Zašto je moguće da se osećamo loše nakon porođaja?
Verovatno ste mislili da kada se porodite to će biti najlepši period vašeg života, ali od trenutka porođaja osećate se loše. Budite uvereni da niste jedini, jer je određeni stepen ranjivosti i neraspoloženja nakon porođaja sasvim normalna pojava, a čak 80% majki se nalazi u blažem depresivnom raspoloženju koji još zovemo i bebi bluz.
Moguće da ćete imati problem sa spavanjem, biti pomalo plačljivi i razdražljivi, ali čim se odmorite i naspavate osećaćete se bolje. Takvo stanje najčešće ne traje duže od dve nedelje nakon porođaja.
Šta je postporođajna depresija?
Porođaj dovodi do bujice moćnih emocija, od uzbuđenja i radosti, do straha i anksioznosti, a ovo mešanje raznih osećanja može da dovede do depresije.
.jpg)
Foto: Fotolia
Kod oko 10% mama početni bezazleni simptomi se sve više pogoršavaju, što utiče na kvalitet svakodnevnog života. U tom slučaju treba se što pre obratiti stručnim osobama za pomoć, kako bi oporavak kraće trajao.
Zašto dolazi do postporođajne depresije?
Razlozi za depresiju nakon porođaja su fizičke promene, emotivna nestabilnost i životni problemi.
Ne postoji samo jedan razlog zašto dolazi do postporođajne depresije, koju su stručnjaci nazvali „bejbi bluz”. Najčešći razlozi su fizičke promene – zbog drastičnog pada estrogena i progesterona, kao i hormona tiroidne žlezde, zbog čega se osećate umorno i usporeno. Takođe, promene krvnog pritiska i imuniteta dovode do promena raspoloženja.
Emotivno ćete se osećati kao da ste izgubili kontrolu nad svojim životom i bićete u dilemi da li uopšte možete da se starate o bebi.
Foto: Annie Theby / Unsplash
Takođe, mnogi životni problemi mogu da doprinesu nastanku depresije, briga o drugom detetu, poteškoće sa dojenjem, finansijski problemi, manjak podrške partnera i porodice…
Kako da prepoznam simptome postporođajne depresije?
Najčešći simptomi postporođajne depresije su:
- plačljivi ste i tužni
- teško se koncentrišete
- imate probleme sa spavanjem
- imate smanjen ili pojačan apetit
- anksioznosti ste
- stalno menjate raspoloženja
- povlačite se od prijatelja i rodbine
- stalno imate osećaj krivice
Vrlo često, neke mame su u paničnom strahu da ne mogu da vode računa o bebi ili da će je povrediti. Takođe, stalno imaju negativne misli.
Da li se kod svih žena javlja depresija nakon rođenja bebe?
Nakon rođenja bebe sve žene prolaze kroz emotivne promene i ne postoji pravilo kod koga će se javiti ozbiljnija depresija nakon porođaja. Ipak u nekim slučajevima postoji veći rizik, i to:
- ako ste vi ili neko iz vaše porodice imali problem sa depresijom;
- ako je trudnoća bila neplanirana ili neželjena;
- ako imate bračnih problema;
- ako ste doživeli velike promene u životu dok ste bili u drugom stanju (recimo selidba u drugi grad, gubitak posla…);
- ako ste imali težak porođaj;
- ako imate probleme sa štitnom žlezdom.
.jpg)
Foto: Unsplash
Kada da se obratim za pomoć lekaru?
Za stručnu pomoć treba da se obratite ukoliko se psihički loše osećate duže od dve nedelje, a simptomi depresije su sve intenzivniji. Ako vam je teško da bilo šta odradite kod kuće i na poslu ili ako osećate da ne možete da brinete ni o sebi, ni bebi. Naročito potražite pomoć ako vam ponekad prolazi kroz glavu da biste mogli da naudite sebi ili bebi.
Kako se leči postporođajna depresija?
Razgovor sa partnerom, sestrom, drugaricom, od velikog je značaja za tek rođene mame
Nekada je dovoljan razgovor s bliskom osobom, pomoć supruga, prijateljice ili rodbine oko bebe. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima obavezan je razgovor sa stručnom osobom, psihologom ili psihijatrom.
Takođe, ukoliko lekar proceni da se radi o težem obliku depresije, potrebno je koristiti prepisane antidepresive. Što se pre suočite sa problemom i potražite pomoć stručnjaka, to je bolje za vas i bebu.
Da li postporođajna depresija može da bude opasna za bebu?
