Carski rez je, definitivno, u modi. Podaci iz Evrope pokazuju nagli skok broja trudnoća koje se završavaju ovim zahvatom. Nemačka statistika beleži da je svaki treći porođaj – operacija. Naša zemlja ne ponavlja tako drastične podatke, ali je trend nesumnjivo prisutan.
Porast broja porođaja koji se obave na ovaj način nije pokazatelj rastućih komplikacija, koje upućuju na neophodnost operativnog zahvata. Razlog često leži u strahu porodilje da će se tokom višesatnih nesnosnih trudova pored nje mučiti i beba, kaže u intervjuu za „Novosti” primarijus dr Zorica Mladenović-Bogdanović, načelnica porodilišta GAK u Višegradskoj.
Neretko, akušeri se na carski rez odlučuju rukovodeći se takozvanim proširenim indikacijama. To znači da bi trudnicu mogli, medicinski gledano, da porode prirodno, ali usled težnje da se preduprede eventualne komplikacije, idu linijom manjeg otpora.
* Koji su još razlozi porasta broja carskih rezova kod nas?
– Osim straha porodilje i opreza akušera, žene rađaju u kasnijim godinama. Ni kod nas nije neobično da se majka postaje sa 40 i više godina. Pomerena starosna granica navodi nas da porođaj završimo carskim rezom, jer te žene već boluju od hipertenzije, dijabetesa… Kod njih se manifestuju bolesti koje trudnoća pospešuje, što dodatno opterećuje organizam. Zbog navedenih oboljenja takva trudnoća smatra se rizičnom i češće se završava carskim rezom.
* U čemu su se promenili stavovi pojedinih lekara?
– Razvoj anestezije kao grane medicine omogućio je daleko fleksibilniji pristup carskom rezu, pa carski rez polako, ali sigurno, zamenjuje druge akušerske operacije. Tako, na primer, izvestan broj akušera smatra da ukoliko beba prednjači karlicom, porođaj treba završiti carskim rezom.
* Kada je carski rez neizbežan?
– U situacijama kada imamo tzv. prednjačeću posteljicu, što može da ugrozi život majke i ploda, teža srčana oboljenja majke, suženu ili deformisanu karlicu, kad postoji disproporcija – beba veoma krupna, a majka sitnije građe… Takođe carskim rezom neminovno se porađaju porodilje kod kojih je plod u poprečnom, ili kosom položaju, kao i u situacijama kada postoje tumori, koji su ispred ploda, pa predstavljaju fizičku prepreku.
U izvesnom broju slučajeva porođaj se završava carskim rezom zbog toga što beba nije u stanju da podnese dugotrajan porođaj. Trudnoće posle dugo lečenog steriliteta i one nastale vantelesnim oplođenjem, po pravilu u starijih prvorotki, završavaju se ovom operacijom. Odluka o načinu porođaja je uvek individualna: stalno se vaga šta je bolje za majku i dete.
* Da li je u Srbiji moguć carski rez na zahtev porodilje?
– Kod nas nema carskog reza na zahtev porodilje, odnosno po narudžbini. To naše zakonodavstvo zasada ne dozvoljava. Ženama koje priželjkuju porođaj carskim rezom predočavamo da svaka operacija povlači moguće komplikacije, kao što su duboka venska tromboza, različite infekcije, a smrtnost porodilja češća je dva do četiri puta nego kod vaginalnog porođaja.
* U kojim situacijama se zakazuje unapred, a kad se odluka menja tokom porođaja?
– Takozvani hladni, elektivni carski rez, radi se u redovno radno vreme, kada je porodilja pripremljena kao i za svaku drugu operaciju. On se zakazuje u slučaju već navedenih indikacija. Odluka se menja u toku vaginalnog porođaja, ukoliko on ne napreduje prema očekivanjima, ako nije, na primer, uspela indukcija. Takođe, ako beba pati u toku porođaja (ne dobija dovoljno kiseonika), ili su nastale druge komplikacije, kao što je, recimo, masivno krvarenje zbog prevremenog odlubljivanja posteljice. Ovakve situacije vode do neplaniranog hitnog carskog reza.
* Koliko je oporavak lakši posle prirodnog porođaja?
– Oporavak nije više toliko jak argument protiv carskog reza. Nekada se u bolnici, nakon ove operacije, ležalo i po dve nedelje, a danas samo pet-šest dana. Ranije se i posle vaginalnog porođaja ostajalo u bolnici po sedam-osam dana, a sad se porodilje otpuštaju posle tri-četiri dana. Ostaje, međutim, činjenica da je bez reza porodilja neuporedivo rasterećenija i lakše se brine o detetu.
* Da li je za carski rez rezervisana opšta anestezija?
– Ovakav porođaj se, u velikom procentu, radi u opštoj anesteziji, a epidural je zasad manje zastupljen. Porodilje sve više traže epiduralnu analgeziju, jer im ona obezboljava intervenciju, a pri tom su svesne tokom porođaja i mogu svoju bebu odmah da vide i da je što pre uzmu u ruke. Postoje kontraindikacije za epidural, kao što su poremećaji koagulacije krvi, teška neurološka oboljenja, deformiteti kičmenog stuba… Nama akušerima mnogo je lakše da vodimo vaginalni porođaj u epiduralu, jer nema bola, stresa, porodilja je smirena, lepo sarađuje, porađa se uz osmeh.
* Šta lično savetujete porodiljama?
– Najbolji je vaginalni put, jer je prirodan. U manjem broju slučajeva, postoji „greška prirode”, zbog koje se porođaj završava carskim rezom. Ali, naše žene često nisu pripremljene, uplašene su i ne znaju ništa o porođaju. Kad bi sve trudnice pohađale školu roditeljstva i predviđene psihofizičke pripreme, ne bi bilo tako. Prvi porođaj traje oko dvanaest sati, a svaki sledeći kraće.
VELIKA BEBA
* Da li u slučaju trudničkog dijabetesa mora da se radi carski rez? –
Gestacijski dijabetes predstavlja poremećaj metabolizma šećera (glukoze), koji nastaje u trudnoći. Ovakvu trudnoću potrebno je češće kontrolisati zbog toga što može ozbiljno da se komplikuje. Često je dovoljno da trudnica samo dijetetskim režimom postigne normalne vrednosti glikemije u krvi. U suprotonom, to se postiže lekovima. U izvesnom broju slučajeva, kod trudnica sa dijabetesom, potrebno je da se porođaj završi carskim rezom zbog toga što je beba izuzetno velika, pa je nemoguć porođaj vaginalnim putem.
ZABLUDA
* Može li posle carskog drugi porođaj da bude vaginalni?
– Može. Zabluda je da svaki sledeći porođaj mora da se obavi carskim rezom. Američki autori navode da se oko 30 odsto žena porodi vaginalnim putem posle carskog reza. Trudimo se da taj broj dostignemo.
