Jedan običan dan koji je sve promenio
Marija, mama male Čarne, prisetila se kako je izgledao taj 29. avgust – dan koji je promenio život njene porodice. “Tog jutra smo suprug i ja krenuli za Novi Sad na moj drugi ekspertni pregled. Sve je do tada bilo savršeno s trudnoćom, nisam ni slutila šta će se desiti”, ispričala je Marija za roditeljski portal Bebac.
Tokom pregleda, doktorka je imala samo reči hvale za bebin razvoj, kako kaže, “Na samom pregledu, kao što je i očekivano, doktorka je pregledala bebicu – “od glave do pete”, gde je imala samo lepe i pozitivne reči za reći”. Međutim, Marija je zamolila da proveri i njen grlić jer je prethodne noći osetila neobičan bol. “To je bila čista intuicija”, kaže Marija. Nažalost, nalaz je bio zabrinjavajući – grlić se otvorio, a vodenjak prolabirao 1 cm. U roku od nekoliko minuta, hitno je poslata na Betaniju.
Prvih 72 sata: borba za svaki dah
Čarna, njihova ćerka, rođena je 3. septembra u 24. nedelji trudnoće, sa svega 700 grama. “U trenutku kada sam se porodila, nisam imala priliku da je vidim. Videla sam samo doktorku koja ju je reanimirala, intubirala i odmah poslala na Institut za majku i dete,” priča Marija.
Hladne reči doktorke još uvek odzvanjaju u njenom sećanju: „Gospođo Pejin, vaše dete je rođeno ekstremno rano. Šanse za preživljavanje su minimalne.“
Dok je ležala u bolnici i molila se da trudnoća što duže potraje, Marija se susretala s grubim komentarima. “Doktorka koja je vodila trudnoću kao da me je dodatno zastrašivala. Nabrajala je sve moguće posledice prevremenog porođaja, kao da sam ja birala da se ovo desi.”
Prva poseta Čarni: “I tada je bila najlepša”
Dva dana nakon porođaja, Marija i njen suprug prvi put su videli Čarnu. “Nismo znali šta da očekujemo. Kako izgleda beba od 700 grama? Ali čim smo je videli, znali smo – to je naša devojčica, naša čarobnica. Bila je najlepša.”
Prvih 72 sata bile su ključne. Svaki sat bio je borba. Nakon toga usledila je prva infekcija, zbog koje je Čarnina težina pala na 600 grama, a telo joj poprimilo sivo-žutu boju. Da stvar bude još teža, došlo je do moždanog krvarenja najvišeg, četvrtog stepena.
“Doktori su nas upozorili da je situacija veoma ozbiljna. Krvarenje su mogli samo da prate, jer je bila previše mala za bilo kakav zahvat,” objašnjava Marija.
Molitva kao jedino oružje
Za Mariju i njenog supruga, jedina opcija bila je molitva. “Kao roditelj, osećate se potpuno bespomoćno. Sve što možete jeste da verujete u Boga i vaše dete. Molili smo se srcem, dušom i telom.” Infekcija je uz pomoć antibiotika počela da se povlači. Sat po sat, dan po dan, Čarna je pokazivala neverovatnu snagu. “Svaki gram koji je dobila bio je pobeda,” kaže Marija kroz suze.
Svetlo na kraju tunela
“25. oktobra, na dan kada se krstila, pre samog tog svečanog čina, dobijamo od doktorke koja ju je vodila, velike dr Tanje Radovanović,
informaciju, da Čarna danas prelazi sa intenzivne nege, na odeljenje neonatologije. I sada kada pišem o tome, ne mogu da zaustavim suze…,” priča Marija.
To je značilo da njihova ćerka više nije životno ugrožena. Ipak, borba nije bila gotova. “Svesni smo da pred njom stoji još mnogo izazova, ali ono najteže je iza nas,” dodaje ona.
Poruka za mame koje prolaze kroz isto
Danas Čarna ima dva meseca i 11 dana. I dalje je na odeljenju neonatologije, ali svakim danom napreduje.
Naša priča još uvek traje, ali mi verujemo u našu devojčicu i njenu snagu, kaže Marija.
Za sve roditelje koji prolaze kroz sličnu situaciju, Marija ima važnu poruku: “Važna je međusobna podrška roditelja. Upoznavanje drugih mama koje su prošle kroz slično iskustvo pomoglo mi je da se nosim sa svime. Ako ikako mogu, tu sam za sve mame koje prolaze kroz isto.”
Komentari (0)