Ukoliko se postporođajna depresija ne leči, možete imati problem da prepoznate i fokusirate se na potrebe deteta, a zbog manjka energije i neraspoloženja možete osetiti grižu savest, izgubiti samopouzdanje, pa vam se depresija može još više pogoršati.
Takođe, smatra se da posporođajna depresija kod majke može da utiče na bebu, tačnije može da uzrokuje probleme sa ponašanjem, stalan plač, a kasnije može da dovede do problema prilikom razvoja govora.
Mene zanima zašto ja sa svojom suprugom nevodim ljubav otkako je rodila ? Rodila na carski, sve je u redu poslje toga djete nam sad ima 1.7 mjeseci….čak ni tokom trudnoće…
Jer si muška budala! Žena ti nije spremna za spolni odnos a ti je forsiraš umjesto da si joj podrška!! Kad će biti spremna znat ćeš!
Da li ima neka porodilja da je imala panicne napade ,kako ste prevazisle to imam osecaj da cu se onesvestiti ili ugusiti
Porodila sam se pre 11 meseci. Imala sam neopisivo tezak porodjaj dug 5 dana. Dete je imalo 100 problema opasnih po zivot. Ta borba za sam zivot trajala je meses dana a oporavak 5 meseci. Prvih 4 meseca smo bile u bolnici. Primetila sam nagle promene raspolozenja mnogo sam smrsaka do 20 kg za samo 7 dana od porodjaja. Isla sam kod psihijatra koji mi se bukvalno rugao da je ta postorodjajna depresija bolest MODERNIH mama. Posle toga muz me stalo imevao i pravio da mi nije nista. Dan danas ne znam kako sam se izvukla iz svega toga. Imala sam ponekad utisak da gubim kontrolu nad svim i da ludim. Ipak morala sam sama sa sobom da se izborim zbog mog andjela. Sami sebi ste najveca podrska. Kako nisam zavrsila u ludnici pored muza koji me ne razume nista ne znam ali eto. Hvala Bogu da je sve sada uredu i sa detetom i samnom
Najteze je kad nemate podrsku voljene osobe, evo i ja sam se porodila pre dve nedelje, hvala Bogu sve je dobro proslo. Dosli smo kuci i ja sam pocela cudno da se osecam, ni sama ne mogu da opisem kako..
Muz me sve nesto cudno gleda, ma bas ne mogu da opisem osecaj. A on mi je najpotrebniji sada, inace nam je prvo dete. U sebi vristim, ne znam kako da resim to sto me muci, imam osecaj kao da se promenio od kako smo dosli kuci, kao da nije isti ili je mozda problem u meni, ne znam sta da radim🥺
Ubuntu je organicija psihoterapeuta koji nude pomoc po simbolicnoj ceni a divni psihoterapeuti rade u organizaciji. Ne odustajte – razgovarjate sa prijateljima/prijateljicama, trazite podrsku bliskih clanova porodice. Budite spremni na to da vas nece svako razumeti, vi samo napred.
Mozete vi to!
Moj prvi porodjaj je bio jako tezak, posle 12 sati mucenja, rodila prelepu devojcicu. Otisle Kuci, meni preko noci otkazu ruke i noge. Onda bolnica mesec Dana skoro, dok su ustanovili Sta je samnom. Dete kod moje majke, tek rodjena beba. Kad sam dosla Kuci Nisam mogla da je uzmem u ruke, jer i dalje Nisam bila povratila osecaj u rukama. Kasnije pokusam da je uzmem ona Place, iako sam pored nje, Nisam je u rukama drzala i dete me ne poznaje. Strasan udarac je to bio za mene. Onda se javila depreseija zbog svega toga predpostavljam. Zapostavila muza, dete je i dalje bilo udaljeno od mene. Kad sam se pozalila mom neurologu dao mi je neke lekove, na kraju su pomogli. Ali je jako tezak period bio tada. Suprug je bio uz mene, i pomagao da se oporavim, bio sve vreme uz dete. Njegova podrska me je najvise izvukla iz svega toga. Sada sam u 26 nedelji trudnoce, i kako se blizi, ja se plasim da se ponovo ne desi isto.
