Očevi u Srbiji ne učestvuju ravnopravno u obavezama oko dece

Roditeljstvo je zahtevan i stresan životni angažman, a svi znamo koliko je važno da bračni par bude par i u roditeljstvu, da mama i tata partnerski učestvuju u odrastanju i vaspitanju svojih potomaka. Da dele obaveze oko dece, da dele radosti, ali i odgovornost.

Foto: Freepik

 

Sa druge strane, velika je razlika u pristupu deci muškog i ženskog roditelja – nisu mame strože, one su samo u drami jer u mnogim stvarima vide potencijalnu opasnost – od nezdrave hrane i predugog gledanja televizije do golih leđa i pentranja na vrh drveta ili penjalice u parkiću.

Mnogo je očeva koji iz nekog razloga eskiviraju svoje obaveze – bilo da mnogo rade, pa su odsutni od kuće, bilo da su roditelji razvedeni, a dete živi s majkom.

Očevi u Srbiji ne učestvuju ravnopravno u obavezama oko dece, a većina smatra da je uloga oca u odrastanju mališana bitna tek od treće godine, pokazalo je istraživanje Udruženja „Prvi put s ocem”, koje je pokrenulo inicijativu da se u Srbiji uvede nacionalni dan očeva.

Istraživanje, sprovedeno povodom Međunarodnog dana očeva koji se obeležava 18. juna, pokazalo je da 61,6 odsto ispitanika smatra da očevi ne učestvuju ravnopravno u obavezama oko dece, dok nešto više od trećine (36,6 odsto) ipak misli da su i mama i tata podelili svoje dužnosti.

Prema rezultatima ankete, 68,8 odsto se izjasnilo da je otac presudan u odrastanju deteta tek od treće godine pa sve do puberteta, a skoro četvrtina (21,1 odsto) misli da je tata bitan deci tek u pubertetu. Samo 10 odsto roditelja vidi oca kao bitnu figuru u odrastanju dece od samog rođenja bebe, piše portal 021.rs.

Takođe, istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta kontinuirano pokazuju da postoji značajna rodna asimetrija u privatnoj sferi, među kojima je i roditeljstvo, objasnio je za BBC na srpskom sociolog Dragan Stanojević, docent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U njegovom doktorskom radu „Novo očinstvo u Srbiji” piše da je tek svaki dvadeseti otac u našoj zemlji kompletno uključen u roditeljstvo. Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku iz 2020, očevi dnevno sa decom provedu u proseku – 11 minuta.

Budući da se u našem društvu roditeljstvo uglavnom svodi na majku, čitav sistem i društvo su iz vaspitanja pomalo isključili i distancirali očeve, sveli ih na mašinu za proizvodnju para i vozača na treninge fudbala. Zato su izuzeci očevi koji se kontinuirano bave decom.

A kada se bave, stalno im se ne veruje i daju instrukcije – jer očevi jednostavno na svoj, pomalo drugačiji način brinu o deci.

Foto: Freepik

 

Takođe, istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta kontinuirano pokazuju da postoji značajna rodna asimetrija u privatnoj sferi, među kojima je i roditeljstvo, objasnio je za BBC na srpskom sociolog Dragan Stanojević, docent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U njegovom doktorskom radu „Novo očinstvo u Srbiji” piše da je tek svaki dvadeseti otac u našoj zemlji kompletno uključen u roditeljstvo. Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku iz 2020, očevi dnevno sa decom provedu u proseku – 11 minuta.

Budući da se u našem društvu roditeljstvo uglavnom svodi na majku, čitav sistem i društvo su iz vaspitanja pomalo isključili i distancirali očeve, sveli ih na mašinu za proizvodnju para i vozača na treninge fudbala. Zato su izuzeci očevi koji se kontinuirano bave decom.

A kada se bave, stalno im se ne veruje i daju instrukcije – jer očevi jednostavno na svoj, pomalo drugačiji način brinu o deci.

Pre dve godine imali smo prilike da vidimo urnebesne fotografije Kenija Deusa, oca iz Belgije koji je pravio foto-montaže za svoju suprugu dok je čuvao decu – on je verno ilustrovao strahove svake majke i nonšalanciju svakog oca.

U želji da saznamo da li su stvarno očevi oni roditelji koji su prema decu popustljiviji, pitali smo naše drugare i kolege da nam iskreno opišu kako izgleda jedan njihov dan sa decom.

Većina njih je čista avantura, puna opasnosti i začinjena pivom.

 ”Au, reći ću ti, al` nemoj da me potpišeš jer će žena da me ubije. Ona na svakih par nedelja ide u Sloveniju na poslovni put i ja tad vodim svoja dva klinca u radionicu. Jedan ima šest drugi 11 godina i obojica su nasledila talenat za rad s drvetom od mene. Zadajem im neke lagane zadatke tipa sečenje, turpijanje, brušenje za koje sam siguran da bi mi žena otkunula glavu da zna. Oni su pažljivi i ja ih nadgledam i nikad ne rade opsne stvari obojica u isto vreme da bih mogao da ih ispratim. Kad nas pita šta smo radili, kažemo da su se igrali u radionici, što nije laž, ali ona zasad ne pita dalje jer imamo tu ispred dvorište tako da misli da su napolju”, kaže Nenad N. iz Beograda.

Svaka majka u svemu vidi opasnost, tako da se retko koja ne bi zabrinula kada bi čula da njeno čedo barata oštrim alatom.

