Ništa lepše od dečjeg osmeha

Od dečjeg osmeha i smeha zaista nema ničeg lepšeg, čak ni kad počnu da im ispadaju mlečni zubići, ni u pubertetu, iako se češće mršte nego što se osmehuju, ni kad im drugari postanu važniji od vas, ni kad im tuđ smeh postane važniji od sopstvenog.

Tada će od njihove sposobnosti da nasmeju druge i da se od srca smeju svemu što je smešno – od njihovog smisla za humor – zavisiti da li će kroz život ići težim ili lakšim putem.

Smisao za humor nije nešto s čim se rađamo, poput plavih očiju ili genetske predispozicije za velikih stopala. Ne, to je stečeni kvalitet koji može da se razvije kod svakog deteta. Smeh je način povezivanja, smeh je aktivnost koja razvija inteligenciju, doprinosi boljem zdravlju i jača sposobnosti da se nosimo sa izazovima.

Deca sa dobro razvijenim smislom za humor su srećnija i optimističnija, imaju više samopoštovanje i lakše se suočavaju s problemima. Smeh ne pomaže deci samo emocionalno, već im služi i za razvijanje socijalne inteligencije. Istraživanja su pokazala da su deca koja se smeju izložena manjem riziku od depresije, otpornije su na bolesti, fizičke tegobe, bolje podnose stres, ne pate od srčanih tegoba i imaju bolje varenje.

Deca počinju da razvijaju smisao za humor veoma rano, ali to ne znači da će ono što je smešno trogodišnjaku biti smešno tinejdžeru. Bebe zaista ne razumeju humor, ali vole kada se smejete i radujete. Kada pravite smešne grimase, četvoromesečna beba će verovatno osetiti vašu radost, pa će i sama početi da se smeje, dok između 9. i 15. meseca postaju sposobne da shvate da je jako smešno kad mama stavlja pelene ili činije za šlag na glavu.

Predškolci se uglavnom smeju stvarima koje su nemoguće ili neočekivane, kao što su automobil sa kvadratnim točkovima i svinja koja nosi naočare za sunce, ali i jednostavnim šalama. Nepodudarnost između slika i zvuka, poput konja koji muče ili kokodače, takođe silno zasmejavaju decu ovog uzrasta.

Kod školaraca, budući da se bolje snalaze s rečima, smeh izazivaju odstupanja od onoga što važi za „normalan” govor, ponašanje, odeovanje, ali i polulascivne šale. Za ovaj uzrast tipičan je razvoj suptilnijeg shvatanja humora, uključujući i sposobnost da prepoznaju sarkazam i da se sa lošim stvarima bore smehom.

Za razvijanje humora kod dece nikad nije rano, pa možete da počnete kad vam se prvi put refleksno osmehne. Golicajte ga, „brboćite” mu ustima po stomaku, kikoćite se što češće i nikad nemojte prestati da ih zasmejavate. Budite spontani, razigrani i svesni toga šta vaše dete može da nasmeje, prepričavajte šale primerene njegovom uzrastu, smejte se glasno, glupirajte se, ako treba…

Neka smeh i humor budu sastavni delovi vaših života i osnova za interakciju, gledajte smešne TV emisije, smešne video-klipove, filmove i veb stranice za sve starosne grupe. Pomozite detetu da otkrije šta mu se dopada, pa se smejte svi zajedno.

Da vaše dete ne bi izgubilo osećaj za ono što je pristojno i dozvoljeno, ne ohrabrujete smeh na račun izrugivanja drugima, grubih ili neadekvatnih šala, na račun verskih, seksualnih, rasnih, klasnih i ostalih razlika.

I, što je najvažnije, naučite ga da se šali i smeje na svoj račun.