E ovako,bilo je katastrofalno porodjaj 15 sazi dete neplace simfiza mibse desila,to su napukle hrskavice nemogucnost hoda i sedenja tako reci nepokretna,rane od konaca nisu ispale morala ici privatno,izgubila krv,vrtoglavice pp celi dan,i na hitnu na infuzije to sve traje mesec i po dana,i maravno sa svim tim prolupala utripovala se da ce mi dete umreti cujem glasove napadi panike ludilo nemoguce,mislim da mi svi zele zlo,nedaj boze mogla sam nekog povrediti,i na to sve u tim paranojama vredjam muza svekrvu i molim ga da mi pomogne on odbija kaze da sam luda i besna sama od sebe.i tad sam mu se smucila i vide me nije voleo.razvedeni smo.bilo je uzas mad uzasima nedaj boze nikom.
Mozete li mi reci koliko je dugo trajalo takvo stanje i da li se sjecate svega st se desilo u takvom stanju. Hvala
Porodila sam se pre 12 dana, kada sam izasla iz bolnice nocu sam plakala krijuci da me niko ne cuje. Posle 6 dana sam se posvadjala sa svekrvom i muz je stao na njenu stranu, ostala sam sama u kuci posle te svadje oni su otisli, ujutro je dosao muz da mi kaze da podnosi zahtev za razvod, sad sam u kuci jos i moja tetka je samnom. I muz je tu ali ne pricamo. Tetka ce biti jos kratko. Ne znam kako cu sama sve trpiti kada ona ode. Verovatno i ja imam tu depresiju, nisam ista od kako sam se porodila.
Pricajte sa muzem, to je opasno stanje. To niste VI, to je depresija. Kazite mu da vam se place bez razloga, da ne znate sta vam je. Depresija traje dugo, nekada i citavu godinu. Samo razgovor sa bliznjima je bitan, morate da pricate sa nekim, ne smete da drzite to u sebi. Iz iskustva vam pricam.
e moja BIBI isti slucaj, Samo meni je bilo jos teze ako ti je za utehu ja sam sa bebinih 15 dana i samare dobila od muza zahvaljujuci svekrvi. Jedva sam se iscupala.
Muz je obicni kreten, ostaviti zenu 12 dana nakon porodjaja, pfff. Naravno kad je sve tesko bjezi glavom bez obxira 🤮🤮🤮🤮
Zdravo mame …prolazim i ja kroz tezak period…zapravo beba mi ima 4 ipo meseca..u 7 mesecu trudnoće sam izgubila tatu…drzala sam se mnogo jako u tom periodu …cim sam se porodila sledi pakao….non stop placem ..razmišljam o tati ne o detetu..svadjam se sa muzem i ako me on razume ali ja teram po svom…jako se lose osecam i ako sam svesna ali mi dodju te lutke…strah me je da idem kod lekara i ako smatram da mi je potrebna pomoć?? Sta Bih mogla da pijem da ublazim taj proces.?
ok je prica i sve ali ne pomaze…lekovi i sto raznovrsnija ishrana..bukvalno pojedite sve cega se setite da ste ikada jeli i uzivali u tome…slobodno preterujte u tome i rezultat ce se videti vec u prvih par dana…pozz
Tezak porodjaj, zavrsen carskim rezom, beba rodjena sa upalom pluca, 10 dana provedenih u bolnici. Mesec i po dana mucenja da zadrzim mleko, na kraju nisam uspela. Fizicki izgled potpuno promenjen, ne mogu da se pogledam u ogledalo. Pri tom od straha sam po cleu noc gledala dete da li je u redu, da li dise. Imala sam podrsku supruga, sve smo sami prosli, jednu noc sam se slomila i pocela da placem, poceo je i on ( nije vise ni on mogao da izdrzi), zajedno smo se isplakali, zagrlili, ispricali jedno drugom kako se osecamo, proslo je. Mislim da je koliko god da je tesko tih prvih nekoliko meseci, najbolje biti sam sa bebom i suprugom. Sve ostaje izmedju vas i lakse se prebrodi. Podrska svim zenama koje su prosle ili prolaze slicno. Ne potiskujte, popricajte sa suprugom, ako ima potrebe i sa strucnim licem.
Licno sam prosla kroz post partalnu psihozu, nedaj Boze nikome…nije sramota leciti se i javno govoriti o tom problemu… Duzi period mi je trebao da se oporavim uz strucnu pomoc. Dakle savetujem svima ko primeti ovakav problem da reaguje na vreme sto pre, odmah je brzi oporavak
I mnogo malo se pise o post partalnoj psihozi.
Svi tekstovi, istrazivanja su vezana za depresiju, a mislim da je psihoza, kao sto rekoste ne daj Boze nikome.
Bez podrske najblizih nema napretka u lecenju.
