoća u našoj zemlji iznosi 1:80, a spontanih trojki 1:80 na kvadrat. Međutim, zbog velikog broja neplodnih brakova, sve više se koriste stimulatori ovulacije pa broj višeplodnih trudnoća raste a svaka je rizična od samog početka. Tu je, jednom rečju, sve rizično – od ranog do kasnog pobačaja, zastoja u rastu ploda, prevremenog porođaja, hipertenzije, dijabetesa, nezrelosti fetusa, anomalija koje su kod blizanaca mnogo učestalije…
Manje su rizične trudnoće sa dvojajčanim blizancima jer svako ima svoju posteljicu, amnion i plodovu vodu. Kod jednojajčanih blizanaca može da se javi takozvani TTS sindrom ("twin to twin transfusion") – međusobna blizanačka transfuzija. Naime, kod njih se razvija aberantni krvni sud koji odvodi krv jednog blizanca ka drugom, zbog čega jedan napreduje a drugi zaostaje u razvoju.
Ova pojava uspešno se leči u samo nekoliko evropskih centara, a suština je da se taj krvni sud, pod kontrolom fetoskopa, spaljuje laserom, te se omogućava dalji normalan rast i razvoj oba ploda. Kod nas se ova metoda još uvek ne primenjuje. Kada je reč o porođaju, kod multiplih trudnoća najčešće se primenjuje carski rez.
Premlade/starije trudnice
Godine trudnice predstavljaju jedan od važnih faktora rizika. Devojke ispod 16 godina starosti, kao i žene iznad 35, spadaju u potencijalno rizičnu grupu jer usled suviše mladih, nedovoljno zrelih, kao i previše starih jajnih ćelija, češće dolazi do hromozomskih promena pa plod može da se razvija sa anomalijama. U našoj zemlji, od ove dve rizične grupe radi se citogenetsko ispitivanje u vidu amniocenteze (uzimanje uzorka plodove vode), ali neki lekari tvrde da ona više nema realnu naučnu osnovu.
Na Zapadu se broj žena koje odlučuju da rode u poznijim godinama u poslednje vreme znatno uvećao. Ako žena od 42 godine ostane u drugom stanju i odluči da rodi, neće joj se automatski raditi amniocenteza. Postoji čitav niz kvalitetnih i neagresivnih testova pomoću kojih se vrši selekcija rizičnih trudnoća.
Reč je o "screeningu prvog trimestra" koji je patentirao profesor Kipros Nikolaidis iz Londona. Test se radi između 11. i 14. nedelje i podrazumeva merenje vratne brazde (NT) čija veličina ne sme biti preko 3 mm, posmatranje nosne kosti (NK) jer ona u 70 posto slučajeva ne postoji kod Daunovog sindroma, merenje protoka kroz jedan venski duktus i ubrizgavanje dva hormona (takozvani "double test").
Svi ti parametri ubace se u poseban kompjuterski program pa se dobije rezultat u vidu procentualnog rizika i tek ako se ustanovi da on stvarno postoji, preporučuje se amniocenteza, biopsija horiona ili kordocenteza. Odnedavno, "screening prvog trimestra" primenjuje se i kod nas, ali amniocenteza je obavezna za sve trudnice preko 35. godine starosti.
Rani spontani pobačaji
Granica između kasnog i prevremenog porođaja u razvijenim zemljama je 20. nedelja trudnoće, kada plod teži svega 500 g. Kod nas je to tek 28. nedelja. U svakom slučaju, smatra se da je čak 25 posto spontanih pobačaja u drugom trimestru pokrenuo grlić materice (cerviks) koji nije dovoljno jak da izdrži pritisak rastuće materice. Slabost grlića može biti uzrokovana genetskim faktorom ili raznim oštećenjima.
Ukoliko se ispostavi da se to dešava zbog ranijih spontanih pobačaja, uradiće se serklaž (između 12. i 16. nedelje), podvezaće se grlić materice čime se povećavaju šanse za zdravu trudnoću. Raniji spontani pobačaji ne moraju apriori da predstavljaju rizik ali se takva trudnoća prati sa više pažnje.
Prevremeno prsnuće plodovih ovojaka
Najčešći uzrok rupture plodovih ovojaka koja nastaje u drugom i trećem trimestru jeste infekcija. Zato je, na početku svake trudnoće, neophodno uraditi mikrobiološko ispitivanje, cervikalni bris, pre svega na hlamidiju, mikroplazmu i uroplazmu, kao i bris na bakterijske vaginoze, a sve to treba ponoviti još dva puta tokom devet meseci.
Ako dođe do pucanja amnionskih opni, doći će do gubitka plodove vode bez koje fetus ne može da se razvija. Situacija je lakša ukoliko se to desi u terminu porođaja. Tada se može čekati najduže 24 časa – porođaj se tada mora indukovati.
Međutim, ako do rupture dođe pre termina, žena se hitno hospitalizuje, uz stalni monitoring i antibiotike koje mora da uzima zbog toga što mikroorganizmi u slučaju prsnuća ovojnica imaju otvoren put do bebe. Čeka se koliko god je to moguće, a čim se jave prvi znaci infekcije, porođaj se okončava.
Komentari (0)