Koliko čisto je suviše čisto?

Društvo je potpuno poludelo što se tiče higijene – sterilišemo svoje domove, stvari i nas same raznim anti-bakterijskim proizvodima koji obećavaju da će potamaniti više prljavštine nego ikada pre.

Nema sumnje da smo u prošlom veku dogurali daleko u prevenciji i tretiranju bolesti. Međutim, sve je više pokazatelja da možda preterujemo u našoj borbi protiv bakterija.

Zahvaljujući antitelima koja kroz placentu prelaze od majke ka detetu bebin imuni sistem je aktivan i pre nego što se ona rodi. Taj imuni sistem bebu štiti i razvija se i posle rođenja.

U prvih nekoliko godina života beba u stvari i treba da bude izložena određenom nivou bakterija kako bi se imuni sistem zdravo razvio.

Bez tog izlaganja organizam nije u stanju da prepozna ćelije koje napadaju sistem, pa tako ne može ni da stvori antitela koja će ih sprečiti da naštete telu. Zbog toga je vrlo moguće da prevelika upotreba anti-bakterjiskih sredstava utiče na smanjenje imuniteta.

Gore navedeno mišljenje počiva na verovanju da je rast prisutnosti alergija i autoimunog stanja rezultat nedovoljnog izlaganja bakterijama, virusima i ostalim prljavštinama u prvih nekoliko godina života deteta.

Nedovoljnog u tolikoj meri da imuni sistem prosto nije naučio da razlikuje štetne od ’’prijateljskih’’ materija, i onda telo reaguje i kada ne treba.

Iz tog razloga sve više dece ima astmu, visoku temperaturu i alergije nego ikada pre. Veruje se i da je smanjenje imuniteta vezano i za povećanje autoimunih bolesti, kao što je dijabetes, multipla skleroza i artritis u kasnijim godinama života, jer imuni sistem ne radi dovoljno pa počinje da napada sopstvene ćelije.

Postoji veliki broj istraživanja koja potkrepljuju ovu hipotezu. Istraživanja su rađena sa decom koja imaju puno braće i sestara, koja žive u seoskom okruženju, imaju ljubimce u domovima ili provode dosta vremena sa drugom decom u prvim godinama života.

Ustanovljeno je da ta deca imaju daleko manji broj alergija i poremećaja u imunitetu od ostale dece, što samo potvrđuje ideju da izloženost bakterijama u ranim godinama života pomaže u izgradnji imunog sistema koji će štititi telo.

Anti-baketerijski proizvodi su postali normalna pojava u našim kućama, ali ipak bi bilo bolje i za vas i za vašu decu da se vratite na stare, ’’regularne’’ proizvode.

Najbolji način da se zaštitite je da ruke perete sapunom i vodom. Drugo, kao što smo već naveli, okruženje koje je suviše sterilno nikako nije dobro za razvoj zdravog imunog sistema.

Na kraju, prevelika upotreba antibakterijskih proizvoda može biti razlog sve veće otpornosti organizma na antibiotike. Zašto? Zato što, umesto da samo uklonite bakterije iz kuće, koristeći antibakterijske proizvode terate te bakterije da mutiraju i postanu otporne na proizvode koje koristite.

Ovo je postao toliko ozbiljan problem da je Svetska zdravstvena organizacija još davne 2000. godine preporučila da se antibakterijski proizvodi ne koriste svaki dan.

Za roditelja je ovo velika dilema. Želimo samo da nam deca rastu zdrava, i zato nemojte verovati reklamama koje vam kažu da treba da ubijete svaku bakteriju na vidiku. Kada je ova stvar u pitanju slobodno se malo opustite.

Najbolji savet je da decu pustite da budu deca, da se igraju napolju i da se isprljaju, da se igraju sa drugom decom, a vi da se ne nervirate ako nisu 100% čista sve vreme.

Dok god ih učite da ruke peru posle korišćenja toaleta i pre jela rašće zdravi sa zdravim imunim sistemom, pa čak i ako vam neki ćošak u kući nije dezinfikovan!