MIT O VAKCINACIJI: Vakcina je protiv bolesti koje više ne postoje

Od početka razvoja ljudskog roda različiti patogeni su ga pratili i više ili manje redukovali broj ljudske populacije. Od bolesti koje su bile sporadične i u manjoj meri uticale na umiranje kao što su gljivične infekcije ili parazitarne (izuzimajući malariju) pa do velikih epidemijskih dešavanja kakve su bile velike boginje u Evropi i na bliskom istoku ili kuga 1378/49 u Evropi. Pojava ovakvih epidemija je dramatično uticala na smanjenje ljudske populacije samim tim na tokove istorije. Procenjuje se da je samo London od novembra 1348 do maja 1349 izgubio 60% stanovništva.

Unošenje velikih boginja među Indijansku populaciju u Severnoj Americi desetkovalo je pacifička starosedelčka plemena. Na sličan način su desetkovane ili praktično uništene populacije pacifičkih ostrva nakon unosa malih boginja.

I to je istorija, sada se takve stvari ne dešavaju. Postavlja se pitanje zašto?
Zato što su uvedene mere zaštite tj. vakcinacija. 

Foto: Pixaby

Prema podacima iz SAD stalna pojava polomijelitisa je imala varijacije na par godina ali je stalno bio prisutan visok broj obolelih, sa velikim epidemijama 1915, a zatim sa ogromnom epidemijom koja je počela 1943 i svoj vrhunac dostigla 1952. Broj obolelih je bio na granici nacionalne katastrofe. Prva vakcina protiv poliomijelitisa je uvedena 1955. godine Od tada broj obolelih drastično opada, a kada je uvedena i oralna vakcina 1961. godine obolelih praktično nema. Danas smo na pragu globalne eradikacije poliomijelitisa.

Sličnu krivulju pokazuje i broj smrtnih slučajeva od polija, s tim da je on najveći bio 1915, i manji nego u većoj epidemiji 1940/1950 što se može zahvaliti upotrebi novih sredstava (pre svega respiratora) u lečenju. Ali od uvođenja vakcinacije smrtnih ishoda praktično nema.

Mnogo bezazlenija bolest po svom toku, ali takođe sa rizikom od tečkih komplikacija su ovčije boginje koje su stalno prisutne sa visokom incidencom. Od uvođenja vakcine u SAD 1995. godine broj obolelih pada za tri do 4 puta. Sličan dramatični pad pokazuju i druge značajne i teške bolesti koje sprečavamo vakcinacijom kao što su veliki kašalj ili male boginje. I to se dešava u svim zemljama i regionima gde se uvodi vakcina, bilo da se radi o podacima iz SAD ili na primer iz Velike Britanije. Ono što je interesantno u podacima iz Velike britanije je da kako je vakcina uvedene 1968., a zatim od uvođenja dvodoznog režima 1988. broj obolelih značajno pada i obrnuto je proporcionalan procentu vakcinisanih.
 

Foto: Shutterstock
 

Ipak odziv na vakcinaciju pada pošto se bolesti i njihove posledice zaboravljaju te broj onih koji nisu vakcinisani zbog ubeđenja da to nije potrebno raste i dostiže svoj najveći broj u Britaniji 2013. godine sa gotovo 3% (broj osoba koje imaju stalnu medicinsku kontraindikaciiju za vakcinaciju je stabilan i začajno se ne menja oko 0,5%). I naravno kaao opomena ili upozorenje javlja se epidemija malih boginja.

Kada se 2015. populacija, nažalost, na teži način podsetila koliko je to opasna bolest, procenat onih koji ne žele da se vakcinišu je opao 6 puta.

1. Public Helth of England, Measels notification and deaths in England and Wales, 1940-2013 (http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20140505192926/ htttp://www.hpa.org.uk/web.HPAweb&HPAwebStandard/ HAweb_C/1195733835814
2. CDC Reported Cases and Deaths from Vaccine Preventbile Diseases, United States 1950-2011 (http://www.cdc.gov/vaccines/pubs/pinkbook/downloads/appendices/G/cases-deaths.pdf)
3. United States Census Bureau, No. HS-18. Specified Reportable Diseases (http://www.census.gov/statab/hist/HS-18.pdf)
4. Vital Statistics of United States (http://www.cdc.gov/nchs/products/vsus.htm)
5. Campbell H, Andrews N, Brown KE and Miller E. Review of the effect of measles vaccination on the epidemiology of SSPEExternalexternal icon.Int J Epidemiol. 2007;36:1334-1348.