Nov Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu 1. juna 2021. godine, predviđa, između ostalog, obavezu poslodavca da zaposlenu po povratku sa odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog, odsustva sa rada zbog nege deteta ili usvojenja, mora da vrati na isto radno mesto ili ekvivalent tog mesta. Na taj način zakon je usklađen sa odredbama revidirane Konvencije MOR-a br. 183 o zaštiti materinstva.
Takođe, Zakon navodi da je zabranjen i premeštaj zaposlenih koji su zbog dece odsustvovali sa rada ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenog nepovoljnije.
Foto: Freepik
Međutim, u Zakonu nije naveden niti definisan vremenski period u kojem zaštita traje.
– Bitno je istaći da u slučaju povratka sa rada, usled svih navedenih razloga zbog kojih roditelj odsustvuje sa posla, zaposleni zapravo ne uživa zaštitu od otkaza, već poslodavac može samo prekršajno da odgovara u slučaju da ga ne vrati na iste ili druge ekvivalentne poslove, pod uslovom da mu prethodno nije otkazao ugovor o radu – objašnjava za biznis.rs pravnik iz advokatske kancelarije „Papadakis & Čabarkapa” Vukašin Vuković.
On kaže da se u ovom slučaju za poslodavce podnosi prekršajna prijava, ali da vremensko trajanje svakog prekršajnog postupka zavisi od konkretnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.
– Naša očekivanja, temeljena na osnovu dosadašnjeg iskustva u praksi, jesu da je potreban vremenski period od godinu dana za realizaciju prvostepenog prekršajnog postupka. Za prekršajne postupke pokrenute povodom kršenja navedenih odredbi nije predviđena hitnost postupka ni Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, a tako ni Zakonom o prekršajima, te se može pretpostaviti da se vremenski rokovi trajanja ovakvih postupaka u praksi neće razlikovati u odnosu na bilo koji drugi prekršajni postupak – naglašava Vuković.
Odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, ne može biti ni razlog za uskraćivanje sledećih prava zaposlenog:
- na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje;
- na napredovanje i sticanje višeg zvanja;
- na korišćenje svih poboljšanja radnih uslova obezbeđenih tokom odsustva;
- vreme tokom kojeg je zaposleni odsustvovao sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, neće se računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kome se uspešnost rada računa.
Foto: Freepik
– Zakonom o rodnoj ravnopravnosti predviđena je prekršajna odgovornost za poslodavca za postupanje suprotno zabrani iz člana. 33, te se za isti prekršaj propisuje samo novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, preduzetnika, kao i odgovorna lica u pravnom licu – objašnjava Vuković.
On naglašava da po samoj sili zakona o rodnoj ravnopravnosti, poslodavac ne može biti obavezan da po osnovu kršenja odredbe člana 33. Zakona, zaposlenog vrati na iste ili druge ekvivalentne poslove.
Nadzor nad primenom ovog Zakona vrši ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši inspekcija rada.
Prema novom Zakonu, predviđene kazne za prekršaje poslodavaca su od 50.000 do dva miliona dinara, što je znatno više u odnosu na prethodni Zakon o zabrani diskriminacije, koji je podrazumevao najveće kazne od 500.000 dinara.
– Sve navedeno znači da je za ostvarivanje ličnih prava zaposlenog neophodno da radnik, čije je pravo ovakvim postupanjem povređeno, u parničnom postupku zahteva poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i da ga poslodavac vrati na rad, kao i potencijalno određivanje privremenih mera – zaključuje Vuković.
Izvor: biznis.rs
Komentari (0)