Ko treba da primi vakcinu protiv gripa

Grip ili influenca spada u red najzaraznijih virusnih oboljenja koje se javlja svake godine, sezonski. Obim epidemije varira iz sezone u sezonu, a u našoj zemlji obično se javlja u periodu od novembra do marta.

Virus se najčešće prenosi kapljično, a sposobnost i brzina širenja virusa je velika.

Iako se većina obolelih oporavi lečenjem u kućnim uslovima, simptomatskom terapijom prema uzrastu i prema preporuci lekara, od virusa gripa godišnje umre oko 650 hiljada ljudi. Posebno su na udaru osobe starije od 65 godina, trudnice, kao i ona lica čiji je imunitet već oslabljen zbog postojanja drugih hroničnih bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija je trudnice prepoznala kao kategoriju prvog prioriteta za vakcinaciju protiv gripa.

Trudnice treba da prime vakcinu ne samo da bi zaštitile sebe već i svoje bebe nakon porođaja, jer one ne mogu da prime vakcinu dok ne napune 6 meseci. U tom periodu, njihov imunitet nije dovoljno razvijen, a imunizacijom majke posredno se jača bebin imunitet i otpornost na virus.

Osim toga, deca, posebno školska, predstavljaju veliki rezervoar virusa. Mogu ga širiti i prenositi neviđeno brzo i mogu da budu duže zaražena nego odrasli, čak i do dve nedelje.

Obavezna imunizacija propisana je Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti Republike Srbije i odnosi se na lica koja su u posebnom riziku: kod trudnica i svih lica starijih od šest meseci života koja imaju:

Obavezna imunizacija protiv virusa gripa se takođe sprovodi kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima; kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama, kao i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Isti Pravilnik kaže i da se vakcina protiv gripa preporučuje svim licima starijim od 6 meseci života.

Sva lica starija od 9 godina dobijaju samo jednu dozu. Međutim, deca uzrasta od 6 meseci do 9 godina, koja se prvi put vakcinišu protiv gripa, bez obzira na vrstu vakcine, primaju dve doze u razmaku od mesec dana.

Takođe, treba naglasati da je vakcina protiv gripa sezonska. Zbog variranja različitih sojeva virusa gripa, koji mogu da se menjaju svake sezone, kao i zbog dužine trajanja imuniteta, vakcinacija se sprovodi svake godine.

Imunitet nakon vakcinacije se stiče 2-3 nedelje od davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta pokriva jednu sezonu i traje od 6 do 12 meseci.

Kao i posle svake vakcine, i u ovom slučaju je moguća pojava neželjenih reakcija, ali su one uglavnom blage i povlače se u roku od dan ili dva. Najčešće se javlja crvenilo, otok i bol na mestu uboda. Kod nekih osoba može da se javi glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina.

Već smo spomenuli da bebe mlađe od 6 meseci ne mogu da prime ovu vakcinu.

Pored njih, kandidati nisu osobe koje imaju alergiju na jaja, pileće proteine, neomicin, formaldehid, oktoksinol 9 ili bilo koji sastojak vakcine.

Lica koja imaju neku akutnu infekciju ili bolest praćenu povišenom temperaturom treba da sačekaju da to stanje prođe, da se simptomi povuku, i da onda u razgovoru sa svojim izabranim lekarom odrede nov termin za imunizaciju.

Vakcina protiv gripa je ove godine (2021) u Srbiji dostupna od druge polovine oktobra. Ovaj put, svi zainteresovani građani mogu da se elektronski prijave na portalu eUprave, da putem elektronskog formulara iskažu interesovanje. Nakon toga će biti obavešteni mejlom i SMS-om o datumu, vremenu i mestu vakcinacije.

Do tada, svakako porazgovarajte sa svojim izabranim lekarom o vakcinaciji, kako biste sprečili ono što se može sprečiti.