Šta je bitno u ishrani trudnice?
Ne prejedajte se! To što vam vaše bake kažu da treba da »jedete za dvoje« ne znači da treba da uzimate dvostruko veće količine hrane. Preobilna ishrana je put ka gojaznosti koja nosi sa sobom niz komplikacija: otežan porođaj, rađanje „krupnije“ dece (deca preko 4.5 kg na rođenju imaju povećan rizik od pojave gojaznosti u kasnijim fazama života, kao i oboljenja koje prate gojaznost).
Bitno je da vodite računa, ne samo o količini hrane koju ćete uneti u toku dana, već i o kvalitetu ishrane (tj. izboru, načinu pripreme i biološko-dijetetskoj vrednosti namirnica). Pravilnom ishranom se smatra pravilno izbalansirana i raznovrsna ishrana, tj ishrana koja zadovoljava i vaše potrebe, a i potrebe ploda u hranljivim materijama (belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali).
Koliki porast telesne težine se smatra poželjnim ili optimalnim?
Optimalnim se smatra povećanje telesne težine trudnice za 9 -11 kg. Od izuzetnog je značaja, i za vas i za vašu bebu, redovna kontrola vaše telesne mase, samim tim i vaše ishrane. Naime, kako deficitarna (»siromašna«), tako i preobilna ishrana često je odgovorna za nastanak pobačaja, teškog porođaja, rađanja deteta male telesne mase, sporog oporavka majke nakon porođaja… Takođe, niskokalorična ishrana dovodi do stvaranja ketonskih tela (kao produkti razgradnje masti iz telesnih rezervi majke) odgovornih za nastanak mentalnih oštećenja deteta.
U prvom tromesečju trudnoće preporučljiv je porast telesne mase od 1- 4 kg. U ovom periodu zapaženo je održavanje telesne mase od pre trudnoće ili čak blagi gubitak kilograma (kao posledica jutarnjih mučnina i učestalog povraćanja na početku trudnoće). Tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće porast telesne mase ne bi trebalo da bude veći od 0.5 kg nedeljno. Ukoliko uočite opasnost od pojave gojaznosti, obavezno kontrolišite svoju težinu i porast kilograma ograničite na 0.3 kg nedeljno.
Šta je to BMI i kako mi on može pomoći u određivanju moje optimalne uhranjenosti u toku trudnoće?
BMI (Body Mass Index) je odnos između težine i visine koji vam može pomoći u proceni vaše uhranjenosti pre trudnoće i određivanju energetskih potreba (i optimalnom povećanju telesne mase) u toku trudnoće. Njime takođe možete proceniti uticaj gojaznosti kao faktora rizika za vaše zdravlje i zdravlje vaše bebe. BMI se izračunava kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat:
BMI= težina (kg)/visina (m)2
Vašu preporučeno povećanje telesne težine u odnosu na Vaš BMI (Body Mass Index) pre trudnoće možete videti u sledećoj tabeli:
Stanje uhranjenosti pre trudnoće | Preporučeno povećanje telesne mase u toku trudnoće |
Pothranjenost BMI<19.8 | 12.5 – 18 kg |
Normalna telesna masa BMI 19.8 do 25 | 11.5 – 16 kg |
Prekomerna telesna masa BMI 26 do 29 | 7 – 11.5 kg |
Gojaznost BMI>29 | Max 7 kg |
Interesuje me na šta odlaze dobijeni kilogrami?
”Dobijeni” kilogrami odlaze ne samo na plod, već i na organe majke, što ćemo vam i prikazati na sledećem primeru u kojem porast telesne mase trudnice iznosi 11 kg:
Dobijena težina (kg) | Odlazi na… |
2.4 | Depoi masti, proteina i ostalih hranljivih materija |
1.5 | Krv |
0.9 | Plodova voda |
1.5 | Ostale tečnosti (uključujući višak vode) |
0.6 | Povećanje dojki trudnica |
0.6 | Povećanje materice |
0.5 | Posteljica |
3.0 | Beba |
11.0 | Ukupno povećanje težine u trudnoći |
Kolike su dnevne energetske potrebe trudnice?
U toku trudnoće, za rast ploda i pokretanje njegovog sve većeg tela, kao i za rast posteljice i drugih tkiva majke, neophodna je veća količina energije. Dnevne energetske potrebe se povećavaju za 150 kcal u prvom tromesečju, dok u trugom tromesečju rastu za oko 300 kcal dnevno u odnosu na energetske potrebe žena koje nisu u «drugom stanju». Verujem da će vam navedeno povećanje energije (od 150 do 300 kcal/dan) delovati isuviše malo u odnosu na stanje u kojem se nalazite. Ipak, ovo je sasvim dovoljna količina energije neophodna kao podrška vašoj trudnoći.
Kada govorimo o dnevnim energetskim potrebama, moram istaći da su zavisne od više faktora: starosti trudnice, njene fizičke aktivnosti, stepena uhranjenosti pre začeća i navika u ishrani. Svaka trudnoća je »unikatna« na svoj način. Stoga, ne možemo navesti dnevni energetski unos koji bi bio idealan za sve trudnice. On se kreće od 1.600 kcal/dan (za sedentalne tipove, tj. slabo fizički aktivne) do 2.600 kcal/dan (za veoma aktivne trudnice), u nekim slučajevima čak i do 2.900 kcal (u slućajevima male telesne mase pre trudnoće).
Imajte na umu da ovu kalorijsku vrednost ne daje velika količina hrane (npr. 100 g integralnog hleba ima energetsku vrednost od 206 kcal).
