Bez obzira na predrasude da očevi slabo utiču na razvoj i vaspitanje dece, istraživanja pokazuju drugačije.
Tako na primer, devojčice ranije ulaze u pubertet, postaju izuzetno rano seksaulano aktivne i češće zatrudne u ranim tinejdžerskim godinama, ako su u najranijoj mladosti rasle bez oca.
U isto vreme, ustanovljeno je da su, zbog odsustva oca, dečaci pokazivali smanjenu naklonost i nežnost prema bliskima, ali i manje samopuozdanja.
Eksperiment
Da bi ustanovila biološke osnove za ove razlike biohemičarka Gabrijela Gobi iz Montreala, u Kanadi, sa grupom saradnika obavila je istraživanja na "kalifornijskim miševima" koji su, kao i ljudi, monogamni a ženke i mužjaci zajedno odgajaju mladunce.
Istraživači su tri dana posle dolaska mladunaca na svet izdvojili mužjake, ali su s mladuncima ostavili majke – sve dok, posle četrdesetak dana, nisu prestale da ih doje.
Zatim su pratili aktivnost moždanih ćelija u prefrontalnom korteksu, regionu mozga koji određuje društvenu interakciju i izražavanje ličnosti, i to kako će reagovati na hormon oksitocin i druge neurotransmitere, uključujući i serotonin, dopamin i NMDA.
Mladunci koji su bili lišeni prisustva oca bez ikakvih emocija su reagovali na oksitocin, "hemijsku supstancu nežnosti", koju, inače, luče u vreme društvene interakcije i uzajamne naklonosti parova. Takođe su slično reagovali i na NMDA koji reguliše pamćenje.
Miševi koji "ne poznaju" očeve takođe su bili manje zainteresovani za "druženje" s drugim vršnjacima.
"Obično, ako dve životinje stavite u isti kavez one će ‘istraživati’ jedna drugu i dodirivati se, ali kad stavite dve životinjice koje su bile lišene očeve pažnje i brige, one će se uzajamno ignorisati", ustanovila je profesoprka Gobi.
Sve zavisi od nivoa oksitocina
Postoje dokazi da kada muškarac postane otac, njegov organizam prolazi koroz dramatične biohemijske promene koje utiču na ponašanje.
Izraelska naučnica Rut Feldman sa univerziteta Bar-Ilan u Ramat Ganu, posetila je 80 parova neposredno posle ženinog porođaja i, ponovo, posle šest meseci.
Ustanovila je da je tranzicija u roditeljstvo bila tesno povezana sa značajnim porastom nivoa oksitocina ne samo kod žene već i kod oca – u poređenju sa jedinkama ili parovima bez dece.
Nivoi oksitocina u organizmu roditelja, takođe, se razlikuje i kad je o polovima reč. Tako majke sa najvišim nivoom ovog hormona najčešće upadljivo zure u novorođenče, "izučavaju" svaku crtu lica, dodiruju ga i grle i tepaju mu "pevljivim glasom".
Očevi sa visokim nivoom oksitocina više se igraju sa detetom koje, sa svoje strane, prema ocu pokazuje više privrženosti nego dete čiji otac ima niži nivo hormona.
"Očevi i majke na vrlo specifičan i različit način doprinose društvenom i emotivnom razvoju deteta" – naglasila je Feldmanova, koja je rezultate svojih istraživanja predstavila na godišnjem skupu Društva za istraživanje razvoja deteta u Denveru, u američkoj državi Kolorado.
Komentari (0)