Bensedin, kafa i amino…amnio… bušenje stomaka!
Jedna od pet trudnica dobije uput za vađenje plodove vode, iliti stručnim terminom, koji ću ovde napisati sistemom copy/paste, jer ni u bunilu ne umem da ga izgovorim – amniocentezu. Više je razloga za to. Postoje starosne rizične grupe, nadprosečne ili ispodprosečne hormonske kategorije, te upitni ultrazvučni nalozi.
Postoje, međutim, i situacije u kojima trudnica ode u privatnu laboratoriju na proveru krvi, pa joj u nalazima osvanu neke granične vrednosti, tek tolike da ju se navuče na dalje pretrage čija cena eksponencijalno raste. Sve je bruto i neto, pa i blagoslovljeno stanje.
Nisam ja neki teoretičar zavere. Zaista verujem da je čovek dospeo do Meseca i ne mislim da se pašteta sa šunkom pravi od šunke, ali kada ti takve stvari ispriča ginekolog kojem veruješ, onda mali žuti crvić počne da rovari po glavi.
Usput, čitajući ovaj naš Bebac, shvatam da je (copy/paste) amniocenteza civilizacijska tekovima, zahvat koji se preporučuje zarad utvrđivanja anomalija poput daunovog sindroma i da je to sve u redu i u duhu vremena.
Najzdravija Od Svih Žena, prva je u mom svetu al’ je, eto, peta u toj grupi trudnica pa je, zbog jedne granične vrednosti upućena na vađenje plodove vode.
Palimo se tog jutra zajedno sa semaforima, u cik zore i krećemo do Dečije bolnice, pomalo istremirani pričama da se plodova voda vadi dugačkom iglom, koja je u mojim snovima velika poput štrikaće. Moj mozak i inače preuveličava pojave u prirodi, ali kad ga ostavim na stend-baju, tokom noći mi ispriča priče na koje bi i Tolkin uz smeh rekao: „pretera ga, matori!”
Stigli smo štreberski ranije i u čekaonici zatekli promaju. Nigde žive duše, što ima svojih prednosti ako ste jutarnji ćutolog sa karakteristikama namćora. Već sam se zaticao u situaciji da dve trudnice ćaskaju o sopstvenim iskustvima, jezikom težim od svahilija, dok neki sapatnik i ja sedimo sa strane, smeškamo se predusretljivo i klimamo glavama kao da nam je sve jasno. Da kapiramo makar jednu od izrečenih stavki, rađali bismo mi, a ne one. I usput bismo po čekaonicama uspaničeno ćutali.
.jpg)
Budući roditelji Marina i Petra prolaze zajedno kroz sve preglede u trudnoći
No, pristižu i druge trudnice, obavezno praćene muževima u svojstvu šofera i nosača kifle i jogurta prvog reda. U istoj prostoriji se čeka i na Gatrijev test, što unosi dosta živosti. Naročito kad je na vrata nahrupila majka sa trojkama. Tri male rumene bebe, tri istovetne nosiljke, tri pratioca za ljuljuškanje, svita zbog koje čovek odmah ustaje u vojnički stav „mirno”.
Htedoh da iskoristim taj bebeći haos pa sam predložio Najnasmejanojoj Od Svih Žena da pokupimo jednu nosiljku i batalimo to bušenje stomaka. No, za najbolje ideje nikada ne postoji razumevanje.
Zato je tu sestra na prijemnom. Upisuje nam podatke, dragoj dodeljuje bensedin i pošalje nas na kafu.
Znate, kada ste prinuđeni da radite neki lekarski zahvat, a pripremaju vas bensedinom i kafom, prosto ne vidim ni jedan validan razlog za žalbu. Ko je to smislio, načinio je od sveta jednu finu prolećnu žurku na otvorenom.
Sat kasnije, u ordinaciju puštaju samo Nju, a mene ostavljaju da po hodniku bazam u stilu duha Hamletovog ćaleta. Sa strane sede deca s roditeljima, vise im nogice sa klupa i očigledno im je jedina zabava da gledaju kako se nervozno šetam levo-desno k’o lavče u kavezu. Iz ordinacije razaznajem glas Najglasnije Od Svih Žena i lekara čiji lalinski naglasak je rastegnut ko lastiš u školskom dvorištu. Smeju se. Pričaju viceve. I ja bih da sam uz kafu dobio bensedin i da me nisu škartirali. Ovako glumim tenisku lopticu s kraja na kraj hodnika, na radost klinaca iz čekaonice.
Po završetku nam daju krevet u jednoj od ordinacija i čitav buljuk smernica za dalje ponašanje.
„Moraćeš sad malo ti da potegneš umesto nje”, sa smeškom me gleda sestra, kao da je Najvrednija Od Svih žena do sada radila u petom nivou kineskog rudnika, pa bih sada, eto, ja mogao malo da čeprkam ugalj.
Rezultati (copy/paste) amniocenteze čekaju se mesec dana. To je period u kojem Najstrpljivija Od Svih Žena sitan milion puta izgovara rečenicu „ne mogu više da ležim!”
To je, takođe, period u kojem ja razvijam ideju za biznis. Mala kafanica, tiha muzika, karirani stolnjaci, a konobar ti uz kafu na tanjiricu služi bensedin. Polomila bi se klijentela da rezerviše sto, naročito kad joj objasnim da u cenu kompleta ne ulazi amino… amnio… to bušenje stomaka!
„Bojim se da bi te zatvorili vrlo brzo”, kaže Najbrižnija Od Svih Žena.
Za najbolje ideje nikada ne postoji razumevanje.
Komentari (0)