Kako da sprečim pojavu prekomerne telesne mase?
Izbalansirana ishrana od samog početka trudnoće, omogućiće vam da ne dobijete više kilograma nego što je potrebno, a da sa druge strane unesete dovoljno hranljivih materija za vas i vašu bebu. Kako bi rešili svoje dileme u pogledu ishrane toku trudnoće sledite sledeće savete:
– Pazite na raspored obroka, pored tri glavna obeda neophodne su vam i dve užine.
– Vodite dnevnik ishrane (verujem da sada imate vremena za to) u kojem ćete upisivati datume i vrstu hrane koju ste pojeli u toku dana. Na taj način ćete uspeti da kontrolišete svoju ishranu.
– Ne zaboravite da je merenje telesne mase obavezno u toku trudnoće.
– Nikako ne smete držati dijetu samoinicijativno i bez savetovanja sa lekarom i nutricionistom.
Svakodnevno jedite sledeće namirnice:
1. Žitarice i proizvodi, toliko puta bespotrebno „optuživani“ kao krivci za pojavu naslaga na Vašem telu, obavezne su namirnice u toku trudnoće. Birajte hleb i proizvode od celog zrna žitarica ili (još bolje) obogaćene dodacima, npr. sojom. Kaše od žitarica i mleka, u koje ćete dodati malo seckanog lešnika ili oraha i suvog voća, idealne su za užinu.
2. Mleko i mlečni proizvodi obavezna su stavka vašeg jelovnika jer sadrže esencijalne sastojke: kalcijum i fosfor (bitne za rast tkiva i funkciju ćelija), vitamine A, E i B kompleksa. I pored navedenih dragocenosti mleka i proizvoda, savetujem vam da ne preterujete u količinama, jer ono ima nezanemarljivu kalorijsku vrednost. Ukoliko Vam ponekad mleko izuzetno prija i osetite potrebu za većom količinom, birajte mleko (ili jogurt) sa manjim procentom masnoće ili mlade sireve, umesto masnih i prezrelih.
3. Meso i ribu, kao nosioce esencijalnih (bitnih) aminokiselina obavezno jedite barem u jednom dnevnom obroku.
4. Jaja su veoma bogat izvor neophodnih hranljivih materija. Razlog „leži“ u činjenici da 1 jaje sadrži u proseku oko 11g belančevina, 9g masti, 1.8mg gvožđa, 56 mg kalcijuma, vitamine A, E i B. Preporučujem Vam da jaja radije jedete meko kuvana, umesto pržena u masnoći.
5. Povrće je neophodno, i to minimum dve porcije dnevno. Ne samo u vidu salate (odličan izvor biljnih vlakana i vitamina), već i kao varivo ili pečeno (krompir, patlidžan pecite u sopstvenoj ljusci).
6. Voće i voćne sokove, minimum 300 grama dnevno (sve vrste), kao i koštunjavo voće.
Koje namirnice treba da jedem, a koje da izbegavam?
Predlažem Vam da, kako za Vaše vlastito dobro, tako i za pravilan razvoj vašeg deteta najpre promenite sadržaj namirnica u vašem frižideru i ostavi:
Namirnice… | Zamenite… |
Hleb i proizvode od belog brašna | Hlebom od crnog ili integralnog brašna |
Beli konzumni šećer i veštačke zaslađivače | Medom, smeđim šećerom ili ječmenim sladom |
Kafu i gazirana pića | Prirodnim sokovima od voća i povrća i biljnim čajevima |
Grickalice (pogotovo između obroka) | Orasima, pečenom sojom, semenkama bundeve, suncokreta… |
Kuhinjsku so | Morskom solju |
Rafinirana biljna ulja | Hladno ceđenim uljima (bundevino, maslinovo, kukuruzno) |
Stare i prezrele slane sireve | Mladim sirevima sa povećanim sadržajem proteina i smanjenim sadržajem mlečne masti |
Suhomesnate proizvode | Barenom ribom i pilećim mesom |
So (smanjite) | Aromatičnim začinskim travama |
Alkoholno sirće | Jabukovim sirćetom i sokom od limuna |
Zašto je trudnicama neophodan poseban režim ishrane?
Postoji više razloga zbog kojih je trudnicama neophodan poseban režim ishrane. Najpre bitno je istaći da je ishrana jedan od najznačajnijih činilaca spoljne sredine koji u toku trudnoće može da uzrokuje oštećenja zdravlja i majke i ploda. Ona je bitna kako za razvoj vaše bebe, tako i za vas same.
U prva tri meseca trudnoće razvoj bebinih organa u direktnoj je zavisnosti od ishrane majke (u ovom periodu razvija se bebino srce, krvni sudovi, mozak i kičmena moždina). Veoma često, ishrani se pripisuje i »krivica« za nastanak niza komplikacija.
Posebno treba naglasiti opasnost od:
1. Neadekvatne telesne mase pre trudnoće u odnosu na telesnu visinu i starost (opasna je podjednako i pothranjenost i gojaznost pre trudnoće),
2. Držanja raznih dijeta u toku trudnoće,
3. Neadekvatnog porasta telesne mase u toku trudnoće (veći od 1 kg nedeljno) ili čak pad telesne mase;
4. Loših navika u ishrani trudnice, kao što je jednolična ishrana uz izbegavanje veoma bitnih namirnica.
Zbog toga, ukoliko planirate trudnoću ili je ona već u poodmaklom mesecu, počnite da razmišljate o svom načinu ishrane.
Komentari (0)