Koliko košta đak prvak?
Jednom , nekad davno, gledala sam neki film ili čitala neki tekst , naravno američki, ali je u njemu ispostavljena cena jednog deteta od začeća dok ne napusti roditeljsko udobno gnezdo. Daaa, bila sam sablaznuta. Mislim, kako dete može da košta, koje su to gluposti?
O, kako sam tada olako lepila etikete!
Elem, navikla sam se ja na školarca (recimo da jesam, traje to već sad neko vreme), ali, nekako, sve razmišljam : „Volim je više nego sebe, da treba, oba bubrega bih joj dala ali, ček, budžet!” To vam je ono, znate – kada isplanirate ono što zaradite, pa platite troškove, nešto potrošite i ono što vam (hahaha) ostane.
Eee, kad imate školarca, taj vam budžet dođe kao – puj pike ne važi. Tad se, dragi moji, prevrćete i prebrajate i stežete, bukvalno sečete uši da krpite guzove, što bi naš pametan narod kazao.
Slušala sam ja muke roditelja predhodnih generacija, ali nekako su mi bile daleko. Ovo leto mi je bilo ipak preblizu.
Prvo knjige. Zavisi od izdavača, ali komplet za prvi razred je oko sedam hiljadarki, sveske, blokovi, peronica oko dve, pa skoro tri. Oprema za fizičko hiljadu i po.
Pa torba. O muke sa kupovinom torbe, sad ih ima raznih varijacija: anatomske, sa ojačanjem, sa točkićima, sa dve – tri pregrade. Cena zavisi, nisam baš shvatila od čega, ali mi smo kupili jednu poskupu, 4.000 smo dali za nju. Ogromna je, a nadam se da će biti i rentabilna, pa će i dogodine moći da je koristi.
Znači školska oprema cirka 15.000, nekome je to skoro cela plata.
.jpg)
Torba i školski pribor nisu jedini trošak
Još ako imate sreće kao ja,pa vam dete preraste svu garderobu što ima (Zverčici je i donji veš odjednom postao mali), kupovina novih krpica je neminovna. Tu ću samo da kažem: Fala Bogu što smo u gradu na granici, pa koristimo usluge kako Buvljaka, tako i pasoša.
Ima tu i „sitnijih„ troškova: časopis je dve hiljaarke godišnje, pa obavezno osiguranje, poneki odlazak u bioskop, pozorište. Užinu neću da spominjem, dete mora da jede! Nakupi se.
Platili smo mi to, pokupovali sve što treba, ali – ja imam samo nju, jednu. Kako izlaze na kraj roditelji sa dvoje dece? A oni sa troje, to ne smem ni da pomislim….
I onda kad me neko pita: „Kad će drugo?”, dođe mi da kažem: “Jedva i ovo jedno sebi mogu da priuštim!”
Ode moja prvačica sa razredom u bioskop. Počela je Dečija nedelja. U to ime, napravimo od njih dobre ljude i obezbedimo im lepe uspomene.
A mama će da puhće kad Zveričica nije kod kuće, da se prebraja i, samo povremeno, merka svoj bubreg.
O autorki
Olga iz Subotice je mama Zverčice, koja je od prevremeno rođene bebe prebrzo porasla u đaka prvaka. Čitajte svake srede njihove školske avanture.
Komentari (0)