Ovo su najčešći problemi SAMOHRANIH roditelja

Roditeljstvo je samo po sebi izazov, a kada ste u tome sami bez podrške društva i sistema život može dodatno da se zakomplikuje. Da organizuju život i posvete se deci, za samohrane roditelje, potrebno je više razumevanja, ali i promene sistema poput produženog rada vrtića.

Iz obraćanja i pisanja samohranih roditelja roditeljskom portalu Bebac može se zaključiti da je jedan od najvećih problema smenski rad. Neusklađenost radnog vremena sa vaspitnim i obrazovnim institucijama je problem prošlog veka koji u Srbiji još uvek nije rešen. Kako ići na posao kada vrtić radi do 18 časova, a vi sa poslom završavate u 21h? Po dete će otići baka, ako je u blizini, komšinica, neko od rodbine – dakle bez podrške društva ne može, jer država nije organizovana po meri savremenog društva.
 

„Vrtići nemaju drugu smenu”, navela je jedna mama kao najveći problem sa kojim se suočava.

Smenski rad je za samohrane roditelje zakonom ograničen i moguć je samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Ovo pravilo pak važi samo do detetove sedme godine, te poslodavac, ukoliko posao to zahteva, može preraspodeliti zaposlenog koji je samohrani roditelj i u noćnu smenu. Ovo podrazumeva da će dete biti ili samo kod kuće ili će roditelj deteta morati da plati ili zamoli nekoga za čuvanje. 

Samohrano roditeljstvo znači, da je ovim roditeljima potrebno više snage da prebrode sve probleme vaspitanja i odgajanja deteta.  „Ovo su HEROJI današnjice”, napisala je jedna od samohranih majki u  diskusiji na Facebook stranici roditeljskog portala Bebac.com.

Foto: Freepik

Često se može čuti među samohranim roditeljima kako sebe smatraju zanemarenom kategorijom u našem društvu jer niko za njih nema razumevanja. 
 

„O finansijskoj podršci nema ni reči jer dečiji dodatak, po trenutnim kriterijumima,  mogu dobiti samo nezaposleni samohrani roditelji”, naveo je jedan tata.

Samohrani roditelj se postaje razvodom, smrću partnera ili u ređim slučajevima odlukom da se dete odgaja samo. U slučaju razvoda roditelji se suočavaju sa neplaćanjem alimentacije i problemima naplate istih. Sudstvo je sporo, a do naplata alimentacije u pojedinim slučajevima mora doći i putem izvršitelja. U slučaju smrti partnera bol je velika, a borba za porodicu počinje odmah. Bez partnera, prolazeći kroz tugu, ovi roditelji sa decom susreću se sa novim preprekama. 

Samohrani roditelji bore se sa nerazumevanjem države, lošom finansijskom situacijom i borbom za bolje sutra svoje dece i kao što je jedan od njih naveo „sistem samo otežava situaciju”. Do kada će naša država biti gluva na probleme samohranih  roditelja ne znamo, ali apelujemo da sve institucije da na njih obrate pažnju. Nije dovoljno samo dati novac za decu koja se tek rađaju, dok neka druga deca žive u lošim uslovima sa roditeljima koji se bore za njih uz saplitanje i nerazumevanje sistema.