”Kad mama nije tu, onda je deci dopušteno sve, ali bukvalno. Kampuju u dnevnoj sobi, donesu sve jastuke iz spavaće i sve pokrivače i prave kamp-kućicu tik ispred TV-a, mama ne dozvoljava da se gaze jastuci i posteljina i vuče po tepihu, ali kod tate može. Drugo, mama ne da lizalice zbog zubića, ne dozvoljavam ni ja, ali može taj jedan put kad mama nije tu – još kad stariji umoči u pivo, pa dobije šećernu vunu od pene, najslađe mu. I, recimo, iako imaju svoju sobu, vole da sve igračke dovuku u dnevnu, pa im dozvolim da od tepiha naprave stazu, pa ispod stola trpezarijskog, naprave garažu…”, priča nam Z. iz Niša.

Kampovanje i slatkiši, dečje radosti.

”Pa radimo sve ono što mama inače brani (smeh). Jedemo junk food i slatkiše, igramo soni dužee od uobičajenog limita, a kad god idemo kod drugara u Ostružnicu, a nije gužva na putu, ja ga stavim ispred sebe za volan i onda zajedno vozimo auto. Još je mali, sad će deset godina, pa može da stane. To smo radili u Grčkoj na moru kad smo išli sporednim putićima na plažu i mama je vrištala kao da je na rolerkosteru. Te pazi rupa, te uspori malo, te ide nam auto u susret… klinac mnogo voli te trenutke kad kao vozi auto i ja ne mogu da odolim da mu to ne priuštim. Naravno, ja kontrolišem gas i kočnicu i rukom pridržavwm volan. Ipak, taj put je uzak pa mora da se pazi kad ide auto u susret. Zato to radimo kad mama nije s nama”. kaže nam tata koji je želeo da ga potpišemo kao Nik iz Beograda.

Detinjstvo dečaka nije potpuno bez sedenja za volanom.

„Kada smo sami, uvek ostaju malo duže budni. Sin mi ima 12 godina, ubila bi me bivša žena kad bi znala da mu povremeno dam da proba penu od piva. A devojčica mi je još mala, kad čuje psovku, nasmeje se, pa je u nekom trenutku ponovi, al‘ ja je ne grdim. Ipak, ja nisam mnogo opušten ćale. Obaveze koje imaju moraju da završe, kao i domaći”, priča nam tata R.

Opet ta pivska pena.

„Vozim skejt otkad znam za sebe i kad sam dobio klinku, čim je počela da hoda, stavio sam je na točkove. Dosta dobro vozi skejt, ali više voli da vozi bajs i stvarno zna šta radi na njemu. Pošto ne živimo zajedno, uglavnom smo sami ćerkica i ja, bez njene majke, i tad je vodim u skejt park s mojim ortacima iz kraja. Jednom davno sam se zeznuo i pokazao bivšoj snimak jer sam stvarno bio otkinuo kako je mala izvela neki osnovni okret, a ova se mnogo naljutila jer sam opasan po njen zivot?! Mala stvarno voli da vozi i imamo dobru ekipu tamo. Jeste malo opasno, al` je opasno i kad prelaziš ulicu moze da te spici neka budala. Sve lepe stvari su opasne, ne može da živi pod staklenim zvonom kao kanarinac”, kaže tata Vojkan.

I devojčice vole točkove.

”Kad sam sam sa svojim sinom, to vreme koristim da uspostavim dobru konekciju s njim jer znam koliko je odnos otac-sin važan u njegovim tinejdžerskim godinama. Radimo svašta, idemo u kafanu, vozimo bicikl i po ravnini i na uzbrdici, ali i na ulici, u saobraćaju. Sednemo i motoamo do Ade i nazad, puštam ga da se penje po drveću. Kad god smo napolju, vidim majke Vidovih drugara kako se skandalizuju i mom detetu govore da siđe sa drveta ili penjalice. Naravno da vodim računa o svemu, ne dajem mu da pije alkohol, ali mu ne zabranjujem da pije koka-kolu, enegetske napitke, niti da jede slatkiše. Pre nekoliko dana došli su mu drugari, pustio sam ih da prave bljak šejkove u kuhinji. Ni oni ne znaju šta su sve trpali u blender, a bljak su određivali samo na osnovu mirisa”, priča nam tata Branko.

”Bio sam sa svoja dva sina od šest i devet godina pre neki dan na bazenu. Pusto sam ih da skaču do mile volje, naravno na mestu dozvoljenom za skakanje. Onda su im spasioci objasnili da moraju da izađu. Jedan je bio leden, morao sam da ga pošaljem na sunce da se ugreje. Da mi je žana kojim slučajem naišla, zvala bi policiju da me izbaci sa bazena i da mi ne dozvoli da više kročim na taj prostor. I da, ja povremeno volim da jedem noću sladoled. Nedavno me je mlađi klinac čuo, pridružio mi se i tražio sladoled. Dao sam mu, naravno. Onda se probudila i žena – morali smo obojica da peremo zube, plus nam je držala slovo o štetnosti šećera noću”, priča nam Milan iz Inđije.

„E kod mene je obrnuta situacija. Mi kad smo sami kod kuće, ja tada uglavnom kuvam i čistim po kući, a Lena tada uglavnom crta ili pere i šiša Barbike u kupatilu. Ili uzme tempere ili vodene bojice, pa onda ona eksperimentiše. Ili joj kažem, ako sređuje gajbu, da i ona sredi svoju sobu…”, kaže nam tata Zoki, čija devojčica uskoro kreće u prvi razred.

„Sve dopuštam detetu. Kad dođem sa posla umoran i nemam snage da joj nešto zabranim jer ona plače a ja sam jako umoran. Kad je ja čuvam, telefon u ruke i ona je mirna”, iskren je Vlada.

Valjda je prava mera negde izmešu majčinskih strepnji i očinske opuštenosti. Valjda je to balans roditeljski.

Izvor: Zadovoljna.rs