Kada beba počinje da sedi?
Najbolji način da se beba pripremi za sedenje je da od 4 meseca bude što više na ravnoj čvrstoj podlozi, najbolje na podu gde može da bude aktivna. Zato se ne preporučuje stavljanje bebe u nosiljke, ljuljaške i dug boravak u njima jer je u tome pasivna I nema mogućnosti da trenira mišiće.
Sem toga što su roditelji skloni da forsiraju dete u prohodavanju, tako i postavljanje deteta u sedeći položaj sa šest meseci pa i ranije je takođe štetno. Često nakon drugog ultrazvučnog pregleda kukova, doktor da zeleno svetlo da beba sme da sedi. To uglavnom znači da je sedenje dozvoljeno što se kukova tiče, ali nikako nije dobro zbog kičmenog stuba. Pred kraj petog meseca beba “sedi” u ležećem položaju na leđima posmatrajući stopala i dodirujući bedra.
Na ovaj način ona trenira mišiće koji će kasnije održavati uspravan sedeći položaj. Ako bi je sa pet ili šest meseci stavili da sedi, bebi bi bila povijena leđa. Naime, krajem šestog odnosno početkom sedmog meseca bebac počinje da hvata stopala i igra se njima. To je znak da ne treba da sedi, jer bi došlo do preopterećenja kičmenog stuba i sabijanja slabinskog dela kičme. Taj deformitet se kasnije ne može ispraviti. Isto kao i u prohodavanju, kada dete sedne na bok, a obično je to u devetom mesecu, spremno je u desetom za sedi normalno.
Šta ako stavite dete da sedi pre šestog meseca?
Ukoliko je vaša beba mlađa od šest meseci, a ipak uz minimalnu pomoć, samostalno želi da je u sedećem položaju ili se uspravlja u stojeći, svakako treba da se konsultujete sa fizijatrom koji će utvrditi šta je uzrok tom stanju, a ujedno će preporučiti fizikalni tretman. S druge strane, ako beba ne pokazuje ovo interesovanje nikako je ne treba forsirati. Stavljanjem deteta na pod bez mogućnosti da se uz vas ili nameštaj uspravi propuštate fazu položaja ležanja na stomaku koji bebi očigledno nedostaje.
Pustite dete da se samostalno razvija
Da bi se vaše dete normalno razvijalo, nemojte mu forsirati prinudne položaje za koje ono nije spremno. Nemojte ga ni prerano stimulisati na bilo kakve aktivnosti za koje nije sazrelo. Za sve postoji određeni uzrasni nivo, ali naglašavamo da ne treba da se brinete ako se vaše dete ne uklapa u to. Važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom. Znači, beba prvo treba da se okrene sa leđa na stomak, pa tek onda obratno, da zauzme četvoronožni položaj i puzeći iz koga će da sedne, da se uspravi u stojeći. Ukoliko mu poremetite ovaj redosled ili preskočite neku fazu motoričkog razvoja, dete može da dobije ozbiljan funkcionalan poremećaj u razvoju.
Kako mozak utiče na sedenje i prohodavanje?
Pošto je ovaj uzrast i period intezivnog razvoja mozga i celokupnog organizma mnogi poremećaji obično prođu neprimetno, ali se manifestuju kasnije uglavnom u školskom uzrastu. Obično je reč o poteškoćama u učenju i savladavanju gradiva. Kada odrastu verovatno će se pojaviti problemi na koštano mišićnom sisitemu ili radu unutrašnjih organa.
Kada je pravo vreme za prve cipelice?
Ne kupujte prave cipelice ako dete nije prohodalo. Pravo vreme za kupovinu cipelica za hodanje je kada dete samostalno načini prve korake. Kvalitetne cipele su podjednako važne za pravilan hod. Nemojte da partite modu, već se isključivo vodite savetima lekara. Pre svega prve cipele treba da podupiru skočne zglobove koji još uvek nisu dovoljno čvrsti.
Zbog cipelica koja to ne obezbeđuju dolazi do deformiteta stopala i nepravilnog hoda što se kasnije teško koriguje. Kako vaše dete sve sigurnije hoda stvara se šema hoda i u mozgu koja se aktivnira svaki put kada poželimo da nečega dođemo. Način na koji hodamo kao i ostale automatske radnje ostaju za čitav život. Hod je toliko jedinstven za svakoga od nas, da čak po hodu možemo prepoznati osobu koja je u daljini i koja ide prema nama. Da li će hod vašeg deteta biti trapav, neskladan ili sa uravnoteženim i koordinisanim pokretima, dobrim delom zavisi od toga da li je razvijen prisilno uz mnogo muka i nerviranja kako vas tako i deteta.
I ja smatram da je clanak bzvz, moja beba ima 5 meseci i odavno pokusava da sedne, sto joj ja naravno branim, medjutim kada sam to pomenula nasem pedijatru ona nas je uputila u Sokobanjsku kod fizijatra na vezbe, zakazem ja i odemo a fizijatar me maltene ismejao sto sam dovodila zdravo dete kome nista ne fali. Tako da sam dosla do zakljucka da svaka beba ima neke svoje granice i da nista ne treba tipizirati.
Slazem se u potpunosti, Sara ima 6 i po meseci i krenula je od nekog polu seda u 5-om mesecu, i sama je dosla do toga da sama sedi. Zasto bih je sputavala, kada je ona dovoljno cvrsta. Pored toga doktor je odobrio. Kad je na stomaku sama se bori da bude “cetvoronoske”,klati se tako, okrece se i obrce, jos nam nedostaje taj jedan korak da propuzi. Dete ne forsiram ali ne sputavam, samo je pratim u razvoju. Svako dete je drugacije i posebna prica, ovako generalizovanje iz clanka bas i ne podrzavam.
zamislite da pokušavate da uradite nesto(npr da se pridignete) a neko ogroman vas stalno obara na leđa. koji frust, zar ne?
Tekst je odličan! Podstiče na prirodni razvoj deteta, a ne na takmičenje među nezrelim mamama čije dete će pre da sedi, puzi ili prohoda! Odlično! Ovakvi tekstovi trebaju roditeljima koji žele pravilno da odgaje svoje dete, a nemaju iskustva!
glupog li teksta.. u americi i novorodjencad roditelji drze u blago sedecem polozaju,pa im jista ne fali.. cuj,tek u devetom mesecu da sedi samostalno?pa kada ce propuzati i vezbati prve korake? svasta..
U Americi stosta rade deci,bebe od bukvalno 4 nedelje nose po trznim centrima,a klime sibaju li sibaju,drze ih u kolicima u sedecem polozaju a beba ni glavu ne drzi..i jos svasta nesto,imam rodbine i prijatelja tamo pa znam,mozda je to neko “celicenje” ali po meni je van pameti,i kad tad ce se osetiti posledice..I tako i tako su vodeci po broju bolestina i poremecaja,sto fizickih sto psihickih
Broj bolestina po glavi stanovnika je manji nego u Srbiji. Da malo vise slusate lekare,strane strucnjake i nauku (a ne strine i babe) manje bi stresa dozivljavale. Sirok povoj npr se nosi samo jos na balkanu i nigde na svetu vise ako ti posle prvog UZ kazu da je sve ok sa kukovima. Jos strasnije je to sto su mnoge prestale da vakcinisu decu zbog nekakve price o autizmu,iako je nauka 100x oborila ovu tvrdnju,pa cak i sam doktor koji je to zakljucio kasnije demantovao. Upropastise decu iz najbolje namere…
Kristina slazem se sa tobom u potpunosti!