Menstruacija – tabu tema o kojoj se šapuće, a ulošci za neke žene i dalje luksuz

I danas, kad je menstruacija više od 18 godina sa mnom, na poslu i dalje uloške stavljam u rukav.

A da ih držim na stolu, niko ne bi primetio – u takvom okruženju radim.

Zašto onda to činim?

Ne znam.

Foto: Freepik

Zašto devojke na Balkanu, bez obzira koliko emancipovane ili obrazovane, i dalje šapatom pitaju jedna drugu da joj „pogleda pozadi”?

Pa šta i ako je procurilo?

Ko bi vam reč rekao da se posečete i da krv padne na stolicu?

Niko.

Zašto se onda ovoga sramimo?

Zašto se o menstruaciji retko govori i zašto u 21. veku još ima devojčica koje kad ulaze u pubertet nekad ne znaju šta ih je snašlo?

Otkud već decenijama reklame za uloške sa plavim gelom umesto crvene krvi?

Odgovor na većinu ovih pitanja borkinje za ženska prava vide u patrijarhatu, vekovnom klesaru društvenih normi koje kažu da je menstruacija „nešto prljavo”.

Pročitaj još

Prva menstruacija nakon porođaja i šta očekivati

Sram koji obavija menstruaciju ide na ruku državama širom sveta koje zarađuju na porezima na uloške i tampone.

Prva menstruacija i bele pantalone

Ana Tadić, 35 godina, Beograd

Nikad neću zaboraviti dan kad sam dobila prvu menstruaciju u sedmom razredu osnovne škole.

Foto: Freepik

Sedela sam u pretposlednjoj klupi pred kraj škole tog dana i ugledala ogromnu rozikastu fleku među preponama na belim pantalonama.

U tom trenutku je to za mene bio baš veliki šok, što je bila posledica manjka znanja i informacija o tome.

Kao i kod, verovatno, većine žena, otvoren razgovor o menstruaciji nije počeo s prvim, ili drugim, petim, desetim ciklusom.

Za to su bile potrebne godine upoznavanja kako sebe i svog tela, tako i samog menstrualnog ciklusa i njegove važnosti za zdravlje žena i reproduktivni sistem.

Danas govorim vrlo otvoreno o menstruaciji pred većinom muškaraca koji me okružuju, kako bi i oni znali više o temi koja je odgovorna i za njihov dolazak na svet.

Trećina žena u Hrvatskoj mora da štedi na ulošcima i tamponima

Rezultati istraživanja koje je tokom 2020. sprovedeno u Hrvatskoj pokazuju nepravednost sistema koji zarađuje na biologiji.

Trećina žena u Hrvatskoj prisiljena je da štedi na ulošcima, jer su im preskupi, pokazalo je istraživanje nevladinih organizacija Pariter iz Rijeke i Tiiit Ink iz Severne Makedonije.

Ostatak teksta pročitajte na BBC na srpskom>>>