Prvi put smo potrošili ušteđevinu naših roditelja. Drugi put smo prodali „juga" i podigli kredit. Sada ćemo pokušati treći put i zbog toga moji roditelji prodaju dvosoban stan i useljavaju se u garsonjeru – počinje ispovest Radmila J. (34), jedna u nizu Novosađanki koje se godinama bore sa sterilitetom.
Vantelesna oplodnja, koja je svakom petom paru Novosađana jedina nada da će dobiti potomstvo, košta od 2.000 do 4.000 evra. I to za jedan pokušaj koji nosi trećinu šanse da će par zaista dobiti dete.
– Svašta ljudi čine da bi došli do tog novca. Većina podiže kredite, ima onih koji prodaju kola, neki se zadužuju. Jedan par je odustao posle šestog pokušaja jer su već dugovali zelenašima.
Besplatni program koji je osmislila država nije loš, ali on pruža jedan pokušaj i to za jako mali broj ljudi. A jedan pokušaj, to vam je kupovina šanse od 30 odsto da ćete zaista ostati u drugom stanju.
Neka nas subvencionišu, neka prošire odeljenja na klinikama, ma, u krajnjoj liniji, neka nam obezbede beskamatne kredite i to će biti dovoljno – ogorčeno priča Radmila J.
Isti osećaj dele hiljade parova samo u Novom Sadu. Za većinu njih je jedan od vidova vantelesne oplodnje jedini način da postanu roditelji. U svom gradu imaju i najbolji tim lekara u Srbiji i tu pogodnost da se sprovodi besplatan program Ministarstva zdravlja, ali tu ima mesta samo za oko 300 parova. Za ostale su jedino rešenje privatne klinike, a tu se, samo za troškove postupka, mora spremiti 110.000 do 150.000 dinara!
– Izgleda kao najveći, ali je to samo jedan od troškova. Nas je hormonalna terapija za suprugu koštala koliko i sam postupak: oko 1.500 evra. Sa svim ostalim troškovima, cifra je dostigla 3.500 evra. Da u tom trenutku nisam bio u mogućnosti da podignem poveći kredit, ne znam kako bismo uspeli da prođemo kroz postupak.
Ali, nikada za tim nećemo zažaliti, jer smo zaista imali sreće i već posle prvog pokušaja dobili smo trojke – priča Novosađanin Dragan Rozmirov.
Kako pokazuje njegovo i iskustvo ostalih roditelja, već za „dobar dan" u nekoj klinici, odnosno za prvi fiziološki pregled potrebno je spremiti oko 100 evra. Uslediće brojne pretrage: od spermograma (1.650 dinara) i ispitivanja hormonalnog statusa žene (oko 3.000 dinara) do laparaskopije koja staje 300 do 500 evra.
Tek nakon svih pretraga, lekari će preporučiti jedan od tri najčešće primenjivanih vidova vantelesne oplodnje. U zavisnosti od preporuke, ona će stajati od 110.000 do 150.000 dinara. Kada se uđe u postupak, određuje se i terapija: pre oplodnje stimuliše se ovulacija ampulama hormona, od kojih jedna košta od 2.400 do 3.700 dinara.
Žena prima bar dve ampule dnevno ili 15 do 30 ukupno tokom ciklusa. Posle oplodnje, njih će zameniti oni za održavanje trudnoće s cenom od oko 3.000 dinara po bočici.
– A još ako suprug ne ume da daje injekcije, već mora da se plaća sestra… Ipak, cena i nije najveći problem, jer morate da se dovijate za to kako ćete nabaviti lekove. Njih nema na pozitivnoj listi, najčešće se nabavljuju preko veze i iz inostranstva, što podiže cenu – priča Rozmirov.
U troškovnik, napominju roditelji, neizostavno je računati i troškove prevoza. Jer, privatne klinike neće se nikada birati po blizini, već po procentu uspešnosti i tada će možda morati da se putuje, plaća svako prenoćište po 10 evra ili zakupi privremeni stan. Troškovi tako dostižu i do 4.000 evra, a da par još nije ni saznao da li će postati roditelji.
Loše uređen sistem
– Ovo je ogledalo sistema i države. Ni ovaj segment nije sistemski uređen, kao što nisu mnogi drugi. Cena je samo početak: ne postoje banke jajnih ćelija, ni sperme, mnogu parovi odlaze van zemlje upravo zbog toga.
Naročito je loše to što država finasira samo jedan pokušaj, što nije običaj u drugim zemljama. Izrael, recimo, finasira svaki pokušaj dok par ne dobije dete, a Engleska plaća tri pokušaja.
Očigledno, imamo jako loše uređen sistem, a da će uređivanje teći teško, sugerišu nam pisma roditelja koji često otvoreno postavljaju pitanja u procentima uspešnosti koje lekari i klinike objavljuju. Roditelji skreću pažnju da u programe oplodnje često ulaze samo oni kod kojih je velikamogućnost za uspeh, dok ostali ostaju van programa – kaže Vladimir Ješić, osnivač portala "Bebac.com".
Komentari (0)