Iako su osnovna potreba, higijenski proizvodi za menstruaciju predstavljaju, na žalost, luksuznu robu mnogim ženama u Srbiji. Uloške i tampone slično tretira i država, računajući na njih porez na dodatnu vrednost (PDV) od 20 odsto, piše Novi magazin. Ukupna inflacija u Srbiji je u poslednjih godinu dana iznosila gotovo 16 odsto, dok su menstrualni proizvodi poskupeli daleko više, zbog čega su neke žene primorane da pređu na jeftinije proizvode ili čak iste uloške koriste duže nego što je preporučljivo.
Foto: Freepik
Društvo u Srbiji ovaj problem nedovoljno primećuje, a primer kako se sa njim može boriti daje Karlovačka gimnazija koja za svoje učenice obezbeđuje besplatne higijenske uloške.
Vesna Jevtić, koja radi u privatnoj firmi, ističe da iako ima redovna primanja to nije uvek dovoljno da obezbedi proizvode za menstrualnu higijenu na koje je navikla. Razlog je sve veća inflacija.
Pročitajte šta je amenoreja i kako se leči
„Bila sam u situaciji da, iako radim, ne mogu da priuštim uloške koje sam koristila. Morala sam da tražim jeftiniju alternativu. Državu ne interesuje da koriguje cene i ravna te proizvode sa luksuzom. Na žalost, i jesu postali luksuz. U nekim stvarima trebalo bi da idemo unapred, a mi idemo ka dole. Nateraće nas da se, kao naše bake, povijamo u peškire i krpe”, kaže Jevtić za Novi magazin.
U uslovima menstrualnog siromaštva živi preko 500 miliona žena širom sveta. To znači da one nemaju finansijsku mogućnost kupovine odgovarajućih higijenskih proizvoda – uložaka, tampona, menstrualnih čašica, tableta za umanjivanje menstrualnih bolova…
Istraživanje o menstrualnom siromaštvu u Hrvatskoj, koje je objavilo Udruženje PaRiter krajem 2020. godine, pokazuju da je zbog previsokih cena više od trećine žena bilo primorano da kupuje manje kvalitetne menstrualne proizvode, a više od 10 odsto nije imalo mogućnost da kupi dovoljnu količinu da bi ih redovno menjale. Više od 10 odsto građanki Hrvatske u trenutku istraživanja uopšte nije moglo da priušti uloške, a isto toliko ni lekove za smanjenje menstrualnih bolova.
A kako je u Srbiji?
Koliko žena u Srbiji živi u ovoj vrsti siromaštva nije poznato, jer nisu sprovedena relevantna istraživanja.
Podaci Nezavisnog istraživačkog centra iz Novog Sada Gender Knowledge Hub (GKH) pokazuju da su menstrualni proizvodi samo u periodu od maja do oktobra prošle godine poskupeli za oko 33 odsto, nakon čega je inflacija nastavila da raste.
Foto: Freepik
Aktivistkinja Gender Knowledge Hub-a Višnja Baćanović podseća da se u Srbiji na uloške i tampone plaća PDV od 20 odsto i da tu po postoji prostor za intervenciju države.
„Država bi smanjenjem PDV-a na menstrualne proizvode pokazalo dobru volju i prepoznavanje osnovnih potreba žena”, kaže Baćanović za Novi magazin.
Dodaje da u okruženju imamo pozitivne primere Slovenije i Hrvatske koje su prepoznale problem i smanjile poreze na ove proizvode. U Srbiji takvih signala nema. Novi magazin je pokušao da sazna od Ministarstva finansija da li im je ovaj problem na radaru, ali smo ostali bez odgovora.
„Važno je da znamo da svaka žena ima pravo na pristup proizvodima za menstrualnu higijenu – to nije pitanje njenog izbora već potrebe. Ovde i lokalna samouprava, ustanove, pojedinci mogu da pomognu. Recimo, u dogovoru sa Javnim gradskim prevozom, mogli bi na autobuskim stajalištima da budu napravljeni punktovi sa džepovima koji bi se punili menstrualnim proizvodima i na taj način bili dostupni svim ženama”, kaže Baćanović.
