Marina ima četiri meseca.
Rođena je 29. decembra, na vreme za doček novu, 2019. godine.
„Trudnoća je bila kao i svaka druga, sve analize su uvek bile dobre”, kaže za BBC na srpskom njena majka Aleksandra.
„Trudila sam se da jedem zdravu hranu, dan nije mogao da mi prođe bez vođa, a i šetnja je bila neizostavna. Doduše, bilo je trenutaka kada sam malo unosila i suhomesnato, masno i brzu hranu – zato sam uzimala tablete koje se piju da bi krvna slika bila dobra”.
Ipak, Marina je odlučila da na svet dođe 30 dana ranije nego što je bilo planirano.
Tada je imala samo dva kilograma.
„Razlog nije poznat, ali se sumnja na to da je velika količina plodove vode pritiskala vodenjak i bebu, što se prethodno desilo i mojoj sestri”, navodi Aleksandra.
Svetski vrh
Svake godine se u svetu rodi više od 20 miliona beba sa „malom porođajnom težinom”, što znači manje od 2,5 kilograma, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
To, naravno, može da dovede do brojnih zdravstvenih problema mališana.
Međutim, Srbija i Bosna i Hercegovina procentualno nemaju takvih problema, čak i su među najboljim zemljama sveta – Bosna je na drugom, a Srbija na petom mestu, pokazuju podaci.
U Srbiji se tokom 2015. rodilo 93.800 dece, od čega je „malu porođajnu težinu” imalo 4.300, odnosno 4,5 procenata beba, a u BiH na 3,4 odsto. Za to vreme u Sjedinjenim Državama, koje su na 31. mestu, čak osam odsto beba ima taj problem.
Nedeljka Atlagić, pedijatar neonatolog, kaže za BBC na srpskom da je ti podaci ne iznenađuju, a na to što se bogatije zemlje nalaze iza Srbije i Bosne kaže – nije sve u novcu.
„Ako imate mnogo para to ne znači da se dosta krećete i da jedete zdravu hranu. Zdravlje na usta ulazi… Mislim da se ljudi ovde hrane adekvatnije, uzimaju više belančevina, voća i povrća, a manje ugljenih hidrata i masti”.
Nešto slično ističe ističe i Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.
Foto: Shutterstock
„Mislim da mi još uvek zdravije živimo i više se krećemo u odnosu na građane Amerike, gde neadekvatna ishrana i broj gojaznih sigurno dosta utiču na sve”, navodi Mihnjak za BBC na srpskom.
Uzroci
Izveštaj SZO-a, objavljen u naučnom magazinu Lancet, urađen je na osnovu podataka o 281 miliona porođaja, iz 148 zemalja, tokom 2015. godine.
Situacija je najgora u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji, a najbolja u Skandinaviji.
Na primer, u Bangladešu se godišnje rodi i do 28 odsto „neuhranjene dece”, dok je u Švedskoj taj broj tek oko 2,4 odsto.
Atlagić kaže da mnogo faktora utiče na to da li će majka na svet doneti dete adekvatne težine.
„Od društvenog i ekonomskog statusa porodice, zdravstvenog stanja majke pre začeća, njenog psihičkog stanja tokom trudnoće, godina, da li radi noću ili teške fizičke poslove, preko toga da li puši, pije alkohol, mnogo kafe ili čaja i neadekvatno se hrani, do toga da li se dovoljno kreće, spava, odmara se i mnogo koristi mobilni telefon”, navodi Atlagić.
Mihnjak tom spisku dodaje i pitanja da li je beba rođena pre vremena, šta je bio uzrok takvog porođaja, da li je bilo infekcije tokom trudnoće, blizanačke trudnoće…
Foto: Shutterstock
Dakle, uzroka je dosta, pa se oni i razliku od zemlje od zemlje ili po delu sveta – problem južne Azije je slaba uhranjenost trudnica, što može da utiče na rast fetusa, a u podsaharskoj Africi trudnoća kod tinejdžerki i infekcije, navodi se u istraživanju.
Kao jedan od problema Sjedinjenih Država navodi se i veliki broj porođaja carskim rezom.
Genetika i brda
Mihnjak kaže da je važna i zagađenost životne sredine.
„Kod Šveđana je procenat dosta manji zbog dobrog zdravstvenog sistema i stila života. Sve ostale zemlje kreću se negde u proseku oko četiri procenta.
„A poznato je da brdovito područje Bosne ima pozitivan uticaj na genetiku nacije, negujući aktivan način života, što se može reći i za Srbiju”.
Kada je reč o genetici, Mihnjak tvrdi da ona utiče na „predispoziciju za rađanje”.
„Na primer, Bosanke, Srpkinje, Estonke i Litvanke se i po konstituciji tela svrstavaju u žene sa visokom predispozicijom za rađanje zdravog potomstva.
„Međutim, to što se rađamo zdravi nikako ne znači da zdravi i ostajemo, na čemu bismo morali mnogo više da radimo, jer kad su u pitanju drugi aspekti zdravlja stanovništva nismo baš ni blizu tako dobrih statističkih rezultata”, zaključuje Mihnjak.
Karfiol
Marina se za to vreme odlično razvija i sa zadovoljstvom roditelje čini budnim dan i noć.
Njena mama kaže da na kilažu novorođenčadi prvenstveno utiču ishrana majke, zdrav život, genetika i anatomija.
„Trudnice treba da jedu što raznovrsniju hranu – sve i usmereno, jer time podstiču jačanje ne samo svog organizma, već i bebinog”.
Ipak, kako kaže, mnogi se u Srbiji i dalje vode isključivo „kajmak i slanina” ishranom.
„Nisam neko ko je bio sklon zdravoj ishrani… Bivši sam pušač, ljubiteljka brze hrane, a ponekad i alkohola. Međutim, trudnoća me je potpuno promenila.
„Cigarete sam ostavila, a ishranu skroz promenila. Dakle, brokoli, karfiol, mahunarke, riba… Jela sam sve ono što sam mislila da nikada neću jesti”.
Aleksandra ističe i da je vrlo bitna i spremnost majki da devet meseci rade samo ono što je dobro za bebu.
„Činjenica je i da zrave namirnice papreno koštaju, ali u takvim situacijama finansijska sredstva nisu presudna”.
Izvor: BBC na srpskom
Komentari (0)