Nakon porodjaja se osecam jako lose,inace to sa moje strane nije bilo planirano. Par puta sam sebe uhvatila da prosto pustim dete da place jer mi je muka od svega. Sa partnerom zivim u vanbracnoj zajednici,on ne radi a kada je kuci prosto ne zeli da se angazuje oko deteta. Svekrva se mesa u odgajanje deteta i sve sto uradim uvek negativno prokomentarise a mene to pogadja. Imam osecaj kao da nista ne radim kako valja,da nisam dobra majka i uzasno mi je tesko. Beba ima 5 meseci a sve je apsolutno isto… Ja sam morala da promenim svoj zivot iz korena dok partner na to i ne pomislja. Razmisljam vec duze vreme da ga napustim jer moji razgovori sa njim nisu nimalo delotvorni… Da li neko zna nekog strucnjaka,psihologa ili psihijatra sa kojim mogu da pricam? Hvala unapred…
Draga Luna. Imam isti problem kao i ti. Placem non stop nemam apetit anksiozna sam umorna jako kad beba zaplace dobijem napad panike ne osecam povezanost sa njim. Bojim se svega kad muz nije kuci imam osecaj da cu uzludeti. Ne mogu da spavam. Uzasno se osecam
Posle 5 meseci mučenja sa raznoraznim osećanjima, pet meseci plakanja, ridanja, kukanja, mučenja sa dojenjem, sama svih 5 meseci, bez ičije pomoći oko deteta….osim muža kada dodje sa posla kratko, i nekad neko preko dana na sat vremena na kafu kada dodje…. drzim je, gledam kroz prozor i zavidim ljudima koji mogu u prodavnicu da odu, da izadju napolje, da pokisnu, greju se na suncu…. Posle 5 meseci pakla ja sam otišla kod psihijatra…. rekla šta me muči.dao mi je terapiju, uz koju mogu da dojim. Osećam se bolje. mnogo bolje. rešila sam i problem oko dojenja, imam utisak da me beba više voli…ŽENE, POTRAZITE STRUCNU POMOC. AKO NECE NIko DETE DA VAM PRICUVA, PONESITE GA I IDITE KOD LEKARA. Ja da nisam dobila terapiju, ubila bih se za par dana. Bukvalno.
Koji lek pijes?
Uveče amitriptilin 10mg a preko dana po 1/4 rivotrila ujutru i uveče. Evo posle dva meseca je bolje… ali na poslednjoj kontroli je doktor rekao da nastavim još dva meseca….
Zdravo drage mame.Evo i ja sam jedna od tih koja se susrela sa ppd.posle drugog poroda, iskreno ni slutila nisam da moze tako nesto da me snadje verovatno zbog mog neznanja da to moze ipak da se dogodi.Ostala sam neplanirano u drugom stanju , a da za to nisam bila spremna ni psihicki , a ni emotivno.Muz nije bio za to da idem na abortus i ako sam se ja kolebala da li da zadrzim vebu ili ne , ali me je suprug od toga odvratio i zadtzala sam trudnocu.Kada se to sve to stisalo oko moje trudnoce , ja sam se konacno smirila i prihvatila trudnocu i jedno jutro ja suprugu ajde da odemo na ultra zvuk jer me je zanimalo i volela sam da znam sta nosim i kafa su mi rekli da je devojcica jako sam se obradovala.Pocela sam lagano da sredjujem sobicu za bebu , gardarobicu da kupujem itd.E , doslo je vreme da ja odem na porodjaj, porodila sam se i sve je bilo da kazem ok.samo sto tad ta 3 ili 4 dana boravka u bolnici ja nekako nidam nesto neku emociju lepu osetila prema bebi , a sa prvim detetom totalno drugscijem odmah sam se zaljubila u nju.Dosla sam kuci, prvo sto sam pocela da placem i odna sam oseyila da ja nemam osecaja emocija nikakvih prema bebi i to me emotivno slomilo i ja sam se utopila u tome i doslo je do klinicke teske depresije.Nakon tri meseca ja se javljam psihijatru za pomoc jer visr nisam mogla da se nosim sa sobom.prepisala mi je antidepresiv ZOLOFT i jos jedan za smirenje to mi je dosta pimoglo i iscupalo me iz mraka. Molim samo anonimno
Samo da kazrm sto sam izostavila u mom komentaru ja sam sad srecna i ponosna mama.Svakoj majci mozr to da se desi i desava se , samo sto se jako malo ili ni malo ne prica o toj temi.
Snezo molim Vas za mail kontakt ako ste voljni, samo neki savet da mi date. Proslo je zaista puno vremena ali Vas post je preslikana moja trenutna situacija. Neverovatna slicnost i ja se zaista lose osecam…
Vidim da ste skorije pisali, prolazim kroz istu situaciju da li bi mogli da se čujemo?
