Dete se ne rađa razmaženo. Razmaženim ga mi stvorimo jer uglavnom prvo želimo da zadovoljimo svoje potrebe, pa tek onda detetove.
Brojna naučna istraživanja dokazala su da su sva razmažena deca, tačnije deca koja upravljaju roditeljima, vrlo nesigurna. Samouvereni su dok su mama ili tata u blizini i dok su u poznatom okruženju.
Ali čim izađu iz poznate sredine, razmažena deca se povlače i popuštaju vršnjacima. Sav njihov inat koji pokazuju u kući nestaje i na videlo izlazi malo, nevino i nesigurno dete koje se boji svoje senke.
Zato, ako ste zaista razmazili svoje dete, vreme je da ga uvedete u realan život. Kako da se rešite razmaženosti? Postupno – evo nekoliko koraka koji bi trebalo da pomognu da dete postane sigurno u sebe.
Ne lažite
Nikad ne lažite dete. Bilo da ima jednu godinu, dve, tri ili pet, nikad ga ne lažite. Ako ste se dogovorili da ćete ići negde, onda to ispunite.
Ako se desi da obećanje ne možete da ispunite, objasnite detetu zbog čega je došlo do toga. Shvatiće!
Uvedite pravila ponašanja
Od prvog dana učite dete da se pravilno ponaša. A kakvo je to ponašanje? Ono koje vi smatrate da je adekvatno za određenu situaciju.
Ako kod kuće ne sme da pali i gasi svetlo, to ne treba da radi ni kod bake. Ako je zabranjeno da dira mamin mobilni, onda ne sme da ga dira ni dok mama pije kafu, ni kada mamu boli glava, ni kada je tata nervozan, ni kada tata gleda važnu utakmicu.
Ako se crtani gleda sat vremena dnevno, onda se crtani gleda sat vremena dnevno i kad je dete bolesno i kad mama i tata imaju važne goste i puno posla.
Prvo zadovoljite njihove potrebe
Kad je dete sito, suvo, zaigrano, srećno i zadovoljno, onda možemo s njim kako hoćemo i gde hoćemo. Naučite da zadovoljite detetove potrebe pre svojih jer time olakšavamo život i sebi i detetu.
Ista pravila za oba roditelja i bake
Baka ga nije videla godinu dana, nek uživa s njima, nema veze, nek radi šta hoće. Deka je bio dugo na putu, nek se nauživaju jedno drugog. To je lepo, ali svi će oni otići i vaše dete će ostati u uverenju da nova pravila važe u kući.
Postavite granice ponašanja
Ako smatrate da dete nešto ne radi kako treba, recite mu to odmah, jasno, glasno i sigurno. Ne dopuštajte mu da se uvlači ispod sudopere s godinu dana zato što vam je to simpatično. Isto to će uraditi i sa dve godine, vi ćete tada vikati, a detetu neće ništa biti jasno.
Uvek im stavite do znanja do koje granice sme i može da ide. Oni će pokušati da pređu tu granicu, posebno posle treće godine, ali vi ostanite pri svom. Zanemarite njihove molećive poglede.
Mislite na vršnjake
Porodični dom je sredina u kojoj je dete naviklo na povlastice i popuštanje. Međutim, vršnjaci mu neće popuštati ni u čemu. Rugaće se njegovim nedostacima i biće spremni da ga oteraju od sebe ako im se ne prilagodi.
U takvim situacijama nesigurnost prkosnog deteta najviše dolazi do izražaja. Ako želite da od deteta stvorite slabića i kukavicu, udovoljavajte svim njegovim zahtevima, hirovima, divljanju i prkosu.
Komentari (0)