Neplaniran, ali savršen život sa četvoro dece – ovo je nastavak njihove sjajne priče

Sećate li se mame Simonide i priče o tome kako su želeli troje dece, a dobili blizance? I devojčice Teodore kaja je to sve jako želela, pa joj se želja i ostvarila? Ako ste kojim slučajem propustili, obavezno pročitajte OVDE.

A sada sledi i nastavak priče. Pa, da vidimo, kako su Sara i Lea došle na ovaj svet i kako izgleda neplanirano biti roditelj četvoro dece.

– U martu sam ulaskom u osmi mesec odlučila da moram prikočiti, s obzirom na to da je trudnoća blizanačka, a tih dana je proglašena i pandemija, te smo vreme pred moj porođaj proveli u pripremama stana i detalja za njihov dolazak – priča mama sada već šestomesečnih beba. Devojčice Lea i Sara rođene su sekcijom, u spinalnoj anesteziji, a mama kaže da su porođaj i oporavak odlično prošli. Nakon tri dana sačekala ih je ispred porodilišta „starija polovina” porodice. Teodora (6) i Filip (4) konačno su dočekali ispunjenje te posebne želje i svoje dve seke.

– Starija deca su nam u tome pomogla. Moram priznati i to da su bebe od prvog dana bile predobre. Desilo se par puta da su u isto vreme gladne, s obzirom na to da smo se od početka trudili da podoji budu jedan za drugim. Pošto smo pripremili jastuk za dojenje blizanaca, i podoj sam nekoliko puta simultano u tandemu realizovala 🙂 – kaže uz osmeh ponosna mama.

– Bliznakinje su spavale u jednom krevetiću do trećeg meseca, a interakcija i dinamika među njima postala je intenzivnija, pa se sad u igri ponekad povuku za kosu, jedna drugoj stave ruku u usta ili se „takmiče oko igračke”. Naravno, najsrećnije su kada ih Teodora i Filip animiraju.

Leto je u porodici prošlo uz ograničenja koja je donela epidemija koronavirusa, ali i druga ograničenja sa kojim se često susreću roditelji blizanaca. 

– Kako je kretanje bilo ograničeno, a bebice male, posle tri nedelje smo počeli sa šetnjama, ali smo i tu naišli na prepreku. Lift zgrade u kojoj živimo, kao i većina liftova, nije projektovan za dupla tj. blizanačka kolica, pa kada tata Zoran radi, dosetili smo se da ih, dok je to bilo izvodljivo, nosimo dole u kolicima starije sestre i brata, a potom ih u prizemlju prebacujemo u blizanačka kolica. Od skoro jednu u kolicima, drugu u naručju, pa nas petoro stanemo u mali lift. Da bismo otišli na godišnji odmor, pribavili smo auto sa sedam sedišta i krajem leta obišli smo valjevski kraj – priča nam Simonida i kaže da su veći deo leta ipak proveli u gradu, na omiljenoj plaži Štrand.

Sada već uigrana mama kaže da im dani brzo prolaze, čak prebrzo, i da je prvih šest meseci, od kad su postali roditelji četvoro dece – proletelo. 

– Uvodimo čvrstu hranu, devojčicama rastu zubići, imamo i pomoć i podršku najbližih (baka, deke, tetaka), kao i komšinicu koja je tu kad nam je potrebno – navodi Simonida, bezmerno zahvalna na svoj podršci koju dobijaju. 

– Znali smo da je dobra organizacija „pola posla”, ali njih četvoro su tim, a bebe, iako su još male, nenametljivo se usklađuju sa nama, kao i mi sa njima.

Filip i Dora, stariji bata i seka, ovog leta naučili su, uz tatin nadzor, da voze bicikle, pa naša sagovornica s proleća obećava i novu priču o osvajanju grada na dvotočkašima. :) 

– Do sledećeg pisanja, šaljemo veliku podršku svima koji ražmisljaju o uvećanje broja članova porodice. Samo napred! Uz dobar tim sve se može, a ono što dobijamo – neprocenjivo je!