Takodje,moze neki savet?
Pozdrav mame.I ja sam jedna od vas koja pada u depresiju.Porodila sam se osamnaestog novembra,rodila sam jednu prelijepu djevojcicu.Jeste da imam dvije gotov odrsle djevojke,rodim i nju trecu.Takodje nisam bila za tu trecu trudnocu,al muz je godinama insistirao na trecem djetetu.A takodje je volim vise od zivota svog.Podrsku od muza nemam,nikad se sam nesjeti da je uzme u ruke ili da pricuva i da kaze idi izadji iz kuce bar pola sata.A sa druge strane su obaveze o kucnim poslovima,briga i obaveza prema ovim starijima.One pomognu koliko mogu od obaveza oko skole.Ja tako polako al sigurno padam u depresiju jer me niko ne razumije kako se osjecam.A uz to mi je pritisak visok.
Pozdrav, i ja imam problem u poslednje vrem, tacnije imala sam i posle porodjaja ali je proslo, sad kad mali ima grceve krece opet i moje ludilo. Beba ima mesec i po dana. I svaki dan u isto vreme place, svesna sam da su grcevi i to ali nekad predugo traje, skoro ceo dan. Ja sam sama stalno sa njim, muz vozi kamion pa nikad skoro nije tu, i kad jeste i sto kao i da nije. Ja sam pocela bas lose da se osecam, nerviram se kad mali place, pocnem nekad i ja da placem, pomislim sto mi je sve ovo trebalo, i ako sam ga dugo zelela i volim ga vise od zivota, ali eto dodje mi..sto mi je ovo trebalo, trebala sam da budem sama i da imam kuce samo a ne muza i dete. Uvek sam bila jaka, trpela sve i svasta a sad sa malom bebom nmg da izadjem na kraj. Tj taj njegov plac kad sednem da popijem kafu kad hocu da jedem kad udjem u kupatilo. Kao da zna pa se probudi i place..isto nekad svasta pomislim..da bih mogla da mu naudim. Ja msm da cu potraziti pomoc, i ako znam da meni hormoni rade jer sam i dobila prvu menstruaciju posle porodjaja. Al svejedno cu otici po savet. Ne zelim tako da mislim..da toliko dugo nesto zelim i cekam i sad kad imam ja zelim da sam sama. Muzu i da kazem on nema razumevanja…samo lepu rec da kaze znacilo bi..a ne uvek neka osuda ili nerazumevanje. Najbolje ne pricati im nista…a nek mi neko jos kaze kao on npr sta , vama je lako sedite kuci i cuvate dete.. Glavu bi mu otkinula..dodji i sedi i cuvaj..a ja cu da idem da radim
Potražite pomoć stručne osobe. Ja sam de porodila pre dve dve i po nedelje, srećom imam divnog muža, i hoće da mi pomogne, ali kada treba da ode na posao ili bilo gde, mene uhvati strah da neću moći sama sa bebom. Ako de nastavi ovo ovako i ja ću otići po pomoć. Nemojte sebe da zanemarite, vašem detetu ste vi najpotrebniji zdravi i sposobni.
Ja se isto tako osecam.Imam dete od 9 god,26 meseci, 16 meseci i bebicu 2 nedelje. Sve je na meni,muz mi dodje kao 5.dete. Dodje mi da sve ostavim isamo pobegnem negde i krenem odnule
Evo mene, sad tek vidim odgovore, moj bebac sad ima 5 i po meseci, sve se resilo, tata pomaze, sve funkcionise super…ono je bio pocetak…muz zbunjen, valjda jos nije bio svestan sta ga je snaslo, jer su svi pricali a beba ce sad samo mesec dana da spava….a nas nije spavao uopste ☺ hvala Bogu proslo je sve…ja sam navikla sama s njim sve, muz kad je tu pomogne , cuva ga…dakle sve prodje…svaki pocetak je tezak..pogotovo kada je prvo dete ☺
Potpuno se razumijemo.Ja imam jedno dijete od tek napunjenih 5 god.Drugo 3god.Trece 2godine.Cetvrto od mjesec dana.Fantastican put ka ludilu..:) sve radim sama.Muz kad je kod kuce kao potrudi se ali..
