Bebe i mališani ne smeju da budu ostavljeni da pasivno gledaju televizijske ili druge ekrane, glase nove smernice Svetske zdravstvene organizacije.
Dete ne bi smelo da provodi vreme sedeći pred ekranima, uključujući i kompjuterske igre, pre nego što napuni dve godine, kaže SZO.
Granica za decu uzrasta između dve i četiri godine je sat vremena dnevno, a što manje – to bolje.
Velika Britanija nema planove da ažurira sopstvene smernice o korišćenja ekrana, iako upozorava da bi deca trebalo da ih izbegavaju pred spavanje.
Britanski Kraljevski koledž za pedijatriju i dečje zdravlje insistira da postoji vrlo malo dokaza da je sedenje pred ekranima samo po sebi štetno za decu.
Novi savet SZO-a usredsređen je na pasivno gledanje – decu ostavljenu ispred TV-a ili kompjuterskog ekrana ili koja su dobila tablet ili mobilni telefon da se zabave.
Glavni cilj joj je borba protiv dečje neaktivnosti, vodećeg rizičnog faktora po globalnu smrtnost i lošeg zdravlja uzrokovanog gojaznošću.
Ovo je prvi put da je SZO izdala preporuke u vezi sa fizičkom aktivnošću, preteranim sedenjem i spavanjem za decu ispod pet godina.
Pored upozorenja protiv pasivnog sedenja pred ekranom, ona kaže i da bebe ne smeju da provode duže od sat vremena vezane u kolicima, auto sedištu ili marami.
Ove smernice biće predstavljene na Evropskom kongresu o gojaznosti u Glazgovu u nedelju.
Foto: Shutterstock
SAVETI
Za bebe:
Neka budu fizički aktivne nekoliko puta dnevno, uključujući 30 minuta „vremena provedenog na stomaku”
Nema pasivnog sedenja pred ekranom
14-17 sati sna dnevno, uključujući i dremke, za novorođenčad – što se smanjuje na 12-16 sati za bebe uzrasta između četiri i 11 meseci
Ne smeju da ostanu vezane (što će reći vezana u kolicima, sedištu ili njihalici) više od sat vremena odjednom
Za jednogodišnjake i dvogodišnjake:
Najmanje tri sata fizičkih aktivnosti dnevno
Nema pasivnog sedenja pred ekranima za jednogodišnjake i manje od sat vremena dnevno za dvogodišnjake
11-14 sati sna dnevno, uključujući i dremke
Ne sme da bude vezano više od sat vremena odjednom ili sedi na duže vremenske periode
Za trogodišnjake i četvorogodišnjke:
- Najmanje tri sata fizičkih aktivnosti dnevno, uključujući najmanje jednu umerenog ili snažnog intenziteta
- Do sat vremena pasivnog sedenja pred ekranom – manje je bolje
- 10-13 sati sna dnevno, što može da podrazumeva dremku
- Ne sme da bude vezano više od sat vremena odjednom ili da sedi na duže vremenske periode
Saveti SZO zasnovani su na dostupnim dokazima, ali i dalje nema konačnog istraživanja o štetnosti i mogućoj koristi vremena provedenog pred ekranima.
Međutim, vrlo je malo verovatno da veoma mala deca imaju bilo kakve koristi od pasivnog sedenja pred ekranima rekla je jedna od autorki smernica doktorka Huana Vilumsen.
„Sedentarno vreme mora da se pretvori u kvalitetno vreme. Čitanje knjige sa vašim detetom, na primer, može mu pomoći da razvije jezičke veštine.”
„Dete koje dobije tablet da bi ćutalo dok sedi u kolicima ne dobija isto kvalitetno sedentarno vreme.”
„Deca moraju da dobiju priliku za aktivnu igru tokom čitavog dana, a mi bi trebalo da im smanjujemo vreme pasivnog sedenja pred ekranima”, rekla je ona.
Neki televizijski programi koji podstiču malu decu da se kreću dok gledaju mogu da budu prihvatljivi, dodala je ona, naročito ako je roditelj ili staratelj prisutan da objasni i učestvuje.
Šta misle ostali stručnjaci?
Američki stručnjaci kažu da deca ne bi smela da koriste ekrane pre nego što napune 18 meseci.
U Kanadi se ne preporučuje da deca mlađa od dve godine uopšte provode vreme pred ekranom.
Ali britanske smernice ne određuju takvu granicu.
Doktor Maks Dejvi, sa Kraljevskog koledža, rekao je: „Granice za vreme provedeno pred ekranima koje preporučuje SZO ne deluju u proporciji sa njegovom potencijalnom štetnošću.”
„Naše istraživanje je pokazalo da trenutno ne postoje dovoljno jaki dokazi koji bi opravdali ograničavanje vremena provedenog pred ekranima.”
„Teško je videti kako domaćinstvo sa decom različitih uzrasta može da zaštiti bebu od bilo kakve izloženosti ekranu, kao što se ovde preporučuje.”
„Celokupno gledano, ove smernice SZO-a mogu da služe kao korisni reperi koji porodice usmeravaju ka aktivnim i zdravim načinima života – ali bez prave podrške u praksi, težnja savršenstvu može da postane štetna po dobrobit.”
Doktor Tim Smit, stručnjak za razvoj mozga na Univerzitetu u Londonu, rekao je da se roditelji bombarduju oprečnim savetima, što ume da bude zbunjujuće.
„Trenutno ne postoje jasni dokazi za konkretna vremenska ograničenja koja se preporučuju u ovim uzrastima.”
„Izveštaj pravi potencijalno koristan iskorak ka razdvajanju pasivnog vremena pred ekranima od aktivnih igara na njima gde se traži fizička aktivnost”, ističe Tim.
„Ipak, ovo je i dalje pojednostavljivanje načina na koje mala deca i njihove porodice koriste takve medije sa ekranima.”
Šta roditelji mogu da urade?
Pola Morton, nastavnica i majka dvoje male dece, rekla je da je njen sin naučio mnogo gledajući emisije o dinosaurusima i da je mogao u svakom trenutku da izvuče razne „nasumične podatke o njima”.
„Nije da samo sedi tamo potpuno isključen”, rekla je ona.
„Očigledno razmišlja i koristi mozak.”
„Ne znam kako bih inače spremila večeru, kuvala i čistila da on nema šta da gleda.”
Prema Kraljevskom koledžu pedijatrije i dečjeg zdravlja, roditelji mogu da se zapitaju:
- Da li je vreme provedeno pred ekranima kontrolisano?
- Da li upotreba ekrana ometa ono što vaša porodica želi da radi?
- Da li upotreba ekrana ometa san?
- Možete li da kontrolišete prehranjivanje tokom vremena provedenog pred ekranom?
Ako je porodica zadovoljna vlastitim odgovorima na ova pitanja, onda je vrlo verovatno da se dobro nosi sa vremenom koje se provodi pred ekranima, kažu sa koledža.
Izvor: BBC na srpskom
Komentari (0)