Baš ovim rečima “Nije lako, ali polako”, jedna Bebac mama opisala je prvih pet dana adaptacije svog deteta na vrtić. Reklo bi se da te reči odslikavaju generalno iskustvo naših roditelja pri polasku u vrtić. Da li je bilo suza, da li jedu, da li spavaju – pogledajte šta su rekli Bebac roditelji o adaptaciji u vrtić. Po broju smajlija koje su ostavili u komentarima – reklo bi se da roditelji adaptaciju prihvataju sa vedrije strane.
Kako je biti najmlađi u vrtiću?
— Moj sin sutra puni 15 meseci, tek je peti dan kako ide u vrtić, još se navikava. Plakanje ujutru, plakanje kada treba da pođemo kući. Još ne spava u vrtiću, probaćemo od ponedeljka. Sa hranom nema problema, za sada jede lepo. Voli da se igra tamo, da gleda crtaće. Ponekad plače i tamo u toku boravka, to je sve normalno. I zbog zubića verovatno, i to ima uticaj. Jedino što ne ide u wc redovno, suzdržava se odavno, i u vrtiću sad i kući dok može da izdrži. Sam sebi stvara problem, tvrdu stolicu, strah ga je — kaže mama Olivera.
— Jaslice mališani godinu dana – horsko plakanje — utisak je koji je podelila sa nama mama Katarina.
— Prva dva dana ulazio sam, zadnja tri plače. Inace ima dve godine — napisala nam je mama Marija.
Jedni plaču, drugi neće da jedu
— Sva djeca plaču kad dolaze u vrtić, moja plače kad ide kući — kada je ovo napisala mama Amela, još nekoliko roditelja je potvrdilo da se i njima isto dešava.
— Prvi dan plakanje, neće unutra, nakon toga plakanje, neće kući. Govori nam sva dešavanja iz vrtića. Kako sam se nadala, odlično je prihvatila. Danas pevali i svirali, stigao snimak, ja se rasplakala — rekla je mama Ivona.
— Sve bi bilo dobro kad bi hteo bilo šta da pojede u vrtiću — kaže mama Ljiljana. Još nekoliko mama potvrdilo je da imaju ovaj problem.
Da li je lakše ako tata vodi u vrtić?
Možda bi suza bilo manje ako bi dete na adaptaciju vodio tata?
— Mame jedan mali savet. Ako ste u mogućnosti (zbog radnog vremena) neka tate vode na adaptaciju u vrtić! Prošla adaptaciju sa trećim detetom skoro i upalilo je sa svakim. Mnogo im je lakše da se odvoje od tate ujutru, nego od mame. Manje suza, manje stresa i za dete i za mamu — posavetovala je mama Aleksandra.
Neki su pre adaptacije pokušali da primene rutinu za koju znaju da postoji i u vrtiću.
— Super, nisam se ni nadala. Odmah se uklopio i našao društvo. Iskreno, ja sam ga malo pripremila po programu jela i spavanja još kod kuće, tako da nije bilo uopšte problema — rekla je mama Snežana.
Opet nije bilo mesta u vrtićima za svu decu
Stare boljke prate i ovu školsku godinu u vrtićima. Nekoliko mama se požalilo da im deca nisu primljena u vrtić.
— Super, sem što neće da jede u vrtiću. Odmah se uklopio. Jedino što kad ga nešto ne zanima, neće da obraća pažnju. A ćerkicu nažalost nisu primili, kao na listi čekanja je — kaže mama Anita.
— Treba nam veza da bismo to saznali — odgovorila je mama Marina na naše pitanje o tome kako ide adaptacija u vrtić.
Komentari (0)