Zdravo mame,ja sam se porodila pre 3 meseca. Krenulo je prirodno , ali se na kraju zavrsilo carskim rezom. Rodila sam predivnog decaka. Vrlo cesto sam neraspolozena, tesko mi je jer sam zatvorena u 4 zida, i stalno raxmidljam da zato syo sam vezana za kucu nemam nista id zivota, da je svima drugima bolje, da ustvari i nemam zivot. Jako sam tuzns i neraspolozena. Vrlo sam nervozna i ponekad kada se moj sin unervozi ks vicem na njega i pitom jako zalim zbog toga. Imsm osecaj da me niko ne razume i za sve lose krivim muza, i jako sam kivna na njega i kriv mi je za sve i kad jeste i kad nije. Pritom nije los ni muz ni otac i angazuje se i oko deteta. Ali mislim da me ni malo ne raxumr i pinekad i da ga je briga za mene. Molim vas pomoxite mi? Podelite samnom svoja iskustva? Recite mi da li sam i ja u postpirodjajnoj drepesiji? P.S: midlim da me niko ne bi razumeo i kada bih rekla kroz sta prolazim. Jedino bi me roditelji razumeli ali njima nista ne pricsm jer bi se brinuli. A drugi bi me idudjivali ili bi pustili da se aama botim sa tim bex icije pomoci
Draga Tanja, potpuno te razumem jer prolazim kroz isto, nadam se da si sada bolje s obzirom na to kada je komentar ostavljen. Ja sam se porodila po drugi put 30.10. Placem po ceo dan, osecam se toliko lose, imam jos jednog sina od godinu i 15 dana, stalno mislim kakonda se posvetim obojici da se ni on ni beba ne osete zapostavljenim. Onda mislim kako nemam zivot jer ne idem nikuda, osecam kako je moj muz bezosecajan jer ide svuda, a divan je covek, smeta mi gde god treba da ode ako je to u pitanju nesto neobavezno panja odtanem sama s decom, ne jede mi se nista, samo bih bila sama i cutala.
Zdrawo drage mame. Zelela bih wam ispricati moj problem u nadi da mi neko pomogne a ne da me kritikuje i osudjuje jer mi je i owako vec dovoljno lose. Imam Sina uskoro puni 3 meseca,pre 3 noci kada Sam ustala da ga hranim (na flasicu jer nemam da ga dojim) odjednom iz cista mira u glawi mi je nastao haos,prwo Sto mi je proslo kroz glawu jeste to da mogu Da naudim-powredim svoju bebu. Ili nekog drugog u porodici- Crne misli- Swesna Sam osoba,nikada to uradila nebih i wolim ga wise od swega,ali te noci od tog momenta ne izlazi mi iz glawe da ja mogu swoju bebu ubiti. Najgore mi je kada ostanem Sama sa njim kuci jer to mi po nekada naidje odjednom i pocnem da placem u glas,da se cupam za kosu,i imam weliki muku i strah u sebe.Strah me je da mu pridjem. Samo sebi goworim ne misli to,izbaci to sebi iz glawe i krivo mi Sto uopste mi je to u glawi,sto mi je to doslo,sto mislim to tako i tacno mislim da cu poludet. Pricala Sam muzu nakon 3 dana jer Sam cekala i mislila da ce proc Ali ne prolazi. Najgori problem mi je sto ne odem kod dr.taj Sto ne znamo ni jedno ni drugo dobro jezik,jer ziwim u Belgiji. A ne mogu Rec bilo kom o cemu se radi jer ce posle misliti da Sam luda i nece mi dati Sama da ostanem sa swojim detetom. Do nekle bih ix i razumela jer…Ako owako nastawi otic cu dr.nac cy prewodioca i otici. Molim was za pomoc ako je neko imao isti problem.
Takodje prolazim kroz PPD. Ocigledno je da zene u nasem drustvu nemaju dovoljno znanja o PPD, pri tom taj problem “osudjivanja”. PPD se moze pojaviti u bilo kom mesecu, prve godine majcinstva. Moze doci u blazem obliku ili tezem. Simptomi su uglavnom navedeni gore. Nemojte se draga mama nikom objasnjavati, niste vi uopste krivi niti ste zeleli da udjete u taj “pakao” zvani PPD… moj najiskreniji savet je da otvorite dusu vama bliskoj osobi i zatrazite pomoc od psihijatra, jer vam kao i meni samo psihijatar moze pomoci… Za ove gospodje sa forum-a koje nikad nisu prosle ovako nesto, koje nikad nisu osecale prazninu, nemoc, strah, losu koncentraciju, pad raspolozenja, crne misli, umor pa to sve u jednoj minuti, puta 100, bolje im je da se ne oglasavaju. Vama draga majko zelim puno razumevanja, ljubavi, i da se sto pre izvucete iz ove situacije. Borim se sa PPD-om vec 2 godine, odnosno posle gubitka trudnoce, pa kroz novu trudnocu i posle porodjaja. Znam da ima svetla i za nas majke, koje nemamo taj luksuz da uzivamo u majcinstvu 100%, zbog stanja koje mi sigurno nismo zelele da nas obuhvati…
kako mogu pricati privatno sa tobom draga moja?jer mozes da mi pises?
