Mama i druga smena
Kao i svako veče kada dodjem sa posla ti spavaš, spavaš na mom mestu, ne želiš u krevetac jer me željno očekuješ i čuvaš mi mesto. Tata te je jedva uspavao, ljuljao te, pričao je priče, a ti si se borio da ostaneš budan ne bi li me dočekao. I zaspao si pored tate čekajuci me.
Uzimam te nežno, ljubim te za laku noć i stavljam u tvoj krevet, a tako si me jedva čekao… Čekao me ceo dan. Ali usred noći ja čujem tvoj plač, zoveš me “mama” i pružas mi ruke da dodeš kod mene. Uzimam te iz kreveca i stavljam pored sebe i tate. I shvatam. Svatam da ti trebam. Treba da budem duže sa tobom. Ako ne preko dana, onda po noći. Grlim te i ljubim, i sada sam tu, baš pored tebe.
Foto: Privatna arhiva
Ujutru je novi dan i naših sat i po vremena, dok ne odeš u vrtic, a ja popodne na posao…
I eto osvanuo je novi dan, ustajemo ujutru i mazimo se, koristimo svaki sekund da budemo zajedno, čak mi ni jutarnja kafa ne treba. Zaista mi ne treba. Znam, popiću je kada odeš u vrtić, ali neću ustati od stola 100 puta i neće mi se kafa ohladiti, čak mi i to nedostaje, hladna kafa. I već je prošlo sat vremena, imamo još pola sata, igraćemo se. Zvoni telefon, stigao je čovek koji dolazi po nas. I naše vreme za danas je gotovo. Videću te večeras, znam ja čekaćeš ti mene. I čekaš vikend da budemo po ceo dan zajedno, jer mama subotom radi prvu smenu, a nedeljom je slobodna. I imamo vreme samo za nas troje. Ti, tata i ja. Naše malo carstvo.
Foto: Privatna arhiva
Odlazim na posao i čekam da me muž zove, jer tada se čujemo i vidimo preko kamere. Kao da smo u dve razlicite države, a ne na 5 minuta jedan od drugoga. Tako blizu, a tako daleko. Iznenađenje! Došli ste kod mame na posao, sreća nema gužve. Trčiš ka meni i pružaš mi rukice. Tata zna. On zna da nama to puno znači, 10 minuta kod mame na poslu, taman da se kupi nešto lepo. Iako je ustao u 5h iako je naporno radio i vozio ceo dan, došao je po tebe u vrtić i bio sa tobom do uveče, doveo te je na moj posao da te poljubim i zagrlim. Uskoro će vreme za spavanje, neću biti tu, moram ostati na poslu jos tih 1h, ali tata će te okupati, napraviti večeru i uspavati.
Tata je tu od prvog dana sa nama, tata je tu kada god treba. Tata je već dovoljno umoran, a ti se ponovo boriš da ne zaspis, čekaš me znam. I tata to zna. Govori ti gledajuci kroz prozor ”Sada je mrak i treba da se spava, sada sva deca spavaju, mama će doći uskoro i lećiće pored tebe, spavaj ljubavi tatina, tata je tu i čuva te, mama će uskoro doći”. Spuštaš glavu na tatino rame, zatvaraš okice i toneš u najlepše snove. Lepo spavaj, moj dečače mali. A ti veliki dečače, hvala ti što si tako brižan otac, muž i drug. Hvala ti što postojiš.
Despotova mama.
O autoru
Zovem se Marijana Ilić. Rođena sam u Beogradu 29.09.1992. godine. Živim u Beogradu u mestu Ripanj, ispod Avale. Imam sina Despota koji je rođen 06.12.2017. godine. Trudim se da vreme koje imam posvetim sinu i suprugu, jer znam da će ti trenuci proći, on se neće sećati, ali ja ih želim sutra podeliti sa njim.
Komentari (0)