Većina dece prohoda krajem prve godine života. Ali, ne treba da brinete ako vaše dete još uvek nije zrelo i spremno za tu aktivnost, već ga podržite, hrabrite i pobrinite se da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom- sedenje, puzanje, podizanje i prohodavanje.
Motorički razvoj deteta počinje još u stomaku, a intenzivno se nastavlja već u prvim mesecima života, kaže za ”Blic” Dr Duško Spasovski, ortopedski hirurg na dečijem odeljenju Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica” u Beogradu.
- Iako neka deca pokazuju želju za sedenjem veoma rano, u cilju stimulacije pravilnog razvoja karlice i prevencije razvojnog poremećaja kuka sedeći položaj dozvoljavamo sa navršenih šest meseci života, uz ultrazvučnu potvrdu da su kukovi pravilno formirani i da su jezgra okoštavanja u glavama butne kosti prisutna, što predstavlja znak mehaničke nosivosti i fiziološke zrelosti zgloba kuka u tom periodu. Puženje je veoma preporučljivo za razvoj opšte motorike, i ima značajan uticaj na pravilno formiranje zglobova ruku.
.jpg)
Period kada dete propuzi je varijabilan i zavisi od toga kada i koliko mu roditelji tu korisnu aktivnost stimulišu. Deca obično prvo osvoje sedeći položaj, a potom nauče da puze, i to najčešće najpre unazad, a kasnije i unapred – objašnjava dr Spasovski.
Većina dece prohoda krajem prve godine života, a sa ortopedske strane se smatra da bi optimalno vreme za samostalni stojeći oslonac i prohodavanje bilo nakon punih devet meseci. Postoje različiti rekviziti i igračke koje omogućavaju uvežbavanje oslonca u sedećem položaju.
– Najveća roditeljska pomoć svakako je podrška i pružanje osećaja sigurnosti pri sedenju, puzanju i izvođenju delimičnog oslonca. Puzanje je veoma dobra predvežba za hod. U periodu nakon šestog meseca može se koristiti sprava pod nazivom bejbi-džamp, koja podseća na ljuljašku i omogućava dve važne stvari: bezbedno doziranje delimičnog oslonca, i pravilan pokret nogom pri hodu – zagrebanjem podloge. To je prava sprava za prohodavanje – savetuje dečiji ortoped.
DUBAK JE ŠTETAN!
- Dubak ne preporučujemo iz dva razloga: postoji rizik za povrede glave i prstiju, a još važnije je to što dubak decu uči pogrešnom obrascu hoda- naginjanjem trupa i odgurivanjem - upozorava doktor.
ZASTOJI U NAPREDOVANJU DETETA
- Svaki zastoj u napredovanju deteta, pa i u motoričkom napredovanju, treba da bude dovoljan razlog za lekarsku kontrolu. Kada je u pitanju zakasnelo ili nepravilno osvajanje stabilnog i samostalnog stojećeg stava i hoda, preporučujemo pregled najpre pedijatra, koji će u slučaju da postoji takva indikacija uputiti na konsultativni pregled dečjeg ortopeda, neurologa ili fizijatra – kaže Spasovski.
RANIJE PROHODAVANJE POVEĆAVA RIZIK OD POVREDA
Razvoj svakog deteta može da se posmatra na više međusobno povezanih koloseka: intelektualni, kognitivni, motorički, emocionalni i drugi aspekt razvoja.
- Razvoj ne teče kontinuirano već se za svaki od aspekata mogu uočiti pojedini periodi bržeg razvoja, i ukoliko se taj ritam razvoja prepozna i prati, moguće je pospešiti ga pravovremenom ciljanom stimulacijom onog aspekta koji se trenutno razvija. Postoje primeri dece koja su prohodala (odnosno koje su roditelji pustili da prohodaju) veoma rano, sa šest meseci, kao i dece čiji je motorički senzitivni period naišao nekoliko meseci kasnije. Ranije prohodavanje može da govori o većem motoričkom potencijalu, ali predstavlja i povećani rizik za nastanak deformiteta i povreda. Sa druge strane, kasnije prohodavanje može biti ali i ne mora biti znak prisustva značajnih neuro-ortopedskih oštećenja. U svakom slučaju, uz pravilnu stimulaciju svih oblika kretanja, po mogućnosti
organizovanih u oblik strukturirane igre pod kontrolom roditelja i stručnjaka za
vežbanje, usporeni, zakasneli ili poremećeni razvoj i funkcija muskuloskeletnog sistema kod dece mogu se značajno popraviti – objašnjava Spasovski.
Komentari (0)