I ja imam isti problem.
Koliko traje ppd najjvise?
Ja sam imala slican problem. Kodd mene je pocelo desetka dana posle porodjaja do bebinih navrsenih 40 dana. Isto tako mi je svasta padalo na pamet. Nisam smela da ostanem sama sa bebom, plasila sam.se da izadjem na terasu. Plasila sam se da bih mogla da naudim bebi. Pa me zbog toga grizla savest…peklo me…kakav sam ja to covek, kakva sam ja to majka. Puno sam plakala, nisam mogla da spavam, da jedem. Koncenracija mi je bila ocajna, isla sam kao muva bez glave. U glavi mi je bila rupa…zaboravljala sam stvari… Smenjivala su mi se osecanja, od beskrajne tuge ( ne zato sto imam bebu ili zato sto je ne volim ili ne zelim), srece, euforije, nervoze, razdrazljivosti, strahovi ( sve cega sam se ikada u zivitu pribojavala isplivalo je tih dana na povrsinu)…
Sreca pa sam imala punu podrsku supruga i moje mame. Na moje insistiranje, isla sam kod neuropsihijatra. Razgovarala sam sa doktorkom i bilo mi je lakse. Smirila me, uveravala me da je to normalno, da se desava. Preporucila mi je da vise spavam, preporucila mi je da pijem caj od maticnjaka za opustanje, da vise setam i da se trudim da sto vise vremena dojim bebu i da provodim sto vise vremena sa njom.
Na zalost, kod nas ovo je tema o kojoj se jako malo prica. I jako malo zna.
Tih mesec dana , umesto da budu najsrecnijih meseca dana, bili su najtezih mesec dana i mom zivotu. Secam se svega i nikad oh necu zaborabiti. Ako moja cura ostane jedinica, ostace samo zato sto se plasim da bi ponovo moglo da mi se dogodi isto.
Savetujem sve mame koje imaju problem koji sam i ja imala, da se bez ustrucavanja jave lekaru, bez straha od osude… Lekar je osoba koja vas moze saslusati, razumeti i usmeriti…
Razumem te. Razmisljaj da ce sve to proci. To je nevino bice. Vremenom ce sve biti lakse,najteze je dok su tako mali. Ja imam cetvoro dece iz iskustva ti kazem. Najbolje je da nadjes nekog da ti pricuva bar na sat,dva dete kako bi ti negde izasla i imalavremena samo za sebe.
Ja sam u 6-tom mesecu trudnoce , ovo mi je prva trudnoca..Citala sam dosta o ppd , i nimalo mi nije svejedno. Smatram da partnera treba ukljuciti u celu trudnoci i kako trudnica , tako i partner treba biti ukljucen u tok trudnoce i informisan o svemu sto dolazi nakon porodjaja. Mislim da razgovor sa partnerom najbolje moze da pomogne da se tegobe prevazidju. Zao mi je sto citam da su neke zene nailazile na nerazumevanje partnera…
Eh draga moja, nekada te pripreme i price njima samo udju na jedno uho, a drugo izadju. Celu trudnocu sam ga pripremala na moguce promene i citali smo zajedno teksove, ali kada sam se porodila kao da nikad nista cuo nije…
Porodila se u ponedeljak 13.04 i nemam nikakvih problema sa tim.porodila sam se prirodnim putem bez secenja. Zahvaljujuci ovom sajtu sam uspela da je cela trudnoca prosla dobro a sok posle porodjaja nisam imala
Gospodo, to ne mora odmah da se manifestuje. Mnogo je lakse kada imate podršku od okoline, a kada ste sami dok suprug ne dodaje sa posla nije vam svejedno, a plus imate strahove da ostanete sami sa bebom, zelite da iskocite iz svoje koze, jedva cekate supruga da imate 5 minuta za sebe, dođite, bradavice pune ragada, bole, ne mozete da spavate, iscrpljeni… Dva dana nije dovoljno da vidite da li imate pod..
