Iako je aflatoksin toksična plesan, Ministarstvo poljoprivrede odlučilo je da dozvoljeni nivo ove gljive u mleku poveća sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu. Stručnjaci iz oblasti medicine, ali i tehnolozi se u jednom slažu – aflatoksin može da bude opasan za zdravlje ako ga ima više od dozvoljenog.
Tehnolog za prehrambene proizvode i pića Mirjana Grujić objasnila je za Bebac da aflatoksin u mleku može da ostavi dugoročne posledice na dečji organizam, jedino ako je u mleku visok procenat gljivice.
“Deca mogu da budu pogođena ako su izložena delovanju aflatoksina, što opet može da dovede do usporavanja rasta i usporenog razvoja. Svakodnevno unošenje mleka u kom je nivo aflatoksina veći od dozvoljenog je štetno za zdravlje. Organizam jednostavno ne uspeva da izbaci sve štetne materije, koje se kasnije talože u jetri. Dokazano je da aflatoksin kancerogen, ali samo ako se unosi u enormnim količinama u organizam” pojašnjava Grujićeva i dodaje da se ovde radi o malim količinama.
Velike količine aflatoksina mogu da naškode deci
Kako kaže, plesni su mikroskopske gljive, koje stvaraju mikotoksine i pozitivne i negativne efekte na ljude i životinje. Čovek je najčešće izložen mikotoksinima, a dobija ih preko hrane, kontaminacijom, stanovanjem u vlažnim stanovima, jer spore rastu na vlažnim zidovima. Unošenjem mikotoksina ili kontaktom mogu nastati razna oboljenja. Toksinogene vrste plesni i njihovi glavni mikotoksini su Aspergillus flavus, Fusarium moniliforme, Penicillin, Aspergillus ochraceus, Mikotoksin, Aflatoksin…
“Plesni kontaminiraju žitarice pre i posle žetve, a to se dešava zbog nepravilnog skladištenja. Žitarice su uglavnom kontaminirane aflatoksinom i fumonizinima. Kontrola proizvodnje mikotoksina je teška metoda utvrđivanja što se tiče toksičnosti, kancerogenosti, teratogenosti po ljudski organizam. Najbolja zaštita od plesni je uništavanje mikotoksina u hrani prilikom rasta plesni u svim fazama proizvodnje, transporta obrade i skladišta” objašnjava Grujićeva.
Načelnica pedijatrije u Domu zdravlja ”Novi Sad” dr Branislava Stanimirov kaže za naš portal da nema mesta panici, jer niske količine aflatoksina, ne mogu da utiču na zdravlje ljudi odnosno dece.
“Kao i svaka gljivica i aflatoksin ima pozitivan i negativnan uticaj na organizam. Male količine aflatoksina ne mogu da štete organizmu, a čak u nekim slučajevima pozitivno deluju kada ga ima u malim količinama. Naravno, kada bi ta količlina (mikrograma) bila viša od dozvoljene granice, mogla bi da šteti deci i odraslima. O tome koliko će aflatoksina biti dozvoljeno u namirnicama isključivo vode računa stručnjaci nadležni za tu oblast i inspekcija poljoprivrede”, objašnjava dr Stanimirov.
Kao i svaka gljivica i aflatoksin ima pozitivan i negativnan uticaj na organizam
Navodi i to da nije svaki ljudski organizam isti, pa zato ono što jednoj osobi prija, drugoj može da škodi. Isto se dešava i sa aflatoksinom, kada dospe u organizam.
“Ne treba zaboraviti da pedijatri preporučuju količinu mleka koje dete treba da unosi u organizam tokom razvoja. Roditelji treba toga da se pridržavaju, jer velike količine hrane i pića takođe negativno utiču na zdravlje dece” – zaključila je sagovornica.
Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede je donelo Pravilnik o izmeni Pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja. Izmenjeni pravilnik stupio je na snagu, a primenjivaće se do 31. decembra ove godine. Inače, 1. jula 2014. godine stupio je na snagu Pravilnik kojim je bilo predviđeno da se nivo aflatoksina smanji deset puta, sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je u skladu sa standardima EU.
Komentari (0)