Nedavno usvojeni zakon o akušerskom nasilju, koji je stupio na snagu 1. aprila, izazvao je oprečne reakcije među zdravstvenim radnicima i organizacijama za zaštitu prava pacijenatkinja. Dok jedni smatraju da zakon predstavlja značajan pomak u zaštiti žena tokom trudnoće i porođaja, drugi upozoravaju na njegove nedostatke i potencijalne negativne posledice.
Nova regulativa definiše akušersko nasilje kroz fizičke i verbalne radnje, ali kritičari ističu da su izostavljeni ključni aspekti poput psihološkog i emocionalnog nasilja, kao i pitanja informisanog pristanka. Organizacija Opservatorija akušerskog nasilja (OVO) upozorila je da zakon ne prepoznaje suštinu problema. “Akušersko nasilje nije samo individualni čin, već sistemski fenomen koji zahteva dublje reforme,” navodi se u njihovom saopštenju ove organizacije.
Jedna od centralnih tačaka zakona odnosi se na ograničenje rutinske epiziotomije, medicinskog zahvata koji se u Portugalu, ali i kod nas, često koristi tokom porođaja. Iako je ova mera pozdravljena od strane mnogih, zdravstveni radnici izražavaju zabrinutost da bi preveliki fokus na epiziotomiju mogao dovesti do defanzivne medicine ili povećanja broja carskih rezova bez kliničke indikacije.
Fransisko Goijana da Silva, lekar i komentator, kritikovao je jezik zakona kao neprimeren i upozorio na njegov potencijalni uticaj na već preopterećen zdravstveni sistem. “Ova regulativa dolazi u trenutku kada se suočavamo s krizom u hitnim službama ginekologije i akušerstva. Umesto podrške profesionalcima, ona dodatno komplikuje situaciju,” izjavio je za Sicnoticias.
S druge strane, zakon uvodi niz mera za podizanje svesti o pravima žena tokom trudnoće i porođaja. Ministarstvo prosvete obavezano je da uključi informacije o akušerskom nasilju u programe seksualnog obrazovanja, dok će zdravstvene ustanove morati da istaknu plakate sa informacijama o pravima pacijenata. Takođe, formirana je Multidisciplinarna komisija za prava u trudnoći i porođaju, koja će pratiti primenu zakona i izrađivati godišnje izveštaje.
Ipak, organizacija Opservatorija akušerskog nasilja (OVO) ističe da zakon ne rešava ključne probleme poput davanja lekova bez pristanka pacijentkinja ili odbijanja planova porođaja koje predlože žene. “Neophodno je da zdravstvene ustanove počnu poštovati autonomiju žena,” naglašava organizacija.
Dok javnost iščekuje prve rezultate primene zakona, ostaje pitanje da li će on zaista doprineti unapređenju uslova u porodilištima ili će izazvati dodatne izazove u već opterećenom zdravstvenom sistemu Portugala.