A losih komentara ma da ne povjeruje covjek?! Ja nisam imala probleme, nisam imala ppd, ali znam ljude koji jesu, th zene. Onako bez azloga, neka utucenost, povucenost, tuga i sl. A iate te zene su idalje bile dobre majke, mislim kakve to veze ime i scim da bi ih se isudjuvalo?! Sram da vas bude isudjivanja. Strah je legitiman, on postoji kao i depresije. Trebamo pomoc a ne odmoc .
zdravo svima ja sam jedna od mnogih porodilja koja je prezivela pakao posle porodjaja nedaj boze nikom evo vec dve ipo godine pijem zoloft antidepresiv i hvala bogu izvukla sam se zene samo upornost i napred sve to prodje ako vas bude interesovalo slobodno pisite ja cu vam napisati sve od prvog dana sta se desavalo kako sam se lecila pa do dan danas kada sam opet ona ista goca ljubim vas
Zdravo svima
. Citam vase komentare o depresiji poslije porodjaja I kod mene se izgleda javlja isto to strah, stres I sve to mene tjera do suza I samo placem pogotovo kad se beba zagrcne I to me tjera do ludila !!! Ako ima te jos nekih savjeta molim vas kazi te I ja sam tek 20 dana od porodjaja :)))) Zelim biti “happy” mama :)))
Od kako sam izašla iz bolnice osećam jaku teskobu u grudima… Ne mogu nikako da se smirim. Plačem po celi dan. Pokušala sam da razgovaram sa suprugom o tome, ali sam naišla na nerazumevanje. Iz dana u dan se osećam sve gore… Ne znam kome da se obratim za pomoć jer me niko ne razume… Molim vas pomozite mi…
Ej draga Kako mozemo bit i u kontaktu…zeljela big da poprucamo
Postovanje,cerka mi se porodila pre 11 dana,upala je u depresiju stalno menja raspolozenje,place odbacuje dete doji ga ali ga se plasi,cuje neke glasove u glavi boji se da ce sebi nauditi,boji se bebe kaze da joj je teret svi je drzimo ko malo vode na dlanu ali ne pomaze dobila je ksalol da pije ali i to nema nekog efekta,molim te da mi kazes svoje misljenje i dali postoji neko resenje za ovo njeno stanje,hvala unapred
Sanja da li mozete procitati moj komentar pod imenom Elmina i odgovoriti mi,moj komentar je trenutno prwi. Izwinite ako wam smetam weliki poz.
Zdravo Gordana ja sam isto imala problem sa postporodjajnom depresijom posle drugog poroda.Recite mi kako ste se osecali kad ste se porodili kakve si simptome imala
Gordana, molim Vas da mi se javite na mail. Snajka mi se prodila u 31nedelji zbog eklampsije. Sada je psihicki jako lose u moj brat to jako tesko podnosi.
Postovana, zeljela bih da svoje iskustvo podijelim s vama.. Ako moze u privatnoj poruci ili kako Vama odgovara
Gordana, zqmolila bih da mi se javite , ako vam nije problem, znacilo bi mi jako! Mail: ivana.ilic988@gmail.com, Hvala unapred
@Jelena,@Jasmine I ostale drage mame,ovde sam pročitala toliko pogrda na svoj račun, da me je ženski rod po malo razočarao. Kao prvo, ćerkicu sam rodila kada smo po treći put postali podstanari, sa kreditima I prosečnim platama I to posle dve godine braka, jer smo jedno vreme jedva sastavljali kraj sa krajem iako smo I muži ja fakultetski obrazovani I radili u ustanovama kulture.Porodilište – blagi užas, porađala sam se od dva ujutru do četiri po podne – 14 sati. Posle pet godina potucanja po tuđim stančićima počeli smo da zidamo kuću u tatinom dorištu (koju do danas nismo dovršili). Dakle, nismo živeli kao mali bogovi, ali smo imali puno ljubavi za dete, koje smo vaspitali onako kako su vaspitali nas: da cenimo rad, red i disciplinu, da I ona bude humana I plemenita kako prema ljudima, tako prema prirodi I svemu što je okružuje. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu sa visokim prosekom – to je bio njen izbor, ne naš. Pre dve nedelje je postala mama jedne predivne devojčice. Tu je I tata koji je uzeo godišnji odmor da bi što više pomogao. Kao što vidite, niti sam je rodila I odgajala u nekakvom blagostanju, niti sam neobrazovana (kako to neke mlade mame impliciraju). Polako I opušteno, bez strahova I noćnih mora. Sve se može srediti, potrebna je samo volja I ljubav.
Koliko samo nemate pojma o cemu pricate…