Otac na porodiljskom: Prijatelji su pozitivno reagovali na moju odluku

– Iza mene je divan period! Šta ima lepše od toga kad provodiš dan sa svojim detetom, igraš se sa njim, gledaš kako raste, jede, spava… Uživali smo i sin i ja dok su njegova mama i sestra bile na svojim obavezama, mama na poslu, a četvorogodišnja Srna u obdaništu – priča Srbislav Antonijević dok u parku trčkaramo za Srđanom, koji bi, kao i svako dete, bio baš tamo gde bi moglo za njega da bude opasno.

Prema Zakonu o radu, period pred i posle rođenja deteta ima dva dela: prvi je porodiljsko odsustvo, koje traje 28 dana pred porođaj i prva tri meseca bebe i koje može uzeti samo majka (a otac u izuzetnim slučajevima navedenim u zakonu). Drugi period od 4. meseca do prvog rođendana bebe zove se odsustvo radi nege deteta i može ga koristiti majka, ali i otac, pod uslovom da je majka deteta zaposlena. Procedura odlaska očeva na odsustvo nije ništa komplikovanija od one kroz koju prolaze majke; jedini dodatni dokument koji moraju da prilože je međusobni dogovor roditelja u pisanoj formi o tome ko će preuzeti pravo na odsustvo radi nege deteta.

Kad se Antonijevićima rodila ćerkica Srna, mama Nataša je kao i većina majki sama iskoristila pravo da godinu dana bude uz dete. Šta je onda motivisalo bračni par Antonijević da za drugo dete podele vreme odsustva? 

– Razlog je pragmatičan, finansijska dobrobit za porodicu. Supruga je neposredno pred porođaj dobila visoko zvanje u svojoj struci i time i veću platu, tako da bismo manje bili na gubitku ako ja odem na bolovanje. I u drugim slučajevima za koje smo čuli očevi su uzeli odsustvo iz finansijskih razloga.

Srbo kaže da su svi rođaci i prijatelji pozitivno reagovali kada bi im saopštio da je na „porodiljskom”, a neki su i propratili rečima: „Blago tebi, godinu dana ćeš biti sa detetom!” Ipak, ako se ima u vidu da u poslednjoj deceneiji u Srbiji ima oko 65.000 porođaja godišnje, to znači da se za ovo „blago tebi”, prošle godine odlučilo tek 0,5% očeva.

– Ne znam zbog čega je tako, ne virim u tuđe prozore. Svestan sam da ima drugačijih ljudi i odnosa, neke drugarice su mi rekle: „Blago tvojoj ženi, moj prstom nije mrdnuo…”, ali ne bavimo se tuđim životima. Brak bi trebalo da bude nekakav dogovor ljudi koji se vole i poštuju. Čuli smo da u Kraljevu ima još očeva koji su bili na porodiljskom odsustvu, pa čak i jedan naš kućni prijatelj je iskoristio to pravo još 1988, što znači da je i u SFRJ postojala ta mogućnost.

Srbislav ocenjuje da se odlično snašao u svim poslovima oko bebe, u čemu je naročito pomoglo to što je aktivno učestvovao i u nezi ćerke Srne u njenim prvim mesecima. Kaže da ne razume podelu poslova na muške i ženske i da su u kući u kojoj je odrastao postojali poslovi koji moraju da se završe, a ne muški i ženski. 

Srbislav Antonijević kaže da je i povratak na posao zanimljivo iskustvo, koje je potvrdilo koliko je važno biti i profesionalno ostvaren:

– Bilo je divno provoditi vreme kod kuće, posvetiti se deci i porodici, ali je i za oca i za majku važno da budu i zaposleni, da bi se osećali ispunjeno i ostvareno. Kroz život i posao sam susretao žene koje su godinama nezaposlene i „traže posao”, a zapravo su jedino posvećene deci i kući. Kao i one za koje zaključite da im suprug ne da da rade. To je i loše i tužno. Mislim da su žene i muškarci višeslojna bića i da treba da zadovolje što više svojih interesovanja i potreba – kaže Srbislav Antonijević i zaključuje da bi najbolje bilo kada rodnom ravnopravnošću ne bi morali da se bave zakoni, već da to bude prirodan odnos između žena i muškaraca.

Izvor: Fenomena.org
 

Kako tata može otići na porodiljsko bolovanje? >>