Preporuke za bezbednost hrane u letnjim mesecima

Leto je za mnoge dugo očekivano vreme za uživanja u toplim danima. Istovremeno, to je period kada visoke temperature stvaraju povoljne uslove za razmnožavanje mikroorganizama i kada su infekcija koje se prenose hranom učestalije.

Uslovi čuvanja namirnica, prevashodno održavanje odgovarajućeg temperaturnog režima, su otežani pri visokim spoljnim temperaturama i postaju izazov, posebno pri boravku na otvorenom, tokom izleta i drugih sličnih aktivnosti.

Nekoliko saveta Gradskog zavoda za javno zdravlje o merama u radu sa hranom i higijeni uopšte mogu doprineti da se očuva bezbednost namirnica i da letnji dani bezbrižnije teku.

Obratite pažnju na hranu od momenta kupovine u pogledu organoleptičkih svojstava namirnice – izgled, miris i ukus, datuma proizvodnje i naravno roka trajanja. Ukoliko postoji i najmanja sumnja u pogledu bezbednosti namirnice, ne koristite je.

Poštujte osnovne principe pravilne manipulacije hranom:

– adekvatna termička obrada;

– uslovi čuvanja izvan „opasne zone”;

– separacija – čuvati odvojeno sirovu od gotove, termički obrađene hrane;

– higijenska manipulacija hranom „od prodavnice do trpeze”.

Hranu čuvajte u bezbednom temperaturnom opsegu ispod pet stepeni Celzijusa i iznad 60 stepeni Celzijusa.

Preporuka je da se hrana ne drži na sobnoj temperaturi. U situacijama kada se to ne može izbeći, potrebno je da vreme ostavljanja hrane na sobnoj temperaturi bude što kraće, odnosno, u uslovima visokih spoljnih temperatura, iznad 30 stepeni Celzijusa, maksimalno jedan sat.

Ukoliko planirate izlete sa konzumiranjem hrane, obezbedite uslove – rashladne uređaje sa dovoljnim brojem patrona leda.

Ne zaboravite da se pri učestalim otvaranjima rashladnih uređaja temperatura povećava, a to može da utiče na održavanje optimalnih uslova za čuvanje hrane.

Ovo je posebno značajno kod čuvanja lako kvarljivih namirnica, poput kolača, torti, mleka i mlečnih proizvoda, jaja i drugih namirnica sklonih kvarenju. Nikada ne ostavljajte rashladne uređaje otvorenim.

Ako kupujete na pijacama mleko i mlečne proizvode, kao i druge lako kvarljive namirnice, poput jaja, mesa, kolača i torti, kupujte isključivo od prodavaca koji svoje proizvode čuvaju u rashladnim uređajima – nikako na tezgama.

Temeljno operite namirnice higijenski ispravnom vodom, posebno one koje se u ishrani koriste u sirovom stanju.

Hrana koja se konzumira sirova nosi veći epidemiološki rizik. Kako bismo iskoristili sve blagodeti raznovrsnosti boja i ukusa, sveže voće i povrće je potrebno temeljno prati i ljuštiti, ukoliko se oljušteno uobičajeno koriste.

Lisnato povrće, kao što su zelena salata i kupus, potrebno je detaljno prati i očistiti, ukljanjanjem spoljašnjih listova, a zatim prati svaki list posebno, kao u slučaju zelene salate, odnosno, pre i nakon seckanja, na primer kupusa.

Uvek koristite čist, opran pribor, posuđe i radne površine u manipulaciji hranom. Koristite odvojeni pribor, posuđe ili radne površine, ili ih prethodno operite odgovarajućim hemijskim sredstvom, u manipulaciji sirovim i gotovim proizvodima.

Ljudski faktor ima važnu ulogu u kontaminaciji hrane, s obzirom da se ona najčešće zagađuje mikrobiološkim agensima koji se prenose putem prljavih ruku.

Neophodno je pravilno i dosledno sprovoditi higijenu ruku koristeći sapun i higijenski ispravnu vodu, u trajanju od minimum 20 sekundi, u svim navedenim situacijama:

Pre, tokom i nakon završetka manipulacije hranom, pre konzumiranja hrane, nakon upotrebe toaleta, dodirivanja otpada i manipulacije prljavom ambalažom, nakon kašljanja i kijanja i nakon kontakta sa životinjama.