Beograd nije prihvatio
Odbornica pokreta Ne da(vi)mo Beograd Natalija Simović uputila je krajem prošle godine predlog Skupštini grada Beograda koji se odnosi na dodeljivanje besplatnih paketa za menstrualnu higijenu.
„Ono što je zapravo bio zahtev je da se obezbede besplatni ulošci i tamponi u osnovnim, srednjim školama i univerzitetima na teritoriji Beograda, ali i u domovima zdravlja na rubnim opštinama. Predlog je bio takav jer nisu sve žene i devojčice kojima je ovo svakodnevna potreba zahvaćene obrazovnim sistemom. Želeli smo da bude sveobuhvatan i da sve žene imaju pristup besplatnim menstrualnim proizvodima”, kaže Simović za Novi magazin.
Za sprovođenje je potreban budžet, koji bi po proceni Ne da(vi)mo Beograd bio praktično iste visine koliko su izneli poklon vaučeri za decu iz Beograda. Vaučeri predstavljaju neselektivnu populističku meru, dok bi besplatni proizvodi za menstrualnu higijenu bili odgovor na osnovnu životnu potrebu žena, smatra Simović.
Predlog je stavljen na dnevni red, ali nije izglasan – dobio je 44 glasa opozicije, a nijedan glas, čak ni od žena, nije došao od strane vladajuće koalicije.
Simović kaže da je Sekretarijat za zdravstvo, nakon njenog izlaganja, istakao da je zainteresovan da zajednički rade na ovom predlogu i pripreme ga za rebalans budžeta.
„Ukoliko predlog bude razrađen sa Sekretarijatom, ima nade da bude izglasan. Nemam garancije, ali ne gubim nadu”, poručuje.
Karlovačka gimnazija – svetao primer
Dobar primer preuzimanja inicijative je Karlovačka gimnazija, koja je u okviru OPENS projekta „Uključi se, pronađi rešenje!”, uvela besplatne uloške za učenice, što je čini prvom takvom školom u Srbiji.
Foto: Freepik Profesorka književnosti u Karlovačkoj gimnaziji dr Jovana Reba kaže za Novi magazin da su učenici okupljeni u timove izlagali predloge projekata za kvalitetniji boravak u školi. Pobedio je predlog o uvođenju besplatnih uložaka i škola je obezbedila budžet od 100.000 dinara za realizaciju istog.
„Iako je ovaj tim pobedio i osvojio novac glasanjem u školi, ovi učenici su otišli korak dalje i obratili se kompanijama koje proizvode higijenske uloške zbog eventualne saradnje. Kompanija INFARM im je odmah odgovorila i ponudila besplatno higijenske uloške do kraja 2023. i 2024, a u planu je da se donacija uložaka nastavi sve dok država ne preuzme na sebe obavezu da svim školama u Srbiji obezbedi besplatne uloške, kao što je to slučaj u Hrvatskoj…”, kaže dr Reba.
Karlovačka gimnazija je preuzela sugestije Ženske inicijative, koja je bila zaslužna za uvođenje besplatnih uložaka na Filozofskom fakultetu.
Kutije se pune ulošcima svakog ponedeljka, kako bi afirmisali kulturu zajedništva i kako bi se racionalno koristili.
Profesorka Reba ističe da su učenice ponosne na jedinstveno olakšanje koje im je Karlovačka gimnazija ponudila, ali da su i učenici osvestili koliki problem može da bude menstrualno siromaštvo i koliko je važno da njihove drugarice budu srećne i bezbrižne tokom svakodnevnog boravka u školi.
„Nadamo se da će naš primer učeničkog aktivizma biti kamen temeljac i podstrekač promena u svim školama, ali pre svega da će to uticati na donosioce odluka u vladi, jer od njih zavisi zdravlje, zadovoljstvo i bezbednost naše omladine”, poručuju iz Karlovačke gimnazije.
Izvor: N1info
Komentari (0)