Enteroviroze, akutne zarazne virusne bolesti, naročito su raširene leti i u jesen, i to uglavnom među decom. Virusi ulaze u organizam preko disajnih puteva i probavnog trakta (prljavih ruku), te krvlju. Budući da stižu do svih organa, izazivaju različite kliničke slike i često zbunjuju, pa im se pripisuju pogrešne dijagnoze. Enteroviroza obično traje nekoliko dana, što uvelike zavisi i od imunološkog stanja deteta.
Najčešće se radi o nejasnom stanju
„Moguće su upale ždrela, virusne angine ili osipi (plikovi u usnoj šupljini, na šakama i stopalima). Najčešće se radi o nejasnom stanju bez vodećeg simptoma. Dete ne mora imati temperaturu, a može imati i preko 40. Bolest mogu pratiti razdražljivost, klonulost, slabiji apetit, a mogući su i glavobolja, povraćanje ili proliv. Kod jake glavobolje i intenzivnog povraćanja postoji mogućnost da se radi o sunčanici, ali velika je verovatnoća i seroznog meningitisa uzrokovanog enterovirusom”, pojašnjava pedijatar dr Mirjana Kolarek Karakaš.
Izvor: Pixabay
Pazite na pranje ruku pre jela i nakon toaleta
Enterovirus može zahvatiti sve organe, uključujući kožu i srčani mišić, pa se stoga niti jedna bolest ne sme podcenjivati. Terapija je simptomatska i nema specifičnog leka. Najvažnije je skidanje temperature te unos tečnosti i mirovanje, što je i osnova lečenja. Antibiotici se primjenjuju tek ako se razvije superinfekcija bakterijama.
„Da bi se bolest sprečila, treba više paziti na pranje ruku pre jela i nakon toaleta. Izvan kuće dobro je koristiti vlažne maramice s dezinfekcijskim sredstvom. Kod kupanja u bazenu veća je mogućnost zaraze, pa treba paziti da deca ne rone i ne piju vodu iz bazena. Dobro bi bilo kad bi se svi tuširali pre ulaska u bazen”, poručuje dr Kolarek Karakaš.
Izvor: www.klokanica.24sata.hr
Komentari (0)