Jeste li se ikada zapitali šta se tačno dešava u vašem telu u onom ključnom trenutku, nekoliko sekundi nakon što beba počne da sisa, kada osetite da mleko zaista kreće?
Taj osećaj, poznat kao refleks otpuštanja mleka ili let-down refleks, nije pasivno oticanje, već fascinantna i moćna operacija visoke preciznosti. Vaše telo je programirano da isporuči hranu vašoj bebi ne samo pouzdano, već i efikasno – kao biološka pumpa sa najsavremenijim senzorima.
Naučnici su, zahvaljujući naprednom snimanju unutar mlečne žlezde, konačno otkrili šta se dešava u pozadini, i kako stotine hiljada sićušnih “mišića” rade u savršenoj sinhronizaciji da bi mleko bilo tu, u pravom trenutku.
Bazalne ćelije, mali “mišići” koji guraju mleko
Centralnu ulogu u otpuštanju mleka imaju bazalne ćelije (ili mioepitelne ćelije), koje okružuju sitne kesice unutar dojke (alveole) gde se mleko stvara i skladišti.
Studija je pokazala da se ove ćelije ponašaju poput specijalizovanih glatkih mišićnih ćelija. One su programirane da se aktiviraju i stežu na komandu.
Kada beba počne da sisa, majčin mozak oslobađa hormon oksitocin. Oksitocin putuje kroz krvotok do dojke i vezuje se za receptore na ovim bazalnim ćelijama, dajući im signal za stezanje.
Lanac događaja: Kalcijum je okidač
Proučavanjem unutrašnjosti ćelija u realnom vremenu, naučnici su precizno mapirali lanac događaja koji pretvara signal hormona u fizičko stezanje:
- Skok kalcijuma: Hormon oksitocin izaziva nagli porast nivoa kalcijuma (Ca2+) unutar bazalnih ćelija.
- Stezanje: Kalcijum je ključni okidač koji naređuje ćelijama da se snažno stegnu.
- Fizička deformacija: Stezanje bazalnih ćelija fizički sabija unutrašnji sloj ćelija koje proizvode mleko.
- Izbacivanje: Mleko se na taj način aktivno izbacuje iz alveola u kanale, poput malih, pozitivnih bioloških pumpi.
Ovaj proces se ne dešava samo jednom na početku podoja. Studija potvrđuje da se stezanje odvija u ponavljanim talasima (oscilacijama), osiguravajući da beba dobija mleko u naletima tokom čitavog hranjenja.
Kanali nisu samo cevčice
Prethodno se smatralo da mlečni kanali (duktusi) služe isključivo kao pasivni provodnici. Međutim, ovo istraživanje naglašava da bazalne ćelije, koje se nalaze i duž kanala, aktivno učestvuju u procesu.
Kada se oksitocin aktivira, bazalne ćelije oko kanala se stežu, stvarajući kretanje koje je usmereno uzdužno (po dužini) kanala. To znači da kanali nisu samo cevčice, već aktivno guraju i usmeravaju mleko napred, osiguravajući brži i efikasniji protok do bradavice. Razlika u pokretu između alveola (koje se skupljaju) i kanala (koji se izdužuju) proističe iz njihove različite organizacije, ali je funkcija mišićnih ćelija ista.
Timski rad i sinhronizacija
Da bi osigurala efikasnu isporuku mleka, dojka funkcioniše po principu timskog rada. Bazalne ćelije nisu izolovane; one su fizički i električno povezane preko tzv. gap junctions (veza). Ova veza omogućava individualnim ćelijama da koordiniraju svoju aktivnost i rade u sinhronizovanim talasima širom većih segmenata dojke. Ova sinhronizacija je ključna za postizanje globalnog, snažnog toka mleka.
Refleks otpuštanja mleka je snažan, aktivan i ponavljajući fiziološki proces.
Telo se oslanja na aktivno, mišićno “pumpanje” koje se pokreće na komandu oksitocina. Razumevanje da je stres ili nelagodnost ono što najčešće ometa otpuštanje mleka (jer otežava lučenje oksitocina) može dodatno pomoći majkama da se opuste i veruju u sposobnost svog tela da hrani bebu.
Refleks otpuštanja mleka je, kako ova studija dokazuje, majstorski orkestriran proces na mikroskopskom nivou, osmišljen za optimalnu ishranu sisara.
Izvor: PNAS
Komentari (0)