Pametna ishrana obezbediće sve osnovne hranljive materije koje su vam potrebne za dobro zdravlje, a pomoći će i u prevenciji hroničnih bolesti.
Prvo proverite koliko je vaša rezolucija „realna”.
Foto: Freepik
Da li je vaša odluka:
- specifična, merljiva, ostvariva i vremenski dobro organizovana? Ako jeste, znaćete tačno na čemu radite, koliko često ćete to treba da radite i kako da znate da li ste to postigli.
- zasnovana na dokazima? Smernice o ishrani za Amerikance su, na primer, zasnovane na najboljim naučnim dokazima za optimalnu ishranu.
- razbijeni na male korake koji se vremenom sabiraju? Dok neki ljudi mogu da ostvare drastične promene u načinu života, mnogi ljudi bivaju preopterećeni (i demotivisani) kada se prebrzo menjaju.
Kada odaberete svoj cilj, provedite neko vreme u pravljenju plana za promenu.
Napunite pola svog tanjira voćem i povrćem. Voće i povrće je puno važnih hranljivih materija i ima malo kalorija. Svakako, pre toga, napravite plan obroka, da biste uštedeli novac i jeli pametno.
Planiranje obroka je najbolji način da dobijete zdravo jelo na stolu. Može vam pomoći da uštedite novac pametnom kupovinom, navodi se na specijalizovanom portalu Eat Smart, Move More.
Takođe vam može pomoći da napravite bolji izbor hrane tako što ćete je izabrati unapred, umesto da donosite odluke dok ste umorni/zauzeti/gladni/u žurbi.
Foto: Freepik
Spremite žitarice od celog zrna. Cela zrna imaju dosta vlakana, vitamina i minerala. To ih čini hranljivijim i pomaže vam da duže ostanete siti. Jedite više nemasnih proteina ili proteinske hrane biljnog porekla.
Mršavi proteini obezbeđuju važne hranljive materije sa manje masti, što ih čini boljim za vaše srce i opšte zdravlje. Biljni proteini imaju malo zasićenih masti, više vlakana i generalno su jeftiniji od životinjskih proizvoda.
Kuvajte više obroka kod kuće. Kada sami kuvate obroke, umesto da jedete van kuće ili kupujete pripremljenu hranu, vi tačno kontrolišete šta ulazi u vašu hranu – so, dodatni šećeri, dodatne masti, integralne žitarice, itd. Kuvanje zdravih obroka ne mora da bude teško ili da oduzima previše vremena.
Naravno, nemojte se preopterećivati, već i kupite ono što volite da pojedete kada to poželite, bez obzira na to da li je reč o slatkoj ili slanoj hrani.
Vodite dnevnik ishrane. Praćenje onoga što jedete je koristan alat za unošenje promena u ono što jedete. Čak vam može pomoći da donesete pametnije izbore bez dodatnog rada, jer je veća verovatnoća da ćete preskočiti da pojedete drugi kolačić, tako da ne morate i njega da „upisujete”.
Izvor: danas.rs
Komentari (0)