Bebama bi trebalo pričati bez tepanja, jer se tako razvija njihova inteligencija, pokazala je nova studija. Čak i u uzrastu od tri meseca, reči na njihov um deluju više od drugih zvukova, uključujući i muziku.
Bebe koje su slušale reči mogu bolje da "kategorizuju" slike od onih koje su samo slušale tonove. Malim "ispitanicima" pokazana je serija slika ribe, praćenih rečima ili zvučnim signalima. Nakon toga su bebama jedna kraj druge pokazivane slike ribe i slike dinosaurusa, i mereno je koliko dugo su posmatrale svaku od njih, piše "Blic".
Duže posmatranje slike ribe je, pri tom, značilo da su je bebe katagorizovale u svom umu, a rezultati poređenja su, prema rečima istraživača, bili "upadljivi": bebe iz obe grupe (one koja je slušala reči i one koja je slušala zvučne signale) posmatrale su identične slike tokom identičnog vremenskog perioda, ali fotografiju ribe su nakon toga duže nego fotografiju dinosaurusa posmatrale samo bebe koje su slušale reči.
"Na decu staru samo tri meseca reči, tj. ljudski govor, a možda i konkretno govor upućen odojčetu, vrše naročit uticaj, koji kod njih pobuđuje posebnu vrstu pažnje prema objektima koji ih okružuju i podstiče njihovu sposobnost da formiraju kategorije", zaključuje dr. Sandra Vaksman, jedan od koautora spomenutog istraživanja, objavljenog u časopisu "Čajld divelopment".
Značajne sposobnosti mozga beba i male dece se, međutim, tu ne završavaju. Istraživanje sprovedeno kao odjek filma "Vidi ko to govori" pokazalo je, naime, da deca od samo godinu dana već mogu da komuniciraju prilično složene misli, kao i da procene šta druga osoba zna, ili ne zna, dok je drugo istraživanje sprovedeno na bebama pokazalo da one već od rođenja plaču sa naglaskom regiona kom žive, a koji su usvojile "prisluškujući" roditelje još dok su bile u stomaku.
Komentari (0)