Listerija u trudnoći

Listerija je slabo patogena bakterija, sposobna je da se razmnožava na temperaturama ispod tri stepena Celzujusa, kao i na temperaturi oko 40 stepeni Celzijusovih. Prilično je otporna na zamrzavanje i isušivanje, kao i na povišene temperature. Do danas je poznato 13 patogenih serotipova ove bakterije.

Istraživanja su pokazala da je oko 20 puta veća osetljivost trudnica na listeriju u odnosu na ostalu populaciju. Oko jedne trećine slučajeva listerioze dešava se tokom trudnoće. Kod žena koje su nosioci ove bakterije obično se javlja upala grlića materice. 

Trudnica koja ima ovu bakteriju često nema veće tegobe, ali se bolest može manifestovati malo povišenom telesnom temperaturom i stanjem sličnom gripu. Pošto se infekcija prenosi transplacentarno i izaziva infekciju ploda, dešava se da se trudnoća završava spontanim pobačajem, rađanjem mrtvog deteta, smrću prevremeno rođene bebe ili prevremenim porođajem.

Pročitajte priču o tome kako su se spasile mama i tek rođena beba iz Novog Sada, koje su bile zaražene listerijom >>> 

Rana infekcija ploda može dovesti do ozbiljnih problema kog bebe od toga da beba ima modru kožu, problem sa disanjem zbog nezrelosti pluća, zapaljenje pluća i crveni osip po koži. Ukoliko majka dobije listerozu u ranoj fazi trudnoće to se može odraziti na bebino zdravlje, a najčešći su neorološki poremećaji razvoja mozga, hidrocefalus (uvećana glava), spuštenost kapaka i zrikavost.

Ako se beba inficira za vreme porođaja tada su vrlo moguće zdravstvene kompliikacije. Meningitis koji se dobija do tri nedelje nakon porođaja. On se karakteriše napetošću fontanele, razdražljivošću, konvulzijama i komom. Kod novorođenčadi bolest često ima septikemični oblik sa diskretnim simptomima ili sa povećanjem jetre i slezine i gnojnim meningitisom.

U slučaju meningitisa izazvanog monocytogenesom, smrtnost može biti i do 70 odsto. Kod sepse smrtnost je obično 50 odsto, a kod neonatalnih infekcija i preko 80 odsto.

Najbolji način prevencije listerije jeste sprečavanje zagađenosti hrane tokom proizvodnje i obrade. Kod nas je uvedena promena načina kontrole u procesu proizvodnje hrane, kako bi se sprečila isporuku kontaminirane hrane na tržište. Osobe sa oslabljenim imunitetom kao i trudnice treba da izbegavaju konzumiranje nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda, kao i svih vrsta gotove hrane koja se ne zagreva pre upotrebe. Bilo kakvi ostaci hrane koja se čuva u frižideru pre ponovne upotrebe treba dobro zagrejati. Sirovo povrće i voće koje raste pri zemlji pred upotrebu dobro oprati pod mlazom vode.

Kako je listerija slabo patogena bakterija, bolest se uglavnom javlja kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kao i kod trudnica. Na početku bolesti javljaju se samo blagi simptomi, povišena temperatura, groznica i bol u mišićima tako da bolest liči na grip. Ponekad mučnina, povraćanje i proliv mogu biti jedini simptomi bolesti, ali češće su uvod u ozbiljnije komplikacije.

Jedini način sigurne dijagnoze je vađenje i analiza krvi. Metode dokazivanja u hrani su komplikovane, jer se na rezultate čeka od pet do sedam dana. Ukoliko je moguće primeniti metod detekcije DNA, vreme čekanja rezultata se skraćuje na dva do tri dana. Ovom modernom metodom moguće je otkriti uzročnika ako je prisutan u veoma malom broju. 
 

Listerija monocytogenes je otkrivena kod 37 vrsta sisara, 17 vrsta ptica, nekih riba i školjki, zatim u zemlji i vodi. Ona može biti prisutna u velikom broju prehrambenih proizvoda, koji se čuvaju u frižideru, zbog sposobnosti razmnožavanja na niskim temperaturama. Može se naći u nepasterizovanom mleku, sirevima, sladoledu, sirovom povrću, mesu i mesnim prerađevinama, sirovoj i dimljenoj ribi. Prenosi se konzumiranjem  kontaminire hrane, direktnim kontaktom sa životinjama, intrauterino sa majke na dete, za vreme porođaja kontaktom sa sekretom genitalnih organa majke i preko majčinog mleka.