Porodiljsko bolovanje uskoro će biti zaključeno i vi morate da se vratite na posao? Pred vama je dilema: da li da dete date u vrtić, među decu, ili da ga poverite bakama i dekama na čuvanje?
šta da rade roditelji kada dođe trenutak da se vrate na posao i treba da prepuste svoju decu na čuvanje drugima? Izbori su različiti. Naravno, najčešće se odlučuju da angažuju bake i deke, jer očevi i majke moraju na posao, a vrtići su prenatrpani, dok su usluge bebisiterki skupe.
Iskusni, savesni vaspitači
Kao i vrtić, i čuveni „baka servis“ ima svojih dobrih ali i loših strana. U dobre se ubrajaju ljubav koju bake i deke gaje prema unucima, i veliko iskustvo koje imaju. Ali za pravilan psihički razvoj deteta to nije dovoljno. Zašto? Jednostavno, njihov način vaspitanja u neku ruku je loš. Te metode uglavnom se svode na popuštanje, maženje i povlađivanje.
Oni unucima dozvoljavaju sve i ispunjavaju im gotovo svaku želju, kako bi ih što čvršće vezali za sebe. Bake i deke na taj način sebi obezbeđuju utisak da su opet nekome potrebni, onako kako više nisu svojoj odrasloj deci. U unucima vide nov sadržaj života, zato što se nisu pomirili sa odrastanjem svoje dece, ili se nisu snašli u novim životnim okolnostima nastalim posle penzionisanja.
Sve to zajedno daje mešavinu želja, vezivanja, nadanja… Kod njih se provlače misli o tome kako treba vaspitavati decu, odnosno unuke i ko ima poslednju reč kada mališan pravi nestašluke, a to je idealan materijal za svakodnevne porodične prepirke.
Međutim, za bake i deke morate da imate razumevanja. Ipak su oni svojevremeno sami podigli svoju decu i imaju ogromno iskustvo, upornost i volju da to prenesu i na dalje potomstvo.
Kočnica roditeljima
Ipak, preuzimanjem kompletne brige o vaspitanju, oni usporavaju sazrevanje mladih roditelja, dovodeći u zabludu unuče, jer u kući gde je prisutno više autoriteta, dete postaje zbunjeno i uplašeno zbog nemogućnosti da odluči koga i kada treba da sluša. Osim toga, dete ne bi bilo dete ako ne bi iskoristilo svoju šansu i prihvatilo samo one zahteve koji mu odgovaraju, što je u vaspitnom smislu najštetnije.
Važno je imati mere – i u vaspitavanju
Roditelji koji vaspitanje svoje dece uglavnom prepuštaju bakama i dekama – greše, jer tako zaobilaze svoju osnovnu odgovornost i jedan od najvažnijih sadržaja porodičnog života. To ne znači da bi bake i deke trebalo isključiti iz radosti podizanja malog čoveka, ali bi njihova pomoć trebalo da se ograniči na davanje korisnih saveta, pričanje lepih priča i anegdota iz detinjstva svoje dece – sadašnjih roditelja – i zajedničkih šetnji kada to svima odgovara.
I stari ljudi imaju svoje hobije, interese i nisu možda oduševljeni što baš uvek, u svako doba, moraju da budu na raspolaganju svojoj deci, odnosno roditeljima deteta. To dovodi do prebacivanja, sitnih svađa koje prerastaju u krupnije. Sve to čini se mladim roditeljima kao direktno mešanje u vaspitanje najmlađih i može predstavljati velik problem.
Za mališane koji rastu uglavnom sa odraslima kaže se da su „starmali“. Često je to tačno. Ovakva deca slušaju bakine razgovore, upijaju svaku izgovorenu reč, mimiku, gest i počinju da ih oponašaju. Ali ono što predstavlja problem jeste da se teško snalaze u društvu svojih vršnjaka, jer gotovo da ne znaju da se igraju i „komuniciraju na dečji“ način. To je još jedna od loših strana „baka servisa“.
Ne zaboravite da je od velikog značaja motivisanost u porodici da se kod deteta razvije ljubav za druge, kako bi ono osetilo da se njegov svet širi i da se toj činjenici raduje umesto da se zbog nje plaši.
Komentari (0)