MIT O VAKCINACIJI: MMR vakcina izaziva autizam

Prevalenca poremećaja spektra autizam (PSA) u poslednjim godinama je u porastu. Prema poslednjim istraživanjima CDC (Center for Disease Control) u SAD prevalenca je 1 u 59; u V. Britaniji 1 u 100, SZO procenjuje 1 u 160. Porast prevalence se tumači proširenjem dijagnostičkih kriterijuma, boljom edukacijom stručnjaka i boljom organizacijum službi koja pružaju podršku deci i mladima, ali i opštim promenama koje se mogu tumačiti kroz epigenetske datosti. Najpravilnije je reći da uzrok PSA još ne znamo, ali da je sve veći broj poznatih faktora rizika za razvoj PSA. A kad se uzročnik ne zna, to je plodno tlo za mešetarenje i zbunjivanje, jer i za stručnjake je teško razumeti kako to da najčešće potpuno fizički zdravo, napredno i lepo dete se zatvara u svoj imaginarni svet.

PSA je kompleksan neurorazvojni poremećaj koji, u većini slučajeva, ispoljava multifaktorsko, poligensko nasleđivanje, a prisustvo de novo mutacija procenjuje se da su zaslužne za 10-20% pacijenata. Sredinski faktori, posebno oni koji rano deluju (prenatalni, perinatalni i postnatalni faktori), takođe značajno doprinose povećanom riziku od razvoja PSA. Oštećenje razvoja mozga se primećuje još od najranijeg perioda, a to se prenosi i u odraslo doba. Povezanost pojave PSA s disfunkcijama u serotoninskom i oksitocinskom sistemu, imunskom sistemu i interakcije između GABA/glutamatske transmisije se sve više ispituju.

Poremećaji iz spektra autizma se identifikuju u periodu kada deca počinju da govore, kada razvijaju samostalnu komunikaciju sa svetom oko sebe, a to se poklapa s kalendarom vakcinacije i davanjem MMR vakcine (druga godina života). Bura pokrenuta člankom Endrua Vejkfilda (Andrew Wakefield) 1989., objavljenom u Lancetu o navodnoj povezanosti vakcine protiv MMR (morbili, mumps, rubela) i autizma još se nije stišala, pa i dalje ima zagovornika ove teze, iako su mnogobrojna istraživanja opovrgla ovu tvrdnju. Nakon brojnih naučnih istraživanja i publikovanih članaka, Američka pedijatrijska akademija i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Američkih Država, Britanski medicinski istraživački savet i Svetska zdravstvena organizacija su još 1999. god. među prvima zauzeli stav da ne postoji uzročno-posledična veza između MMR vakcine i nastanka autizma.

Brojna istraživanja nisu pokazala vezu između MMR vakcine i autizma. U proporciji i incidenciji regresije iz spektra PSA pre, za vreme i nakon upotrebe MMR vakcine nije pronađena nikakva značajna razlika između onih koji su primili MMR i onih koji nisu. Štaviše, incidencija se nije značajno promenila kroz sva tri perioda. Nedavna danska studija na preko 650.000 dece je u potpunosti eliminisala direktnu vezu autizma i MMR, kao i mnoge pre nje. Roditelje brine navodno prisustvo žive u MMR vakcini, koja zapravo ne postoji, već postoje jedinjenja koja osiguravaju stabilnost vakcine do momenta davanja i ta jedinjena dokazano nisu štetna po zdravlje i nikada nisu bila zastupljena u količinama koje mogu ugroziti nečije zdravlje.

Mnoge zemlje menjaju kalendar vakcinacije i uvode davanje MMR vakcine u prvih 12 meseci života da bi se smanjio rizik od infekcije virusom morbila, ali i „virusom nepoverenja” u bezbednost vakcine. Poređenjem dece vakcinisane na vreme sa decom čija je vakcinacija bila odložena ili nepotpuna nije se otkrila nikakva korist od odlaganja imunizacije tokom prve godine života. Roditeljima koji su zabrinuti da njihova deca primaju previše vakcina u kratkom vremenskom periodu dobijeni podaci mogu pružiti sigurnost da pravovremena vakcinacija u detinjstvu nema nikakav efekat na neuropsihološki razvoj deteta.

Vakcinama se danas štiti više dece nego ikada ranije, ali na žalost imunizacija je postala žrtva svog uspeha – mnogi ljudi veruju da su neke bolesti zauvek iskorenjene, pa ne shvataju korist imunizacije. Deca se ne vakcinišu jer roditelji nisu dovoljno informisani o potrebi imunizacije, ili gaje zablude o bezbednosti i delotvornosti vakcine. Informacije se najčešće traže na internetu (prema istraživanjima, oko 70%), a svega jedna trećina (oko 33%) pita svog lekara. Uočava se uznemirenost roditelja i opadanje obuhvata imunizacijom iz godine u godinu, a posebnu ulogu u tome imaju organizovani pokreti protiv obavezne vakcinacije.