Epidemija koronavirusa svima nam je skrenula pažnju na važnost vakcina, ali i na činjenicu da iako sve vakcine rade svoj osnovni posao i pružaju nam zaštitu od određene zarazne bolesti – nisu sve napravljene istom tehnologijom, pa tako i njihov način delovanja može pomalo da se razlikuje. U ovom kratkom vodiču otkrićemo vam razlike između monovalentnih i polivalentnih vakcina, celularnih i acelularnih, ”primoimunizacije” i ”revakcine”, kako biste se bolje snašli u moru opcija i pronašli onu najbolju za svoju porodicu.
.jpg)
Foto: freepik
Za početak, objasnićemo šta karakteriše svaku dobru vakcinu. Dobre vakcine imaju minimalne neželjene efekte i nakon njihove aplikacije ne dolazi do ”zaraze” bolešću od koje štite, niti do znakova i simptoma te bolesti. Važno je i da vakcina ostaje jednako potentna i stabilna od dana proizvodnje do kraja roka trajanja. I najvažnije – dobra vakcina stvara dobru imunološku reakciju i obezbeđuje zaštitu od bolesti trajno ili kroz dovoljno dug period vremena.
Monovalentne vakcine specijalizovane su samo za jednu bolest, dok polivalentne sadrže kombinaciju više patogena, pa tako istovremeno i samo jednim ubodom pružaju zaštitu od niza zaraznih bolesti. Prednost polivalentnih vakcina je u tome što štede vreme, smanjuju broj odlaska kod lekara i broj bockanja, što ujedno smanjuje stres bebama i maloj deci, kao i njihovim roditeljima. Na primer, postoji šestovalentna vakcina za novorođenčad, kojom se jednim ubodom beba štiti od svih bolesti predviđenih kalendarom obavezne vakcinacije (difterije, tetanusa, poliomijelitisa, velikog kašlja, hepatitisa B i infekcija izazvanih bakterijom haemophilus influenzae tip b).
View this post on Instagram
Celularne vakcine sadrže čitave inaktivisane ćelije virusa ili bakterije, a počele su da se koriste još 40-ih i 50-ih godina prošlog veka. Ovaj tip vakcine često se koristi u prevenciji pertusisa (velikog kašlja) i vrlo su efikasne, ali često daju nešto izraženije lokalne i sistemske reakcije. Za razliku od njih, acelularne vakcine ne sadrže celu ćeliju, već samo pojedinačne antigene (delove) bakterije. Pružaju adekvatnu zaštitu i izazivaju manje neželjenih reakcija, uz nešto kratkotrajniji imunitet.
Kad govorimo o trajanju imuniteta, tu do izražaja dolaze revakcine. One se koriste kada imunitet postignut primarnom vakcinom počinje da opada. Tako se pre polaska u školu preporučuje ”revakcina koja će ponovo podići odbrambene snage imunog sistema deteta protiv zaraznih bolesti, baš u trenutku kada ono dolazi u kontakt s većom grupom dece, a posredno time izlaže mogućoj zarazi i svoju mlađu braću i sestre. U skladu s tim, novina je da je od prošle godine u Srbiji deo obavezne vakcinacije predškolaca četvorovalentna vakcina koja uključuje i komponentu protiv velikog kašlja. Prilikom sledećeg odlaska kod porodičnog pedijatra, pitajte ga za najbolju opciju vakcinacije za svoje dete.
Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur
MAT-RS-2100082-2.0-03/2021
Komentari (0)