Povišena osetljivost na promene vremenskih uslova svojstvena je i deci. Nasledni faktor tu igra značajnu ulogu – meteoropatija se često prenosi sa roditelja na decu, pa ako mama ili tata bolje od barometra predviđaju promene atmosferskog pritiska, ta osobina će se najverovatnije preneti i na decu.
Mališan teže od odraslih podnosi promene klimatskih zona. Na primer, posle dužeg putovanja vreme adaptacije produžava se do 10, pa i do 14 dana.
Mali meteoropata
Ako dete primećuje (predoseća) vremenske promene, to je važan pokazatelj njegove osetljivosti na meteorološke prilike, naročito kada se mališan žali na umor ili je trom i usporen dugo pre predstojeće promene vremena. Još jedan važan simptom – u „negativnim“ danima ponavljaju se isti problemi (povišena razdražljivost, loš san). Po pravilu, ovi problemi ne traju dugo i nestaju zajedno sa lošim vremenom.
Ako je dete-meteoropata bolesno, njegovo stanje se može pogoršati zajedno sa vremenom. U takvim slučajevima bolje je da lekara upozorite na ovu detetovu osetljivost. Naravno, ne treba sve probleme pripisati meteoropatiji, jer, na primer, umor može da bude ne samo predznak promene vremena nego i početak respiratorne infekcije. Zato pažnju na meteoropatiju treba obratiti samo ako se takve reakcije uporno ponavljaju. Učestalost ovakvih reakcija zavisi i od uzrasta mališana.
Neka bude svetlosti
Fluorescentne sijalice nisu za dečje sobe. Iako je ova svetlost jeftinija i dugotrajnija, nije preporučljiva za dečji vid, tvrde stručnjaci. Mikropulsacije svetlosnog mlaza brzo umaraju oči. One su primetnije kada su uključene jedna ili dve svetiljke. U lampama sa više sijalica toga nema (žmirkanje jedne sijalice kompenzuje ona druga). Mnogo fluorescentnih svetiljki ne možete da natrpate u udobnu dečju sobu. Za nju je idealna svetlost – obična sijalica.
Zašto deca vole slatkiše?
Deca vole slatko, to svi znaju, ali ako budu opterećivali organizam ugljenim hidratima – mogu se pojaviti dijabetes i gojaznost. Ipak detetu ne treba zabranjivati da jede slatkiše u potpunosti jer su mozgu koji raste potrebni „brzi“ ugljeni hidrati, odnosno šećer. On je neophodan za intelektualni razvoj i dobro raspoloženje. Deca kojima roditelji u potpunosti zabranjuju slatko često plaču, nervozna su i depresivna. Nemirna, pokretna, aktivna deca troše mnogo energije. Slatkiši im pomažu da je brzo nadoknade.
Ako mališani ne jedu slatkiše, može doći do hipoglikemije. Nivo glukoze u krvi pada i dete se oseća loše, postaje tromo. U takvim slučajevima slatkiš deluje kao lek. Najslađe je zabranjeno voće – mališan će ga svakako uzeti kad vi ne budete u blizini. Deca kojoj su zabranjivali slatkiše, odrastaju u „šećeroholičare“. Rizik od dijabetesa kod njih je mnogo veći nego kod one dece koja su dobijala umerenu količinu slatkiša u detinjstvu.
Ako želite da izbegnete takav problem – izgradite u porodici normalan odnos prema slatkišima.
– Ne pretvarajte slatkiše u nešto posebno, samo za praznik. Ne dajte slatkiše detetu kao nagradu ili „zato što je sve pojelo iz tanjira“ jer će onda jesti na silu.
– Ne držite na stolu posudu sa slatkišima. Bolje je, kako su to radile naše bake, da slatkiše čuvate u ormanu i da ih iznosite kao desert.
– Do detetove treće godine potrudite se da izbegavate čokoladu i bombone. Umesto toga ponudite detetu džem, kolač i napolitanke.
Kućni ljubimac nije najpoželjniji u stanu!
Da li držati kućne ljubimce u stanu ako imate dete, i pedijatru je često teško da odgovori. Dlaka mačke može da predstavlja alergen i učestalost senzibilizacije na ovu vrstu alergena nije retka. Međutim, alergen ne predstavlja sama dlaka, već belančevina koja potiče iz pljuvačke i lojnih žlezda kože (stručno se označava kao Fel dI). Tokom umivanja mačka alergen prenosi na dlaku pa se on dalje distribuira po stanu. Rana izloženost alergenima kod dece predisponirane ka takozvanim alergijskim bolestima, može da izazove dosta problema i utiče da kasniji tok bolesti bude teži. Treba napomenuti da razvoj simptoma obično kasni u odnosu na imunološke procese koji se dešavaju u malom dečjem organizmu.
Osim potencijalne alergoidnosti, mačke mogu biti prenosioci nekih infekcija od kojih je svakako najpoznatija „bolest mačjeg ogreba“.
Nema univerzalnog odgovora na ovo pitanje, ali ako je za utehu, napredak nauke u budućnosti rešiće ove probleme: američka firma „Allerca“ najavila je da će „stvoriti“ mačke kod kojih će biti „ućutkan“ gen za reprodukciju proteina odgovornog za alergije.
Prvi simptomi alergijskih manifestacija bili bi:
– kijanje, kašalj
– curenje iz nosa
– eventualni kožni osip.
Komentari (0)